KINESKA VOJSKA PROVELA RATNE SIMULACIJE: Hipersonične rakete potapaju protivničku flotu

U retkom objavljenom izveštaju, kineski vojni planeri su doneli zabrinjavajući zaključak u vezi sa nosačem aviona Džerald R. Ford i pratećom flotom.

Oni tvrde da postavljanje hipersoničnog oružja potencijalno može uništiti nosač i njegovu prateću flotu „sa sigurnošću“, izvestio je SCMP (South China Morning Post).

Nalazi simulacije ratne igre, koji se posebno fokusiraju na hipersonične napade na grupu američkih nosača, prvi put su objavljeni u radu objavljenom u časopisu Journal of Test and Measurement Technology na kineskom jeziku u maju.

U seriji od više od 20 intenzivnih bitaka simuliranih na široko korišćenoj softverskoj platformi za ratne igre koju koristi kineska vojska, kineske snage su uspešno potopile flotu nosača USS Džerald R. Ford koristeći salvu od 24 hipersonične protivbrodske rakete, navodi se u izveštaju.

Prema scenariju prikazanom u simulaciji, američka plovila su se uporno približavala ostrvu u Južnom kineskom moru, na koje polaže pravo Kina, uprkos tome što su dobijali višestruka upozorenja.

Ishod ratne igre otkrio je da je skoro svaki američki površinski brod ozbiljno oštećen i na kraju potonuo usled napada. U simulaciji su puštena dva hipersonična modela protivbrodskih raketa, od kojih neki potiču iz udaljene pustinje Gobi.

U izveštaju se tvrdi da je kineska vojska pokazala izuzetnu snagu svojom sofisticiranom strategijom lansiranja, koristeći složen trotalasni napad da nadmudri odbrambene sisteme američke grupe nosača.

Američka flota u ratnoj igri sastojala se od šest površinskih brodova pažljivo odabranih zbog svoje napredne tehnologije i snage bez premca. Vodeći brod je bio CVN-78 Džerald R. Ford, u pratnji krstarice klase CG56 Tikonderoga San Jacinto (San Jacinto) i četiri razarača vođenih raketa klase DDG-103 Arleigh Burke-class Flight IIA.

Nosač klase Ford, uvršten u flotu 2017. godine, može se pohvaliti najsavremenijim karakteristikama kao što su elektromagnetni sistem za lansiranje, napredni radar i sistemi za elektronsko ratovanje.

Krstarice i razarači grupe nosača takođe su bili opremljeni naprednim oružjem i odbrambenim merama, uključujući radarske sisteme koji su u stanju da otkriju i prate više ciljeva istovremeno. Arsenal protivvazdušnih raketa grupe nosača uključivao je 264 rakete, uključujući RIM-161E SM-3, dizajnirane za presretanje balističkih projektila.

POPUSTLjIVI PREMA NEPRIJATELjU I STROG PREMA SEBI

Simulacija je nametnula određena ograničenja kineskoj vojsci, uključujući ograničen pristup špijunskim satelitima i ograničenu zalihu hipersoničnih projektila. Vođena principom „blag prema neprijatelju i strog prema sebi“, ratna igra je imala za cilj da pruži realnu procenu.

Dva modela protivbrodskih raketa koje je koristila kineska strana navodno su pokazala impresivne sposobnosti, sposobne da krstare na velikim visinama i dostignu fenomenalnu maksimalnu brzinu od 11 Maha. Zanimljivo je da su oba modela mogla potopiti nosač ili veliki ratni brod sa samo dva pogotka.

Istraživački rad je takođe otkrio da je radni domet jednog modela bio 2.000 kilometara (1.240 milja) sa stopom uspeha od 80 odsto. Nasuprot tome, drugi kineski model se pohvalio dvostrukim opsegom i većom stopom uspeha od 90 procenata.

Međutim, izveštaj ne daje tačne nazive hipersoničnih projektila korišćenih u simulaciji. Fokusira se samo na karakteristike performansi dva modela koja koristi kineska strana.

PLA je otkrila američku grupu nosača tokom simulacije koristeći svoju mrežu za nadzor na moru. Istovremeno su ispalili osam manje pouzdanih hipersoničnih projektila iz južne i centralne Kine.

Dok su neki presretnuti, napad je iscrpio municiju SM-3 američke flote. U izveštaju se objašnjava da je PLA tada lansirala osam preciznijih hipersoničnih projektila iz severne i zapadne Kine, gađajući nosač, razarače i krstarice.

Nakon napada, četiri broda su preživela sa američke strane, uglavnom razarači zahvaljujući svom mekom odbrambenom naoružanju. Sistemi za elektronsko ratovanje ometali su neprijateljski radar, dok su dozatori mamaca i baklje zbunjivali nadolazeće projektile.

Kada je PLA potvrdila status i lokacije preostalih ciljeva, kineska vojska je sprovela operaciju „čišćenja“ sa šest manje preciznih hipersoničnih projektila nakon što je potvrdila ciljeve.

Izvođenje simulacije više puta, trotalasni napad je rezultirao prosečnim uništenjem 5,6 od šest površinskih plovila, eliminišući grupu nosača. Taktike mamljenja i određivanje prioriteta ciljeva su naglašeni da bi se maksimizirala efikasnost i sačuvala municija.

Ipak, simulacija ratne igre, sa središtem oko regiona Južnog kineskog mora, ukazuje da bi ovo područje moglo postati žarište sukoba između kineskih i američkih pomorskih snaga.

Region je već iskusio eskalaciju sukoba između ove dve sile, što dodatno naglašava značaj nalaza iz simulacije ratne igre.

Dok simulacije ratnih igara nude vredne uvide, one ne mogu zameniti testiranje i evaluaciju u stvarnom svetu.

Imajući to u vidu, motivi iza kineskog objavljivanja rezultata ratne igre ostaju neotkriveni. Takođe, nemoguća je nezavisna provera podataka koji se koriste u ratnim igrama.

Međutim, ako podaci o kineskim hipersoničnim projektilima korišćenim u simulaciji ratne igre značajno odstupaju od stvarnosti, to može potkopati kvalitet simulacije i dovesti do pogrešnih zaključaka.