HITLEROVI GENERALI BILI SU VISOKI KOMANDANTI NATO: Kako je Alijansa posle Drugog svetskog rata zaposlila nacističke oficire i tajnu službu

 Kada su devedesetih otvorene arhive Kontraobaveštajnog korpusa SAD s kraja Drugog svetskog rata, izveštaji iz Rima su obelodanili da je tada naziv Intermarijum nosila i vatikanska tajna organizacija koja je uključivala ultrakonzervativne političare širom sveta. Ona je stajala iza "pacovskih kanala" kojima su na desetine hiljada ustaša, nacista i ukrajinskih "banderovaca" pobegli u Južnu Ameriku.

- Intermarijum je bio pun sveštenika, monaha i redovnika jezuita, benediktinaca i franjeavca. Imali su štamparsku mašinu za izradu falsifikovanih isprava, upravljali su mrežom samostana koji su služili kao skloništa, prali prljavi novac i, što je možda najvažnije, organizovali su efikasne propagandne kampanje koje su išle u prilog britanskim interesima. Od Baltika do Crnog mora katolički sveštenici poput Krunoslava Draganovića i ukrajinskog nadbiskupa Bućka vodili su špijunsku mrežu koja je bila od vitalnog interesa za britansku obaveštajnu službu - zabeležio je Džon Loftus, u to vreme agent američkog Kontraobaveštajnog korpusa u Rimu.

SAD su u prvo vreme s negodovanjem gledale na prljavu britansku igru, ali situacija se iz korena promenila početkom Hladnog rata. Dokazi za to pronađeni su početkom 21. veka kada je skinuta oznaka tajnosti sa dokumenata vojne službe OSS i njene naslednice CIA u Nacionalnom arhivu SAD. Posle proučavanja te građe istoričari prof. Norman Goda i prof. Ričard Brajtman napravili su izveštaj pod imenom "Hitlerova senka" koji otkriva da je nacistička obaveštajna mreža na istoku Evrope i u arapskim zemljama, od nekoliko hiljada ljudi, ostala praktično nedirnuta posle Drugog svetskog rata!

Amerikancima su bili potrebni veze i ljudi, a njih su imali funkcioneri nacističkog sistema obaveštajnih službi. Ugovor s novim poslodavcima, Vilijemom Donovanom, šefom OSS, i Alenom Dalsom, budućim direktorom CIA, napravio je još 1945. nacistički general Rajnhard Gelen, komandant obaveštajnog odeljenja generalštaba Vermahta - Sektor Istok. On je rekonstruisao nacističku agenturu koja je do 1955. delovala pod kodnim imenom OG (Organizacija Gelen), a kada je te godine Nemačka pristupila NATO, ona je ozvaničena kao BND - Savezna obaveštajna služba Nemačke.

U isto vreme počela je i obnova nemačke vojske, pod imenom Bundesver, a glavni vojni savetnik kancelara Konrada Adenauera bio je Hitlerov feldmaršal Erih fon Manštajn. On je bio pravosnažno osuđen na 18 godina zatvora zbog strašnih zločina koje su SS "ajnzac grupe" počinile 1941. u Ukrajini, dok je on bio glavnokomandujući na tom prostoru. On je pušten iz zatvora posle samo par godina, jer je kao iskusni vojskovođa s Istočnog fronta, Ukrajine, Staljingrada, Kurske bitke, bio vrlo poželjan za NATO, kao i mnoge njegove kolege. Od 38 generala koji su 1959. rukovodili Bundesverom, 31 je bio član Hitlerovog generalštaba!

- Široj javnosti verovatno nije poznato da su dosta dugo bivši nacisti i nemački ratni zločinci nakon 1945. služili u najvišim strukturama NATO - kaže istoričar prof. dr Vladislav B. Sotirović. - Većina njih su bili visoko odlikovani oficiri Vermahta, koji su nakon rata služili na najvišim položajima prvo u vojsci Zapadne Nemačke, a kasnije su bili unapređeni u komandante i načelnike NATO struktura u Evropi. Mnogim nacistima nikada nije suđeno za ratne zločine već su postavljani na čelne položaje u NATO paktu, zapadnonemačkoj vladi, vojsci, industriji i zapadnonemačkom društvu uopšte.

Adolf Hojzinger je 1961-1964. bio Predsedavajući Vojnog komiteta NATO pakta, faktički načelnik NATO Generalštaba.

- Hojzinger je za vreme rata bio Hitlerov načelnik Operativnog odeljenja (Operationsabteilung), tj. Generalštaba, od 1940. do 1944. a aktivno je učestvovao u planiranjima invazija na Poljsku, Norvešku, Dansku i Francusku - kaže dr Sotirović. - Bio je unapređen u pukovnika 1. avgusta 1940. a načelnik Operativnog odeljenja je postao oktobra iste godine. Tako je ujedno postao i treći čovek u nacističkoj hijerarhiji po pitanju planiranja Vermahta. Nakon rata, Hojzingeru, ratnom zločincu, nije čak ni suđeno, već mu je dat Bundesver.

