DALJINSKI UPRAVLJAČ JE U RUKAMA RODITELJA: Kako Francuska i evropske zemlje i EU regulišu kontrolu nasilja nad maloletnicima preko interneta

Ova mera je kao obavezna uvedena posle istraživanja koje je sprovela Nacionalna komisija za informatiku i slobode (CNIL) tokom 2020. godine i koja je pokazala da 82 odsto dece uzrasta od 10 do 14 godina redovno konsultuju internet bez prisustva roditelja.

Roditeljska kontrola je i ranije postojala, kao opcija. Isto istraživanje je pokazalo da je blizu polovine roditelja dece od 8 do 17 godina, tačnije 46 odsto, već koristilo ovu meru kojom su pratili šta im deca rade na internetu.

Takođe, velika većina, njih 77 odsto, su odredili pravila svojoj deci mlađoj od 15 godina, koliko dugo mogu da konsultuju internet i koje sadržaje mogu da posećuju. Ali, mnogi od onih koji su, uz granice uspostavljene na osnovu poverenja, počeli istovremeno da koriste i roditeljsku kontrolu u okviru sistema, bili su iznenađeni sadržajima koji interesuju njihovu decu i shvatili su da su potcenili opasnosti koje prete.

Saglasnost, koja se ovde traži za određene posete internetu, zakonski mogu da daju samo stariji od 15 godina. To se, naravno, ne odnosi na sadržaje gde se izričito zahteva punoletstvo. Roditeljska kontrola, kao besplatna opcija koju svako obavezno ima pri instaliranju opreme za televizijske kanale i internet, omogućuje da se reaguje na sve sadržaje koji mogu da nanesu fizičku, mentalnu i moralnu štetu deci.

Isto važi i za mobilne telefone, kompjutere, laptope, tablete, konektovane satove, konzole s igricama i druge slične naprave. Među štetnim programima okaraktrisani su svi oni koji sadrže nasilje, promovišu terorizam, pornografiju, kupovinu alkohola ili kockanje, kao i sve ono što unapred traži proveru godišta.

Ukoliko dete pokuša da izigra meru, na mobilni telefon i elektronsku adresu roditeljima odmah stiže poruka na koji sajt je pokušalo da se poveže.

Ipak, ne funkcioniše sve tako idealno. Tako je jedno istraživanje s početka prošle godine pokazalo da pornografski sajtovi u Francuskoj imaju 18,3 miliona konsultacija mesečno, a da među njima ima 12 odsto maloletnika, odnosno 2,2 miliona. Zbog toga je pokrenuta kampanja da se uvede obavezno traženje punoletstva pri ulasku na ovakve sajtove. Najznačajniji distributeri ovakvih sadržaja se tome protive, ali će sud tim povodom dati svoju konačnu reč u julu.

U Velikoj Britaniji takođe nastoje da regulišu pristup dece sajtovima sa pornografskim sadržajem, a o predlogu zakona nedavno se vodila rasprava u parlamentu. Cilj je da se uvede sofisticirana tehnologija koja bi tačno mogla da utvrdi godište korisnika. I u susednoj Belgiji razmišljaju u sličnom pravcu.

Ipak, mnogo više zabrinutosti izazavju oni maloletnici (kao i stariji, uostalom) koji konsultuju sajtove pre svega sa promocijom radikalnog islama, ali i nekih krajnje levičarskih i ekstremno desničarskih grupacija, koje pozivaju na terorizam.

Takvi sajtovi se u principu blokiraju, ali uvek se pronađe rupa u rešetu na mreži. Pre nekoliko godina, u jeku terorističke opasnosti, izglasan je zato zakon po kome je redovno konsultovanje ovakvih sajtova kažnjivo sa dve godine zatvora i 30.000 evra. Iz toga su izuzeti novinari, naučnici i istraživači.

Kontrolu onoga što se dešava vrlo ozbiljno prati posebna policijska jedinica. Nedavno su, početkom aprila, pripadnici Generalne direkcije za unutrašnju bezbednost zajedno sa članovima policije za specijalne intervencije u jednom selu u Alzasu na tromeđi sa Nemačkom i Švajcarskom uhapsili četrnaestogodišnjeg dečaka koji je položio zakletvu radikalnim islamistima, pod sumnjom da je pripremao teroristički napad. Prilikom pretresa roditeljske kuće, pronađena je ručno izrađena eksplozivna naprava. Dečak je pronađen na osnovu sajtova koje je konsultovao i porudžbina preko interneta.

Postoji i vladina asocijacija "E-detinjstvo" koja preko aplikacije nudi anonimno i besplatno svu vrstu pomoći roditeljima i deci kada je u pitanju nasilje svih vrsta na mreži.

Društvena mreža "tiktok" izaziva naročitu zabrinutost u ovom delu Evrope. U Belgiji su zabranili na određeno vreme korišćenje ove aplikacije za svoje službenike, a to su uradili i u Francuskoj, da ne bi curile poverljive informacije, pošto su to već uradili u SAD, Evropskoj komiisiji, britanskoj i kanadskoj vladi. Francuska ministarka zadužena za decu Šarlot Kobel je otišla korak dalje i nedavno poručila da se istovremeno razmišlja da "tiktok" zabrane i maloletnicima. 

Ova mreža je naročito popularna kod najmlađih koji ovde (za sada) imaju pravo da je koriste počev od 13. godine, što važi samo na papiru, ali ne i na praksi, jer se satima "kače" mnogo mlađi.

Kao razlog za razmišljanje o zabrani, navode se algoritmi koji navode na zavisnost, neprilagođeni sadržaji, sajber nasilje, dezinformacije... Šire, podseća se na prošlogodišnje istraživanje britanskih naučnika sa Univerziteta Kembridž o pogubnom dejstvu društvenih mreža uopšte, na decu, ukoliko ih prekomerno i nekontrolisano koriste u ključnim periodima odrastanja.

Na nivou EU, Evropska komisija je prošle godine utvrdila novu stragegiju zaštite dece preko interneta, jer je prethodna, iz 2012. godine – zastarela. Strategija je istovremeno zasnovana na ohrabrivanju većeg upliva digitalnog načina obrazovanja i edukativnih aktivnosti, i istovremeno povećanoj zaštitu od svih pretnji koje se nalaze na mreži. Na državama je da utvrde načine kako će to da urade. Strategija nije pravno obavezujuća, ali se članice pozivaju da aktivno učestvuju u donošenju mera, shodno važećoj pozitivnoj praksi. Među njima je i poziv da se modernizuje način utvrđivanja godišta onih koji konsultuju sajtove.