KAKO INDIJA DA POSTANE AVIO-SILA: Kupiti ili napraviti svoj avion 5. generacije, dok Kina planira nabavku 500 J-20

Mnoge druge moderne vazduhoplovne snage uvele su Lokid F-35 i rade na avionima šeste generacije, pojedinačno ili u zajedničkim poduhvatima.

Indija, četvrta po veličini sila i peta ekonomija, još uvek je u fazi lakih borbenih aviona (LCA) Mk1. Indijskom lovcu pete generacije, naprednom srednjem borbenom avionu (AMCA), moglo bi biti potrebno skoro 7-8 godina da leti i skoro 15 godina da se uključi, ili čak i više.

U susedstvu Indije, neposredna pretnja je Kina, koja već ima 150 Čengdu J-20 „Mighty Dragon“ lovaca. Njihov drugi lovac pete generacije Shenyang FC-31 „Girfalcon“ se ubrzava.
Kina više nema potrebe da uvozi borbene avione. Indija je jedina velika zemlja koja bi još uvek mogla da bude mogući kupac aviona pete generacije.

Iako je Indija izašla iz zajedničkog borbenog aviona pete generacije (FGFA), Rusija se i dalje nada da privoli Indiju da kupi svoje lovce pete generacije.

SAD nisu zvanično ponudile avione F-35 Indiji, ali pošto su dva od njih dovezle na „Aero India 2023“ u Bengaluru ranije ove godine, neki su mislili da to nagoveštavaju.
Dakle, postoji potreba da se ruski avion sagleda u pravom kontekstu.

SUHOJ/HAL FGFA

Koncept Suhoj/HAL FGFA je zasnovan na ruskom avionu PAK-FA Suhoj T-50. FGFA su zajednički razvili Suhoj i HAL za indijsko vazduhoplovstvo (IAF).

Avion je trebalo da sadrži 43 poboljšanja predvođena Indijom, uključujući napredne senzore, umrežavanje i borbenu avioniku. Takođe, Indija je želela dvosed sa pilotom i kopilotom ili operaterom sistema naoružanja (VSO).

Rusija i Indija dogovorile su se početkom 2007. da zajednički proučavaju i razvijaju FGFA. Do 2010. godine objavljeno je da su se dve strane dogovorile oko idejnog projekta. U decembru 2010, navodno je potpisan memorandum o razumevanju za idejni projekat indo-ruskog lovca između Hindustan Aeronautics Ltd (HAL) i ruskih Rosoboroneksporta i Suhoj.
U početku je planirano oko 500 aviona, od kojih 200 jednoseda i 50 dvoseda za Rusiju i 166 jednoseda i 48 dvoseda za IAF. Jednosede je trebalo da sklapa u Rusiji, a dvosede HAL.

HAL je pregovarao o 25% udela u dizajnu i razvoju, uglavnom u vezi sa softverom za kritične misije, navigacionim sistemima, ekranima u kokpitu, sistemima za doziranje protivmera (CMD) itd. Rusi su se takođe veoma optimistično nadali izvoznom tržištu od još 600.

Do 2012. godine počela su da se javljaju kašnjenja u razvoju. U 2012. godini, očekivalo se da će FGFA koštati oko 100 miliona američkih dolara po lovcu, a razvojni troškovi oko 6-9 milijardi dolara.

Indija je smanjila broj na 144 aviona. Kasnije je takođe otkriveno da je Indija mogla da doprinese samo 15% istraživanja i razvoja (R&D), ali je bila partner sa 50% za doprinos sredstava.

U međuvremenu, Rusija je takođe smanjila sopstvene kupovine. Do 2016. interesovanje Indije za projekat je počelo da bledi, a u septembru 2016. dve zemlje su objavile detaljan sporazum o podeli posla za zajedničku proizvodnju i kasnije navele „prekretnice“. Ali onda su troškovi istraživanja i razvoja otišli dalje, a Rusija je od Indije zahtevala 7 milijardi dolara za napredak projekta.

Avion maksimalne poletne težine od 35 tona trebalo je da ima šest unutrašnjih i šest spoljnih podvesnih tačaka. Bilo je dugih kašnjenja, rastućih troškova, razvojne neizvesnosti i borbe za rešavanje raznih ruskih kompanija u programu. Indija je takođe bila nezadovoljna stelt mogućnostima, radaroma i super krstarenjem aviona.

Indija se povukla iz programa 2018. godine, ali se Rusija nadala da bi projekat mogao da bude nastavljen kasnije. Rusija je u julu 2019. ponudila Indiji da nastavi učešće u svom programu Su-57.

U oktobru 2019., šef IAF-a RKS Bhadauria izjavio je da zemlja neće uvoziti stelt lovce poput Su-57, već će se fokusirati na domaće napore kao što je HAL AMCA.
Rusi su tada ponudili da nadograde Su-35 stelt tehnologijom (slično F-15 Silent Eagle) kao pristupačniju alternativu FGFA.