Vojnu karijeru u NATO nastavio je general Hans Špajdel koji je za vreme rata bio načelnik štaba u vojsci Ervina Romela.

- Nakon 1945. bio je jedan od ključnih vojnih komandanata u Bundesveru za vreme ranog perioda Hladnog rata, da bi od 1957. do 1963. služio kao glavnokomandujući kopnene vojske NATO pakta u centralnoj Evropi - kaže dr Sotirović. - Sledeći nacista na visokom položaju u NATO je bio Johanes Štajnhof - ratni pilot Geringove Luftvafe i nosilac gvozdenog Viteškog krsta - najvrednijeg odlikovanja u nacističkom Vermahtu. Nakon rata je postao predsedavajući Vojnog komiteta NATO (načelnik Generalštaba) od 1971. do 1974. Grof Johan Adolf Graf fon Kielmanseg je u Drugom svetskom ratu bio oficir Generalštaba Vrhovne komande Vermahta od 1942. do 1944. da bi kasnije u okvirima NATO struktura postao glavni komandant alijanse za centralnu Evropu 1967. i 1968.

Major Vermahta Ernst Ferber i šef grupe organizacionog odeljenja Vrhovne komande Vermahta 1943-1945. i nosilac Vermahtovog Gvozdenog krsta Prvog reda je u NATO strukturama bio glavni komandant Alijanse za centralnu Evropu 1973-1975. godine. Na tom komandnom mestu nasledio ga je bivši nacista iz Vermahta Karl Šnel 1975-1977, nosilac Gvozdenog krsta Drugog reda, komandant baterije na Zapadnom frontu 1940. i 1944. načelnik štaba 74. Pancer korpusa 1944. Komandu je od njega preuzeo Franc Jozef Šulce 1977-1979, nosilac gvozdenog Viteškog krsta 1944, a od ovoga Ferdinand fon Zenger i Eterlin 1979-1983. koji je bio poručnik 24. Pancer divizije nemačke 6. armije, učesnik Staljingradske bitke, ađutant Vrhovne komande Vermahta i nosilac zlatnog Nemačkog krsta.

- Neko će možda primetiti da su nacistički oficiri za vreme rata "samo vršili svoje profesionalne vojničke dužnosti" i da se stoga ne mogu smatrati ratnim zločincima. Međutim, nacistička armija - Vermaht, nije bila nikakva standardna profesionalna vojska već sastavni deo organizovane zločinačke mašinerije Trećeg rajha odgovorne za sistematske ratne zločine i zločine genocida širom okupirane Evrope. Umesto da se visoki oficiri Vermahta nakon rata nađu na optuženičkim klupama međunarodnog suda pravde, mnogi su našli utočište u visokim i najvišim položajima NATO - kaže dr Sotirović.

PRAŠAK ZA PRANjE ZLOČINA

ZLOČINAC Erih fon Manštajn, koji je oslobođen da bi postao arhitekta Bundesvera autor je kampanje laži o "čistom Vermahtu" koji nije činio zločine. Princip denacifikacije postao je šuplja fraza od izbijanja Hladnog rata. Nemci su tada izmislili ironičan termin "persil-potvrde", po čuvenom deterdžentu. Ljudima koji je trebalo da se zaposle u administraciji, bila su potrebna uverenja da nisu bili u nacističkoj partiji, da nisu činili zločine i slično, a te "oprane biografije" su im izdavale uglavnom bivše kolege iz Nacionalsocijalističke partije, već zaposlene u administraciji!

NACISTI IZ "ŠPIGLA"

HAMBURŠKI "Špigl" je 2012. potresao skandal kada je otkrivena nacistička prošlost ljudi koji su uređivali list sve do osamdesetih godina 20. veka. Ađutant Hitlerovog ministra za propagandu Jozefa Gebelsa, Vilfrid fon Oven, bio je dugogodišnji dopisnik "Špigla" iz Južne Amerike. Kada je u Nemačkoj pokrenuta istraga Ovena zbog glorifikacije "junaštva armija Trećeg rajha" on je uspeo da pobegne u Južnu Ameriku zahvaljujući lažnim ispravama koje mu je napravio BND kojim je upravljao nacista Gelen. Zamenik glavnog urednika Georg Volf, zadužen za spoljnu politiku u "Špiglu", do 1979. u ratu je bio obaveštajni analitičar Bezbednosne službe SS pod komndom zločinca Rajnharda Hajdriha.