POSLEDNJA DRŽAVA U SAD KOJA JE UKINULA ROPSTVO: Učinili su to i zvanično pre 10 godina

Konstitucionalna istorija Sjedinjenih Američkih Država počinje jula 1776. godine, kada su predstavnici Trinaest kolonija, koje su digle pobunu protiv Britanske imperije, započele razgovore o svojim budućim odnosima, što je novembra 1777. dovelo do Ugovora o konfederaciji, prvog ustava te zemlje, ratifikovanog tri godine i nešto kasnije, dok Američki rat za nezavisnost još nije ni bio gotov.

Ali pokazavši se nedoljno efikasan, jer nije stvorio snažne savezne institucije koje bi štitile zajedničke interese svih država članica, u skladu s načelom „zajedno smo jači” — već je 1789. zamenjen Ustavom SAD, koji je i dalje na snazi, i koji je u protekle 234 godine menjan isključivo amandmanima, kojih je do sada bilo 27, s tim što je prvih deset, koji su poznati kao Povelja o pravima, ratifikovano istog dana, već 15. decembra 1791.

Član V određuje proces ratifikacije amandmana, koji može predložiti ili dvotrećinska većina oba doma Kongresa (Predstavnički dom i Senat) ili nacionalna konvencija (tj. velika skupština izabrana samo za tu ulogu), na čije bi sazivanje pozvale dve trećine državnih legislatura (tj. skupštine saveznih država), što je metod koji dosad nikad nije bio iskorišćen (ako ne računamo Ustavnu konvenciju 1787.), pa se ne zna kako bi funkcionisalo u praksi i kako bi bilo organizovano.

Da bi bio usvojen, amandman moraju ratifikovati tri četvrtine država, bilo njihove legislature ili ratifikacione konvencije (ali je samo XXI amandman, koji je ukinuo prohibiciju, koju je uveo XVIII amandman, ratifikovan na taj način; to je ujedno i jedini koji je poništio neki prethodni), a Kongres ima pravo da definiše metod ratifikacije, kao i da ga oroči (XXI bi propao da nije ratifikovan u roku od sedam godina: ali, mada je predložen februara 1933, već ga je u decembru ratifikovalo dovoljno država).

Jedan od najvažnijih amandmana u istoriji je XIII amandman kojim je 1865. ukinuto ropstvo i prisilno služenje, sem kao kazna za zločin. Senat je dvotrećinskom većinom predložio amandman 8. aprila 1864, godinu dana pre kraja Američkog građanskog rata, a Predstavnički dom potvrdio 31. januara 1865, posle dosta veštog manevrisanja Linkolnove administracije njegovih republikanaca.

Skoro sve severnjačke države su ga brzo ratifikovale, čak i pre atentata na Linkolna 15. aprila (sem Konektikata i Nju Hempšira, koji su to učinili nakon), kao i većina graničnih, tj. robovlasničkih država koje su ostale u Uniji, a na koje se nije odnosila ograničena Proklamacija o emancipaciji, koja je stupila na snagu 1. januara 1863; brzo su ih sledile čak i pojedine konfederativne države, koje su pri kraju rata došle pod kontrolu Unije, poput Arkanzasa i Luizijane (obe pre atentata).

Endru Džonson, Linkolnov naslednik, do kraja te godine je ubedio još četiri poražene članice „pokojne” Konfederacije, Alabamu, Karoline i Džordžiju, što je broj ratifikacija 6. decembra popelo na tada neophodnih 27, čime je on zvanično usvojen i stupio na snagu pre kraja te poslednje ratne godine.

Budući da je neophodni prag pređen, šta će ostale savezne države odlučiti više nije bilo bitno, ropstvo je ukinuto svuda, ratifikovali oni ili ne; ali su svejedno Oregon, Kalifornija i Florida do kraja decembra učinile ispravnu stvar, zatim u januaru 1866. Ajova i Nju Džerzi, koji je odbacio amandman marta lane. Sledio je Teksas sredinom februara 1870, i konačno Delaver, sredinom februara 1901, odbivši ga februara 1865.

Kentaki, granična država tokom Američkog građanskog rata, što u tom kontekstu znači da je bila robovlasnička ali u Uniji (mada je Kentaki imao i konfederativnu vladu u senci, ona je povremeno kontrolisala samo rubna područja), ratifikovao je 13. amandman tek marta 1976. (odbivši ga prethodno februara 1865). Kao da to već nije dovoljno neverovatno, Misisipi je amandman koji ukida ropstvo ratifikovao 16. marta 1995, a sertifikovao (formalnim obaveštavanjem Arhiviste SAD) 7. februara 2013. — PRE DESET GODINA.

To, naravno, ne znači da je ropstvo u Misisipiju ukinuto pre deset godina, ili bilo šta slično. Radi se o potpuno simboličnom aktu, ali sama činjenica da se na njega toliko dugo čekalo i da se s njim toliko odugovlačilo, pokazuje nam koliko je važan, i rasistima, i normalnim ljudima. Još kada bi samo rasna, verska i nacionalna mržnja mogla da se ukine isto tako — skupštinskim dekretom; ali na njenom ukidanju, nažalost, mora mukotrpno da se radi.

(Telegraf.rs)