SILVIO BERLUSKONI - ČOVEK KOJI JE ZAVEO CELU ZEMLJU: Kako je izgledao životni put bivšeg premijera Italije

Projekat je bio tipično Berluskonijev - raskošan, kič, koji je gazio granicu između imperijalnog i apsurdnog. Posetioci su prolazili pored apstraktne skulpture teške 100 tona koja predstavlja nebeski svod, niz impozantne stepenice po uzoru na predrimska groblja, kroz uski hodnik ukrašen stvarima koje bi mu mogle zatrebati u zagrobnom životu – voćem, hlebom, ključevima, mobilnim telefonom – a zatim u impozantna grobna komora u čijem je središtu stajao sarkofag od ružičastog mermera i granita, piše Politico.

Na novinarsko pitanje kakva mu je uputstva Berluskoni dao, italijanski vajar Pjetro Kasela, koji je izgradio mauzolej, odgovorio je: „Rekao mi je da ne bi trebalo da izgleda previše tužno.

Zavodnik

Skoro 30 godina kasnije, Berluskoni je umro danas u 86. godini i uskoro će krenuti na svoje poslednje putovanje nazad u Arkor. Njegovo poslednje počivalište služiće kao spomenik onome što je bilo očigledno svakom ko je provodio vreme sa njim - njegovoj ogromnoj želji da bude voljen.

Berluskoni je bio sve i svašta. Građevinski preduzetnik čija je desna ruka osuđena na sedam godina zatvora zbog povezanosti sa mafijom. Medijski vizionar koji je uveo komercijalnu televiziju u Italiju, uspostavljajući kontrolu nad informacionim ekosistemom zemlje. Ponosni vlasnik italijanskog fudbalskog kluba AC Milan. Posleratni italijanski premijer sa najdužim stažom. Poslovni tajkun osuđen za poresku prevaru. Osramoćeni političar oboren izveštajima o bunga bunga orgijama i seksu sa maloletnom prostitutkom.

Iznad svega, Berluskoni je bio zavodnik. Od svojih ranih dana kada je povremeno pevao na krstarenju, preko svog vremena kao agent za nekretnine, do decenija političara koji se smeškao Italijanima iz televizijskih emisija koje su se prikazivale na kanalima koje je posedovao, Berluskoni je bio nepokolebljivo fokusiran na jednu stvar: da pridobije sve koji su stajali pred njim. „Zamislite koliko ima žena koje bi htele da odu sa mnom u krevet, a ne znaju to“, njegov je citat iz knjige o njegovom usponu na vlast. „Život je problem komunikacije“, rekao je Berluskoni.

Traganje za bogosluženjem

Jedan od autora ovog teksta prisustvovao je večeri na kojoj je Berluskoni tri i po sata zabavljao strane novinare uz obrok u bojama italijanske zastave: tanjir mocarele, paradajz i bosiljak; testenina sa pestom, paradajzom i sirom. Govoreći 2011, tokom poslednjih meseci svog premijerskog mandata i na vrhuncu seksualnih skandala, Berluskoni nije poricao da je organizovao večere sa „lepim devojkama“, ali je insistirao da su „izuzetno korektni“.

Ali nije bežao od grubog, ponekad samozatajnog humora. Jedna večera je kulminirala tako što je premijer podigao mali prst, negirajući mogućnost da se njegov prijatelj ponašao lascivno. „Da biste pronašli njegovu kobasicu sa 80 godina, morali biste da krenete u potragu za blagom“, rekao je Berluskoni. Navodno rečeno nezvanično, vest o tome je brzo procurila, najverovatnije od Berluskonija ili člana njegove pratnje.

U svojoj potrazi za obožavanjem, Berluskoni je bio spreman da pređe bezbrojne pravne i etičke granice. Svoju televizijsku imperiju je izgradio na rupi u italijanskom zakonu, zaobilazeći zabranu stvaranja nacionalne mreže kupujući kolekciju lokalnih televizijskih stanica i emitujući iste emisije na svim njima. U vreme kada je državna televizija RAI nudila ozbiljan program, Berluskoni se probio sa licenciranim američkim televizijskim blokbasterima kao što su Dalas i Dinastija i pop ekstravagancijama sa polugolim plesačima.

