ŠTA IRANCI KRIJU DUBOKO ISPOD PLANINE? Može da izdrži čak i udar specijalne američke bombe, strah u Izraelu i SAD

Fotografije i video snimci pokazuju da Iran kopa tunele ispod planine u blizini nuklearne lokacije Natanc, koja je bila izložena sabotažnim napadima usred sukoba Teherana sa Zapadom oko atomskog programa.

Ova instalacija komplikuje napore Zapada da spreči Teheran da potencijalno razvije atomsku bombu, jer diplomatija oko nuklearnog programa Irana i dalje tapka u mestu.

Završetak takvog objekta "bio bi scenario iz noćne more koji rizikuje da zapali novu eskalatornu spiralu", upozorila je Kelsi Devenport, direktorka politike neširenja u Vašingtonskom udruženju za kontrolu naoružanja.

- S obzirom na to koliko je Iran blizu razvoja bombe, on ima vrlo malo prostora da pojača svoj program, a da ne pređe američke i izraelske crvene linije. Dakle, u ovom trenutku, svaka dalja eskalacija povećava rizik od sukoba.

Izgradnja na lokaciji Natanc dolazi pet godina nakon što je tadašnji američki predsednik Donald Tramp jednostrano povukao Ameriku iz nuklearnog sporazuma. Tramp je tvrdio da se sporazum ne odnosi na program balističkih raketa Teherana, niti na njegovu podršku šiitskim milicijama širom Bliskog istoka.

Ali ono što je uradio je striktno ograničilo iransko obogaćivanje uranijuma na 3,67% čistoće, dovoljno moćno samo da napaja civilne elektrane.

Od raspada nuklearnog sporazuma, Iran je rekao da obogaćuje uranijum do 60%, iako su inspektori nedavno otkrili da je zemlja proizvodila čestice uranijuma čistoće 83,7%. To je samo korak od dostizanja praga od 90% uranijuma za oružje.

Od februara, međunarodni inspektori su procenili da su zalihe Irana bile 10 puta veće od dogovora iz Obamine ere, sa dovoljno obogaćenog uranijuma da bi Teheranu omogućilo da napravi "nekoliko" nuklearnih bombi, rekao je šef Međunarodne agencije za atomsku energiju.

Američki predsednik Džo Bajden i izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekli su da neće dozvoliti Iranu da napravi nuklearno oružje.

- Verujemo da je diplomatija najbolji način za postizanje tog cilja, ali predsednik je takođe bio jasan da nismo uklonili nijednu opciju sa stola - navodi se u saopštenju Bele kuće za AP.

Islamska Republika poriče da pravi nuklearno oružje, iako zvaničnici u Teheranu sada otvoreno razgovaraju o sposobnosti da ga razviju.

Iranska misija pri Ujedinjenim nacijama, u odgovoru na pitanja AP-a u vezi sa izgradnjom, saopštila je da su "miroljubive nuklearne aktivnosti Irana transparentne i pod zaštitnim merama Međunarodne agencije za atomsku energiju". Međutim, Iran je godinama ograničavao pristup međunarodnim inspektorima.

Iran kaže da će novi podzemni objekat zameniti nadzemni centar za proizvodnju centrifuga u Natancu koji je pogođen eksplozijom i požarom u julu 2020. Teheran je za incident okrivio Izrael.

Teheran nije priznao nikakve druge planove za postrojenje, iako bi to mesto morao da prijavi IAEA ako planira da u njemu koristi uranijum. IAEA sa sedištem u Beču nije odgovorila na pitanja o novom podzemnom objektu.

Novi projekat se gradi pored Natanca, oko 225 kilometara južno od Teherana.

Zaštićen protivavionskim baterijama, ogradama i iranskom paravojnom Revolucionarnom gardom, objekat se prostire na 2,7 kvadratnih kilometara na sušnoj Centralnoj visoravni zemlje.

Satelitske fotografije koje je u aprilu snimio Planet Labs PBC i analizirao AP pokazuju kako Iran uranja u Kuh-e Kolang Gaz La, koja se nalazi odmah iza južne ograde Natanca.

Obim radova se može meriti u velikim gomilama zemlje, dve na zapadu i jedna na istoku. Na osnovu veličine gomile otpada i drugih satelitskih podataka, stručnjaci iz centra rekli su za AP da Iran verovatno gradi objekat na dubini između 80 metara (260 stopa) i 100 metara (328 stopa). Analiza centra, koju je dostavio isključivo AP-u, prva je koja je procenila dubinu sistema tunela na osnovu satelitskih snimaka.

Institut za nauku i međunarodnu bezbednost, neprofitna organizacija sa sedištem u Vašingtonu koja se dugo fokusirala na iranski nuklearni program, sugerisala je prošle godine da bi tuneli mogli da idu još dublje.

Stručnjaci kažu da veličina građevinskog projekta ukazuje da bi Iran verovatno mogao da koristi podzemno postrojenje i za obogaćivanje uranijuma - ne samo za izgradnju centrifuga. Te centrifuge u obliku cevi, raspoređene u velike kaskade od desetina mašina, brzo okreću gas uranijuma da bi ga obogatile. Dodatne kaskade koje se okreću omogućile bi Iranu da brzo obogati uranijum pod zaštitom planine.

- Tako da je dubina objekta zabrinjavajuća jer bi nam bilo mnogo teže. Bilo bi mnogo teže uništiti koristeći konvencionalno oružje, kao što je tipična bomba za uništavanje bunkera - rekao je Stiven De La Fuente, naučni saradnik u centru koji je vodio analizu rada tunela.

Novo postrojenje u Natancu će verovatno biti još dublje pod zemljom od iranskog pogona Fordo, još jednog mesta za obogaćivanje koje su 2009. otkrili američki lideri. Taj objekat je izazvao strahove na Zapadu da Iran pojačava svoj program.

Takvi podzemni objekti naveli su SAD da naprave bombu GBU-57, koja može proći kroz najmanje 60 metara zemlje pre detonacije, navodi američka vojska. Američki zvaničnici su navodno razgovarali o upotrebi dve takve bombe uzastopno kako bi se osiguralo da lokacija bude uništena. Nije jasno da bi takav udar oštetio objekat koji je duboko ispod zemlje, kao onaj u Natanzu.

BONUS VIDEO: OBUKA NA "TERMINATORIMA" - Vežba mobilisanih rezervista i dobrovoljaca u Donjecku