UKRAJINI NEMA ULASKA U SAVEZ: Šta se sve dešava u litvanskoj prestonici Vilnjusu, na samitu Severnoatlantske alijanse (FOTO)

Zvanični Vašington je već stavio do znanja, a generalni sekretar Svevernoatlantske alijanse Jens Stoltenberg potvrdio, da Ukrajina neće moći da bude primljena sve dok je u ratu. Nije, kažu, princip ove organizacije da prima zemlje u sukobu. A kada se rat s Rusijom bude i završio, veliko je pitanje kakav će odnos biti prema ovoj temi, imajući u vidu da je pretpostavljeno članstvo bilo i jedan od uzroka napada Moskve na ovu zemlju.

Glavni cilj na samitu biće zato kako osigurati dalju bezbednost Ukrajine, a ne mešati se direktno u ratne sukobe. Rusija, međutim, slanje kasetnih bombi - što je podelilo saveznike - smatra upravo direktnim uplitanjem. Isti takav stav ima i prema avionima.

Istovremeno, u Vašingtonu i Briselu su svesni da bi dalja eskalacija mogla da dovede do trećeg svetskog rata, pa je sada potrebno mnogo mudrosti da bi se žongliralo na ivici žileta. Strah od novog svetskog sukoba u više navrata u poslednje vreme izneo je lično i američki predsednik Bajden.

Paralelno sa samitom NATO, u Viljnusu će biti održan i prvi sastanak novog saveta NATO-Ukrajina, u prisustvu Vladimira Zelenskog i Džozefa Bajdena, sa ciljem da se Kijev približi standardima Alijanse. U tu svrhu izdvojeno je pola milijarde evra, na višegodišnjem nivou.

Procenjuje se da će američki predsednik na ovom samitu imati ekvilibrističku rolu da zadrži čvrstinu oko nastavka pomoći Ukrajini ali i isto tako čvrst stav da nema ulaska ove zemlje u NATO u sadašnjim okolnostima.

I dok brine za bezbednost Ukrajine, NATO mora, u ratna i napeta vremena, ozbiljno da se bavi i sopstvenom sigurnošću. Nebo i zemlju oko Viljnusa čuvaće 12.000 vojnika, policajaca i drugih bezbednjaka. Na čuvanju mira i sprečavanju eventualnih incidenata biće, praktično, angažovana čitav litvanski sistem odbrane.

Direkno, na raspolaganje je stavljeno 3.000 vojnika iz Litvanije i hiljadu vojnika iz drugih zemalja članica NATO. Takođe, Španija i Nemačka su obezbedile sisteme za protivvazdušnu odbranu. Prva je angažovala norveško-američki koncept "Nasmas", druga američki sistem "Patriot". Berlin se naročito aktivirao, dizanjem u gotovost potrebnih morskih, vazdušnih i kopnenih snaga.

Opreznost je naročito velika, imajući u vidu da se Litvanija graniči sa ruskom Kaljiningradskom oblašću i Belorusijom, saveznikom Moskve u ratu protiv Ukrajine. I najmanja varnica u ovom trenutku, u takvoj situaciji, mogla bi da bude pogubna.

U Litvaniji se očekuje prisustvo predstavnika 48 zemalja, sa 2.400 delegata i 40 šefova država ili vlada, od Australije i Novog Zelanda, preko Južne Koreje i Japana do Evrope i SAD. Između ostalog, u prestonici Litvanije se očekuju i predsednici Turske Tajip Redžep Erdogan, Francuske Emanuel Makron, SAD Džozef Bajden. Do njih ni ptica ne sme da preleti.