SUHOJ SU-57 I DALjE SAMO U MALOM BROJU

Suhoj Su-57 „Felon“ je dvomotorni stelt višenamenski borbeni avion. To je proizvod programa PAK FA koji je pokrenut 1999. Interna oznaka Suhoja bila je T-50. Bio je to prvi ruski stelt avion. Prvi prototip aviona poleteo je 2010. godine.

Program se suočio sa dugotrajnim kašnjenjima u razvoju zbog strukturalnih i tehničkih problema. Avion je morao da prođe kroz strukturni redizajn, sa promenama koje uključuju povećanu upotrebu kompozitnog materijala, ojačani okvir aviona, izduženi „ubod“ repa i nešto veći raspon krila.

T-50 je dobio ime Su-57 u julu 2017. Konačno se pridružio ruskim Vazdušno-kosmičkim snagama u decembru 2020. godine.

Do sada je navodno napravljeno oko 24 — 10 za testiranje leta i 14 za serijsku proizvodnju za vazduhoplovstvo.

Avion je namenjen za nadmoć u vazduhu i površinski udar, uključujući i pomorske uloge. Očekuje se da će ovaj avion naslediti MiG-29 i Su-27 u ruskoj vojsci. Pošto je Rusiji nedostajalo sredstava, ponovo je tražila stranog partnera.

Prvobitni planovi su bili da Rusija nabavi 52 aviona do 2020. godine i još 150–160 do 2025. godine i izveze 250–300 Su-57. Zbog znatno veće cene Su-57 u poređenju sa Su-35S i Su-30SM, dizajn je stavljen na čekanje za masovnu proizvodnju dok se „ne ukaže potreba“ i odlučeno je da se uvede više unapređenih lovaca četvrte generacije kao što su Su-35S i Su-30SM.

Ruski predsednik Vladimir Putin je u maju 2019. najavio da će do 2028. godine biti kupljeno i isporučeno Vazdušno-kosmičkim snagama 76 aviona. Cena mu je snižena za 20 odsto.

Su-57 pokreću dva NPO Ljulka-Saturn izdelie 117, ili AL-41F1, povećani turboventilator sa vektorom potiska sa 88,3 kN suvog potiska i 142,2 kN sa naknadnim sagorevanjem. IAF je izrazio zabrinutost zbog pouzdanosti i performansi AL-41F1 za FGFA.

Početkom 2023. godine, ruska kompanija UEC Saturn saopštila je da planira dizajn motora „šeste generacije“ za Su-57. Su-57 bi nosio najnovije rusko oružje vazduh-vazduh i vazduh-zemlja, uključujući novu hipersoničnu raketu sa karakteristikama sličnim H-47M2 Kinžal ALBM.

Eksperiment udruživanja „roja“ sproveden je sa grupom Su-35, pri čemu je Su-57 delovao kao komandni i kontrolni avion. Avion je takođe testiran za operacije sa UCAV-om Ohotnik u timskom režimu. U toku je rad na izradi varijante nosača aviona.

Tri aviona su raspoređena u Siriji, a Su-57 je navodno u borbi ispalio krstareću raketu H-59MK2. Lovci Su-57 su navodno korišćeni u Ukrajini, pogađajući ciljeve raketama dugog dometa u ulozi SEAD-a, držeći letelicu izvan ukrajinske protivvazdušne odbrane. Rusija takođe tvrdi da ih je koristila u ulozi vazduh-vazduh i oborila ukrajinski Su-27 raketom dugog dometa R-37. Očekuje se da će prvi potpuno operativni puk Su-57 od 24 aviona biti opremljen do 2025. godine.

Rat u Ukrajini je podrazumevao međunarodne sankcije i može usporiti dalji razvoj. Rusija više ne može da uvozi poluprovodnike i mašinsku opremu visoke tehnologije iz Evropske unije. Potencijalna izvozna prodaja bi takođe mogla stati jer Rusija ne može da trguje koristeći američke dolare.

U međuvremenu, navodi se da je Rusija izvela prvi let unapređenog aviona Su-57 u oktobru 2022. Rusija i dalje smatra Indiju potencijalnim kupcem.

Nakon što je Turska izašla iz programa F-35 za nabavku raketnog sistema S-400, Rusija je ponudila Su-57, ali Turska želi da razvije sopstveni avion pete generacije, lovac TF-Ks. Alžir je navodno potpisao ugovor za 14 aviona kao deo velikog vojnog sporazuma koji takođe uključuje kupovinu lovaca Su-34 i Su-35.

