TURSKI PREDSEDNIK NEZAUSTAVIV: Erdogan ostvaruje jedan cilj za drugim
TURSKI lider Redžep Tajip Erdogan diže ovih dana svetske top-političare na noge. Dugo zatezani konopac oko ulaska Švedske u NATO, on je popustio bukvalno u minut do 12, uoči svog dolaska na samit Alijanse u Viljnus, prestonicu Litvanije. Istovremeno je, međutim, Erdogan od EU zatražio da, posle pola veka, pusti Tursku u svoje redove. Osim toga, postigao je dil sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom o kupoprodaji borbenih aviona F-16.
Foto: Profimedia/Ilustracija
Najnovija objava američkog novinara Simora Herša, ponovo je ustalasala svet. Ovaj čuveni istraživački novinar, mnogostruko ovenčan nagradama za svoj angažman, tvrdi da je Bajden obećao Erdoganu kredit MMF težak između 11 i 13 milijardi dolara. "Zvanična priča je da je Bajden pristao da proda borbene avione F-16 Turskoj, međutim meni je rečeno nešto drugo, tajna priča o Erdoganovoj promeni stava", veli Herš.
- Šef bele kuće, morao je da zabeleži pobedu dok je Turska u akutnoj finansijskoj krizi - rekao mu je, kako kaže, neimenovani izvor.
Pre ovoga, Erdogan je podigao buru pustivši Azovce iz zatvora, što je itekako naljutilo Moskvu. Čas osvedočeni i nepokobljivi prijatelj Kremlja, čas "trgovac" koji partnere traži preko Atlantika. Čovek koji je Tursku sa sekularnog puta vratio duboko u njenu radikalnu islamističku istoriju, ostavio je oca nacije Kemala Ataturka na stubu sećanja.
Za dlaku je pobedio na poslednjim parlamentarnim i predsedničkim izborima u ovoj velikoj zemlji na dva kontinenta i nastavio da radikalizuje tursku naciju. Osnivač Partije pravde i razvoja(AKP), studirao je fakultet za menadžment, ali neki izvori osporavaju da ga je i završio. Pre nego što je osnovao svoju stranku, bio je član Partije blagostanja i Partije vrline, koje su, zbog antisekularnih islamističkih stavova tada zabranjene. Odskočna daska ka vrhu države, osim novoosnovane stranke, bila mu je funkcija gradonačelnika Istanbula, od 1994. do 1998. godine.