DESNICA CVETA NA HUMUSU RECESIJE: Nemačka u vrtoglavom padu ekonomije

Ovo neće ostati bez posledica po čitavu Evropu, a u situaciji kad se Francuska nedeljama nalazi u nasilnim nemirima, koji sve više izmiču kontroli, dok u Velikoj Britaniji cene rastu, nasuprot trendu na Starom kontinentu, "prelivanje" nemačke recesije doliva ulje na vatru.

Šolcova vlada jedina još predviđa rast BDP u ovoj godini, dok glavni ekonomski instituti i MMF najavljuju, doduše mali, pad od 0,2 do 0,4 odsto. Rastuća inflacija, drastično povećanje kamatnih stopa, spor oporavak ključnog izvoznog tržišta Kine i visoki troškovi energije, prepliću se u pogubnom uticaju po stanje nacionalne ekonomije.

"Bolest bi mogla da bude sve samo ne privremena", upozoravaju analitičari. Zigfrid Rusvurm, čelnik Saveznog udruženja nemačke industrije (BDI), kaže da "se zemlja suočava sa rastućim brdom izazova" i ponovo podseća na bolnu činjenicu da sve veći broj kompanija, uključujući male i srednje, preseljava pogone u inostranstvo. Mediji najavljuju povratak Nemačke u status "bolesnika Evrope", podsećajući na razdoblje pre 2000. kad je zemlja gubila trku na međunarodnim tržištima i suočavala se s visokim nivoom nezaposlenosti.

Šolc, u međuvremenu, najavljuje da će Berlin postići klimatsku neutralnost do 2045, što znači da će vratiti "nivoe rasta na one iz pedesetih i šezdesetih godina", doba posleratnog "ekonomskog čuda" Zapadne Nemačke. Ali, suviše je to daleka budućnost da bi utešila narod ogorčen činjenicom da je kancelaru prioritet van granica zemlje, dok domaći teren trpi.

Na to se tegobno nadovezuje činjenica da će američka vojna industrija, po svoj prilici, dobiti čak do polovine berlinskog fonda za modernizaciju vojske, "teškog" sto milijardi evra, na šta je nedavno upozorila Suzana Vigand, izvršna direktorka Renk grupe, nemačkog proizvođača delova za tenkove. Ona je, takođe, optužila Šolcov kabinet za nedostatak strateške vizije za domaću industriju.

- Ne verujem da će mnogo novca ostati za nemačku industriju - veli Vigandova i oštro dodaje da "Vlada nema ni politički kompas ni za odbrambenu industriju".

Za socijaldemokratskog kancelara, koji o svemu ovome ćuti, predmet razmišljanja su ogromna potrošnja potrebna za instaliranje novih vetroturbina, izgradnja električnih vozila, smanjenje zagađenja od proizvodnje čelika, "jer će stvoriti dobar privredni krug". Njegova vizija novog zlatnog doba ekonomije, kome kumuje prelazak na zelenu energiju, ostavlja brojne stručnjake skeptičnim.

- Prelazak, pre svega, zahteva milijarde evra uložene u zamenu postojećih zaliha tehnologija fosilnih goriva tehnologijama obnovljivih izvora, uz značajno povećane troškove. To ne može i neće dovesti do dodatnog ekonomskog rasta u kratkom roku - kaže Rusvurm.

Zemlju, takođe, koče stare strukturne slabosti koje umanjuju svaki ekonomski učinak, a to su spora birokratija, nizak nivo digitalizacije i starenje stanovništva koje preti još većim manjkom radne snage, koji je već dramatičan. "Ako stanovništvo tone, neće rasti ni BDP", upozorava Timo Folmershauzer iz ekonomskog instituta IfO.

Budući da se ekonomija uveliko oslanja na proizvodnju, Nemačka izgleda pati od troškova energije koji su porasli nakon početka rata u Ukrajini, iako nisu više toliko visoki. Rusija je dugo bila glavni izvor gasa za Nemačku po relativno niskim cenama. Taj manjak (za sada) je nemoguće nadoknaditi.

AFD u uzletu

U ANKETAMA, desničarska Alternativa za Nemačku već dostiže petinu biračkog tela širom zemlje, a u Tiringiji, gde je Infratest dimap nedavno određivao političko raspoloženje godinu dana pre državnih izbora, populisti mogu da računaju na 34 odsto, koliko nisu imali nikad ranije. Za Bjorna Hekea, predsednika stranke u nemačkoj pokrajini, gde je ova stranka nedavno "počistila" svoje političke konkurente, svaka kancelarija AfD, korak je ka njegovom deklarisanom cilju trajnog uspostavljanja stranke na političkoj mapi Nemačke. Ne želi to, kaže, da postigne nasilno, već "korak po korak maršom kroz institucije".