Prve isporuke aviona se očekuju oko 2028. Vijetnam je najavio svoju nameru da kupi avione Su-57 kako bi zamenio njihove Su-27, ali je kasnije bio kritičan prema izradi aviona.
Rusija je Ujedinjenim Arapskim Emiratima ponudila lovce Su-57E. Međutim, UAE su se uzdržali od potpisivanja ugovora sa Rusijom kako bi izbegli sankcije CAATSA od Sjedinjenih Država. Irak bi mogao biti još jedan kandidat.

SUHOJ SU-75 ČEKMEJT

Suhoj Su-75 „Checkmate“ je jednomotorni laki taktički stelt borbeni avion koji razvija Suhoj sa planiranim ulaskom u upotrebu oko 2027. Laki lovac je evoluirao iz iskustva i tehnologija Su-57.

Statička maketa predstavljena je na aeromitingu MAKS 2021. Četiri prototipa se prave. Prvi let koji je ranije bio planiran za 2023. godinu zakazan je na 2024. Avion bi trebalo da se takmiči sa Lockid Martinovim F-35 Lajting 2 i Šenjang FC-31.

Predviđene brojke proizvodnje su 300 aviona tokom 15 godina. Predviđeno je da avioni koštaju 25-30 miliona dolara svaki. Razvoj bi mogao biti odložen zbog međunarodnih sankcija i ograničenja uvoza nekih artikala.

Sredstva iz Ujedinjenih Arapskih Emirata koja podržavaju program su presušila zbog sankcija. Takođe, UAE pokušavaju da nabave F-35 umesto toga. Slično, potencijalni izvoz će biti pogođen jer Rusija ne može trgovati koristeći američke dolare.

Su-75 ima supersonični ulaz bez divertera (DSI), v-rep i unutrašnje odeljke za oružje; sve funkcije za smanjenje radarskog potpisa. Površina krila izgleda velika. Pokreće ga motor Saturn izdelie 30, isti kao i za Su-57M.

Raspored kokpita je identičan kao kod Su-57 sa staklenom kabinom. Avion će imati jeftin AESA radar. Nosiće oko 7 tona naoružanja. Biće jednoseda, dvoseda i bespilotna varijanta.

Rusi gledaju na Argentinu, Indiju, Vijetnam, a kasnije i na neke afričke zemlje kao na potencijalne kupce.

INDIJSKI AMCA

HAL AMCA je planiran kao jednosed, stelt, višenamenski borbeni avion pete generacije za IAF i indijsku mornaricu, uključujući neke tehnologije šeste generacije.
Dizajnira ga Aeronautical Development Agency (ADA). Očekuje se da će ga proizvesti javno-privatno zajedničko ulaganje između DRDO, HAL-a i velikog privatnog igrača. Cena razvoja je oko 15.000 crore(2 milijarde dolara).

DRDO je završio dizajn AMCA i čeka „Kritički pregled dizajna“. Nakon toga je potrebno odobrenje Komisije za bezbednost (CCS). DRDO očekuje da će se ove dve aktivnosti održati 2023. U tom slučaju, DRDO smatra da bi prvi let trebalo da bude moguć do 2027. godine, a uvođenje eskadrile do 2035. godine.

Prema HAL-u, prototip aviona će verovatno biti spreman do 2026. godine, a njegova proizvodnja bi mogla da počne do 2030. DRDO i HAL su u prošlosti bili poznati po precenjivanju mogućnosti i vremenskih rokova. Većina analitičara smatra da su vremenski rokovi veoma kratki i preambiciozni. U novembru 2022, šef IAF Chaudhari je savetovao „razboritost“.

Neki analitičari su doveli u pitanje izvodljivost projekta na osnovu trenutnih sposobnosti Indije. Drugi smatraju da bi AMCA dugo vremena, u najboljem slučaju, bio avion 4,5 generacije. Pri maksimalnoj poletnoj masi od 25.000 kg biće poželjno manji od Su-57.

AMCA se sada razvija u dve faze. AMCA Mk-1 bi pokretao američki potisak motora GE-414 (98 kN) umesto potrebnih 110 kN potiska za super krstarenje. Bez vektorisanja potiska, ne može imati ni super-manevarsku sposobnost.

Indija i Francuska su se 15. jula 2023. dogovorile da sarađuju na razvoju borbenog avionskog motora koji bi pokretao AMCA Mark-2 kao deo dokumenta Horizont 2047 za strateško partnerstvo Indije i Francuske. U najboljem slučaju, mapa puta će biti poznata do kraja 2023.

To će biti prvi indijski pokušaj stelta. AMCA će u početku imati delimičnu prikrivenost i nedostajaće neke druge kritične karakteristike pete generacije. Indiji još uvek nedostaju mogućnosti za neke kritične senzore i njihovu fuziju za punu svest o situaciji od 360 stepeni.