Prodor u politiku i kriminal

Njegov upad u politiku usledio je posle implozije italijanskog političkog sistema u korupcionom skandalu „mani pulita“. Sa širokim otvorenim poljem nakon raspada glavnih političkih partija u zemlji, birači su Berluskonija ubacili u kancelariju premijera. Do kraja svoje karijere bi ga pratile optužbe da je ušao u politiku kako bi izbegao krivično gonjenje za korupciju - optužbe koje bi odbacio kao deo "komunističkog" lova na veštice.

Suđeno mu je najmanje 36 puta, po optužbama koje se kreću od lažnog obračuna do podmićivanja sudija, izbegavajući nekoliko osuda nakon što je njegova vlada skratila rok zastarelosti ili na drugi način promenila zakon. Slično tome, njegov mauzolej, koji je u vreme izgradnje bio nelegalan jer je bio preblizu ljudskom prebivalištu, legalizovan je njegovom izmenom 200 godina starog zakona 2003. godine.

Često optuživan u medijima da ima veze sa mafijom, on je to isto često negirao. Jedina preostala optužba bila je osuda iz 2013. za poresku prevaru, koja mu je zabranila obavljanje funkcije na šest godina. Njegova osuda iz iste godine za plaćanje 17-godišnjoj devojci za seks i zloupotrebu položaja da bi to prikrio kasnije je poništena u žalbenom postupku.

Iako je Berluskoni vodio kampanju kao reformator i tri puta je bio premijer, nije ostavio nikakvo nasleđe efikasnog zakonodavstva. Neumorni samopromotor puštao je svoj predizborni džingl u čekaonici svoje kancelarije, a vreme na čelu Italije provodio u sitnim političkim bitkama i sukobima sa medijima i pravosuđem. Uoči njegovog konačnog svrgavanja 2011. godine, časopis Ekonomist ga je opisao kao „čoveka koji je uništio celu zemlju“.

Ipak, kao politička ličnost ostavio je trag u Italiji i svetu. Svojim šoumenskim stilom, Berluskoni je drsko vodio skandale koji bi uništili većinu političara, uvodeći novi oblik medijskog populizma koji će kasnije podstaći poređenja sa bivšim američkim predsednikom Donaldom Trampom – čovekom kojeg je ismevao kao „previše arogantnog”.

Čovek koji će Italija pamtiti

Na međunarodnoj sceni Berluskoni se družio sa libijskim liderom Moamerom Gadafijem i ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Još u oktobru je Putina opisao kao „prijatelja“, pošto mu je za rođendan poslao flašu vina, navodi se na audio snimku objavljenom u italijanskim medijima. Kod kuće je stvorio novu političku platformu vladajući u savezu sa rastućim desničarskim, antiimigrantskim populistima u Italiji – da bi ga prvo zasjenila partija Matea Salvinija, a zatim i stranka Braća Italije italijanskog premijera Đorđa Melonija.

Berluskoni je deceniju nakon što je pao sa vlasti 2011. proveo kao oslabljena politička figura, provodeći period van funkcije zbog osude za poresku prevaru, nakon čega je usledilo nekoliko godina u Evropskom parlamentu pre nego što se vratio u Senat 2022. Iako je ostao predsednik njegova partija Forca Italia, koja trenutno učestvuje u vladi i pokušava da igra odlučujuću ličnost, postala je manje važan politički igrač, pa čak i predmet podsmeha. Sa 86 godina, Berluskoni je već bio slab čovek, često uočen na kamerama kako mu pomažu da hoda. Mauricio Kroca, jedan od najpoznatijih italijanskih komičara, voleo je da ga prikazuje kako iznenada zaspi dok govori.

Dok se Italija sprema da sahrani jednog od svojih najupečatljivijih političara, žiri još uvek ne zna da li će ostati u lepom sećanju. Ali nema sumnje da će ostati upamćen.

BONUS VIDEO: VODA DO GUŠE - Novi snimci katastrofalnih poplava u italijanskoj regiji Emilija-Romanja

(Indeks)