VRELINA PALI ŠUME I ODNOSI ŽIVOTE: Vatrena stihija u Grčkoj, Španija i Francuska i noću bez olakšanja

U Grčkoj se već danima vodi bitka sa vatrenom stihijom u istočnoj Atici, Kapareli, Lutrakiju i Dervenohoriji. Više od hiljadu dece evakuisano je iz letnjeg kampa, jer vatrogasci od vikenda ne uspevaju da zauzdaju plamen. U Španiji, požar na kanarskom ostrvu La Palma još nije sasvim stavljen pod kontrolu. Izgorelo je oko 4.600 hektara, uglavnom šumskog zemljišta i dvadesetak objekata. Temperature u pojedinim delovima južne Španije popeće se, tokom ovog toplotnog talasa iznad 42 stepana, a vrelina će carovati i u Francuskoj.

U Dolini smrti, na granici Kalifornije i Nevade, izmerena su 53 stepena Celzijusa, ali je temperatura u centru za posetioce ove Doline, Furnas Kriku, bila i viša, 56 stepeni. Zvanični temperaturni rekord na planeti, otkako se vrše merenja, izmerena je upravo u Furnas Kriku, 1913. godine - 56,7 stepeni.

U gradu Sanbao u Sinđanu na severozapadu Kine je zabeležena rekordno visoka temperatura u celoj zemlji od 52,2 stepena, a očekuje se da će vrućina potrajati još najmanje pet dana. U Kini su rekordno visoke temperature izazvale probleme u snabdevanju električnom energijom, kao i u vezi sa poljoprivrednim usevima i donele rizik od ponavljanja prošlogodišnjih suša, najteže u poslednjih 60 godina.

Predviđa se da će i sledeće nedelje na celoj severnoj hemisferi, vrelina premašivati 43 stepena i da će se toplotni talas pojačati. To će izazvati porast temperatura tokom noći i povećati rizik od srčanih udara i smrtnih ishoda, upozorava Svetska meteorološka organizacija.

- Temperature u Severnoj Americi, Aziji i širom Severne Afrike i Sredozemlja biće iznad 40 stepeni Celzijusa tokom većeg broja dana ove nedelje, kako se toplotni talas bude pojačavao - navela je SMO. - Minimalne temperature tokom noći dostizaće nove visinske rekorde. Noćne temperature predstavljaju najveće zdravstvene rizike, posebno za ranjivu populaciju.

Nema sumnje da su toplotni talasi u Južnoj Evropu, SAD i delovima Azije jači i duži zbog klimatskih promena koje je izazvao ljudski faktor, komentariše Frederika Oto, stručnjak za klimu i predavač na Imeprijal koledžu u Londonu.

- Sve dok fabrike, elektrane, brodovi, automobili i avioni budu izbacivali izduvne gasove u atmosferu, toplota će rasti. Talasi vreline širom severne hemisfere ne iznenađuju, naprotiv, očekivani su kad se ima u vidu nivo emisije gasova staklene bašte. Dogod budemo sagorevali fosilna goriva, temperature vazduha će ići uvis i crni rekordi će se neprekidno nanovo postavljati.

Vrućina je, prema podacima Svetske meteorološke organizacije, postala jedan od najsmrtonosnijih događaja širom sveta. Visoke temperature, lane su, samo u Evropi, ubile više od 60.000 ljudi.

TEMPERATURE MENjAJU NAVIKE

Letnji toplotni talas i natprosečno visoke temperature širom južne Evrope mogle bi da izazovu trajne promene u turističkim navikama, jer bi veći broj turista mogao da se odluči za hladnije destinacije ili odlazak na odmor u prolece ili jesen, predviđaju turističke organizacije i stručnjaci. Turističke destinacije poput Češke, Danske, Irske i Bugarske zabeležile su značajan porast interesovanja. "Očekujemo da ce nepredvidive vremenske prilike u buducnost imati veci uticaj na izbor turističke destinacije", kaže je Migel Sanz, prvi čovek ETC.