SUHOJ SU-35S

Suhoj Su-35 je u osnovi poboljšani Su-27 i prvobitno se zvao Su-27M. Ugradio je kanadere i višenamenski radar dajući mu veću manevarsku sposobnost i višenamenske sposobnosti. Proizvodna verzija je dobila oznaku Su-35S.

Prvi let Su-35S je bio u maju 2011. U novembru 2015. Kina je postala prvi izvozni kupac Su-35 kada je kupila 24 aviona za 2 milijarde dolara.

Su-35S je dostigao punu operativnu sposobnost (FOC) krajem 2018. Kina nije kupila više aviona jer je našla ograničenu dodatnu vrednost u odnosu na kineski J-16, za koji tvrde da ima bolji radar, avioniku i drugu opremu. Avion je bio u borbama u Siriji i, odnedavno, u Ukrajini. U Ukrajini je zabeleženo oko sedam pobeda vazduh-vazduh.

Ujedinjeni Arapski Emirati, Indija, Alžir, Turska i Iran, između nekoliko drugih, ostaju potencijalni kupci. Neke od ovih tehnologija su već ugrađene u IAF-ov Su-30MI.
U stvari, avion je bio privremena platforma sve dok Su-57 nije uveden. Zanimljivo je da će avion biti konkurent u slučaju da IAF-ov 114 MRFA Zahtev za predlog (RFP) konačno izađe.

KOMPLEKSAN PUT NAPRED - ALI KRENITE

IAF ima zadatak da brani naciju. Ako Indija mora da se suoči sa mnogim avionima pete generacije koji već lete preko severne granice, ne može da čeka toliko dugo.

U vremenskom okviru AMCA 2035-38, avioni šeste generacije će već leteti. Kina bi uvela skoro 500 J-20, ako ne i više. Čak bi i Pakistan mogao pokušati da nabavi nekoliko J-20 iz Kine do tada.

Rusija je bila pod sankcijama. Indijski uvoz nafte odneo je sve rupije koje je Rusija mogla da apsorbuje i ne želi više da uzima. Neke vojne isporuke iz Rusije, uključujući S-400, obustavljene su zbog problema sa plaćanjem.

Indija već ima ogromnu količinu ruskih aviona skoro 65% snaga IAF-a. Indija treba da diverzifikuje. Ruski avioni su u početku jeftini, ali su troškovi životnog ciklusa mnogo veći na duži rok. Upotrebljivost ruske flote je uvek niža zbog složenih procedura i vremenskih rokova rezervnog snabdevanja.

Indija je već neko vreme u programu FGFA i dobro je svesna nivoa tehnologije i udela u radu, koji nisu nimalo povoljni. Program Su-57 se kretao veoma sporo zbog raznih tehnoloških problema.

Uz ograničeno letenje, problemi sa mogu potrajati duže da se uoče. Sankcije na snabdevanje poluprovodnicima uticale bi na rusku avioniku i oružje. Iz svih ovih razloga, opcija Su-57 možda nije dobra.

Su-75, iako manji, još uvek je udaljen. Vremenski okviri njegovog prvog leta mogu biti blizu AMCA. Ali Rusija ima prednost sopstvenih motora i stelt tehnologija, a avion bi bio ispred AMCA.

Avion ne bi bio tako jeftin kao što se predviđalo. Pridruživanje takvom programu zvučalo bi kao posmrtno zvono za AMCA. Ulaganje istog iznosa u AMCA bi dalo bolji povrat i poboljšalo domaće sposobnosti.

Kupovina nekoliko Su-35S je takođe loša ideja jer bi dodana vrednost bila mala, a stvorena bi još jedna flota.

Su-35S je avion 4. plus generacije. Već stečeni Rafale bi bio bolja opcija. F-35 nije u ponudi. S obzirom da Indija ima S-400, takva ponuda postaje dodatno ograničena. Nije jeftino i zahtevao bi ogroman ekosistem za samo nekoliko aviona.

Indija je zaglavljena između čelića i nakovanja. Vremenski okviri i brojevi su kritični za IAF. Dakle, najbolja opcija je da uložimo svu energiju naše nacije u AMCA. Pronađite partnera za kritične tehnologije kao što su aero-motor, stelt i vrhunska avionika. Platiti za to.

U međuvremenu, podstaći domaći razvoj individualne tehnologije. Postavite radnu grupu. Uključite privatni sektor u ranoj fazi. Oslobodite program od birokrata i predajte ga visoko plaćenom tehnokratskom menadžeru programa “posebnog namenskog vozila”. Pratite program na najvišim nivoima.

Ne postoji drugi način da postanete velika sila.

(OPED maršal vazduhoplovstva Anil Čopra)

BONUS VIDEO - STIGLO POJAČANjE ZA RUSKU MORNARICU: Najbolji sistem protivvazdušne odbrane kratkog dometa