STRANI RADNICI ZA NEMCE NUŽNO ZLO: Diskriminišu došljake - kako je zapravo raditi u ovoj zemlji
TAMAN je Nemačka širom otvorila vrata stranim radnicima i obećala nove beneficije da bi nekako zapušila rastući manjak radne snage na domaćem tržištu, kad stiže zaključak sondaže javnog mnjenja: "Ovde su ljudi previše hladni i neprijateljski raspoloženi". To misli većina iz novopridošle armije radnika, u trenutku kad su berlinski zvaničnici počeli da trljaju ruke, misleći da su "uboli rešenje". Nemačkoj nedostaju kvalifikovani radnici, potrebno je regrutovati 1,5 miliona pari ruku!
Pljušte, međutim, negativne ocene na račun domaćina: "Nemci su puni prezira", "Ovde trpim veliku diskriminaciju, iako sam došao sa plavom kartom EU", "Teško je steći prijatelje među Nemcima, družim se samo sa strancima, koji me jedini i prihvataju"...
Ove citate, piše nemački magazin "Špigl", potpisuju visokokvalifikovani Južnoafrikanci, Kanađani i pridošlice iz Omana koji su učestvovali u anketi stranih stručnjaka u Nemačkoj. Bilo je obuhvaćeno ukupno 979 ljudi, uključujući podjednak broj žena i muškaraca. Ispitanici imaju, u proseku, 42 godine, a njih 87 odsto fakultetsku diplomu.
Istraživanje je sprovedeno među članovima Internejšensa, mreže za akademike koji su iseljenici i žive daleko od kuće. Jednom godišnje od njih se traži da daju sliku o svom životu u zemlji domaćinu, kroz sledeća pitanja: Koliko se udobno osećaju? Da li je potraga za stanom bila laka ili teška? Koliko je bilo teško organizovati vizu, internet vezu ili bankovni račun? I koliko je lako sklapati prijateljstva?
Nemačka je već lane imala najlošije rezultate, što ju je svrstalo na začelje liste od 52 zemlje. Ništa se nije popravilo, ove godine Nemačka je poslednja od 53 države. U ukupnom plasmanu, od najjače evropske ekonomije gore su prošle samo Južna Koreja, Turska, Kuvajt i začuđujuće, ili možda ne, Norveška. U ovoj anketi životni uslovi lokalnog stanovništva ne igraju nikakvu ulogu. Mnoge države u kojima se ljudska prava malo računaju, zato su pozicionirane iznenađujuće dobro.
Rezultati ankete, u kojoj je učestvovalo 12.065 ljudi iz 172 zemlje, impresivno ilustruju ono što je "Špigl" prethodno već obradio kao tezu u svom uvodniku. "Nije, naime, dovoljno privući kvalifikovane radnike, Moramo ih takođe ubediti da ostanu ovde", poručuje nedeljnik. Ali, kako? Narodu se ne može prekrajati karakter, ili naređivati koga da prigrli...
- Ovdašnji ljudi su previše kul za mene, direktni i neprijateljski raspoloženi. Kao stranac, nikada se ovde nisam osećao prijatno. Primetio sam i priličan nedostatak fleksibilnosti i poštovanja drugih kultura - piše jedan Rumun.
Jedan Britanac kaže: "Nemačka je izgleda uhvaćena u neku vrstu začaranog kruga. S jedne strane, prepoznala je da kao društvo koje stari treba da se oslanja na funkcionisanje migracije. S druge strane, to društvo predstavlja sve samo ne pluralistički pristup životu i radu."
Jedan Nepalac piše: "Kulturne razlike i jezička barijera imale su veliki uticaj na moj društveni život. Meštani su već stekli nemački krug prijatelja i ne pokazuju interesovanje za međunarodna prijateljstva. Ovde je bilo i nekoliko rasističkih incidenata koje stvarno nisam očekivao".
Rezultat ankete donosi po vlast u Berlinu, teško svarljiv zaključak. Radnici iz inostranstva okreću leđa Nemačkoj, pre svega zbog boravišta i profesionalnih razloga, na primer, zato što su bili zaposleni samo na određeno vreme, ili zato što im stručna kvalifikacija nije priznata. "Ali to takođe ima veze sa životom ovde", kaže šef studije, Bernhard Bukman. "Svaki pojedinačni razlog može biti onaj koji kamili slomi kičmu." Drugim rečima, upravo onaj motiv, koji pokreće ljude da ovoj zemlji okrenu leđa.
Ne osećaju dobrodošlicu
TRI od deset ispitanika iz ove sondaže, ne oseća se u Nemačkoj kao kod kuće i ne koristi nijednu društvenu mrežu. Svaki drugi kaže da je teško steći prijatelje u ovoj zemlji. Svaki treći se slaže sa konstatacijom da su Nemci neprijateljski raspoloženi prema stranim sugrađanima. U jednom drugom istraživanju, koje je sproveo Tibingenski institut za primenjena ekonomska istraživanja, dva od tri visokokvalifikovana eksperta izjavila su da su doživeli diskriminaciju zbog svog porekla. Za ovu studiju blizu 1.900 ljudi intervjuisano je putem "Fejsbuka".