NATO ULAZI U PODVODNU TRKU: Nove pretnje u ruskim vodama

Najveći deo ruskih ulaganja u pomorstvo usmeren je u njenu visokotehnološku podmorničku flotu. Ruske podmornice se smatraju zastrašujućom silom, a Amerika, zajedno sa svojim NATO saveznicima, zanemarila je taj segment, piše „Njuzvik“.

- Rusija je od 2014. godine ulagala u svoje podvodne kapacitete, pre svega u podmornice. Postoji niz ruskih konvencionalnih i i nuklearnih podmornica koje su puštene u rad protekle decenije – rekao je za „Njuzvik“ penzionisani admiral Igor Kabanenko, bivši prvi zamenik načelnika odbrane Ukrajine i načelnik štaba ukrajinske mornarice.

Ostaje pitanje koliko dobro je Rusija održavala svoju podvodnu flotu, ali primetna je zabrinutost Zapada u pogledu podvodnog arsenala Moskve. Njega čini 11 podmornica sa balističkim raketama na nuklearni pogon. Rusija takođe ima svoje podmornice sa krstarećim raketama na nuklearni pogon, uključujući i podmornice klase Jasen.

U međuvremenu, kapaciteti NATO-a za borbu protiv podmornica su „atrofirali nakon Hladnog rata“, jer je „pažnja usmerena na drugu stranu“, rekao je Nik Čajlds, viši saradnik za pomorske snage u Međunarodnom institutu za strateške studije.

Pristupanje Finske alijansi, sa članstvom Švedske na pomolu, dovelo je u fokus pitanje ruskih podmornica. Uključivanje nordijskih zemalja u NATO ne samo da proširuje granicu koju savez deli sa Rusijom, već ugrožava bezbednost njenih kritičkih pomorskih baza.

Nove pretnje i „čudni putevi“

Koljsko poluostrvo, gde Rusija bazira svoju ključnu Severnu flotu veliki deo svog nuklearnog arsenala za odvraćanje, oduvek je bilo najvažnija vojna oblast za Sovjetski Savez i današnju Rusiju“, kaže Mark Gruv, predavač u Centru za pomorske studije na kraljevskom mornaričkom koledžu Dartmut.

Ovaj arktički region mogao bi opet da postane linija fronta, jer odnosi između NATO-a i Moskve postaju sve zategnutiji.

- Proširenje NATO-a, u glavama Rusa, nesumnjivo izaziva zabrinutost u pogledu održivosti i bezbednosti tih objekata, kao i same Severne flote – rekao je Gruv.

Uključivanje Finske i Švedske u NATO, vuče alijansu bliže poluostrvu. To može značiti da ruske podmorničke baze potpadaju pod „potencijalnu artiljeriju dugog dometa“, kaže Gem Herd iz Evropskog centra za bezbednosne studije Džordž K. Maršal.

Ali, isti princip važi i za rusku Baltičku flotu smeštenu u Kalinjingradu, ruskoj oblasti smeštenoj između Poljske i Litvanije. Nordijsko širenje NATO-a imalo je „ogroman efekt“ u toj oblasti, rekao je Gruv, pretvorivši Baltik u „NATO jezero“.

- To čini da ruska Baltička flota deluje ranjivo – dodao je.

Rat u Ukrajini stoga menja pomorsku situaciju, ne samo u Crnom moru, već i u Barencovom moru oko Koljskog poluostrva, severnog Atlantika i Baltičkog mora. A to su "značajne i potencijalno dugotrajne promene", rekao je Kabanenko.

U tom kontekstu su se moskovske podmornice kretale "čudnim rutama", odstupajući od putanja koje bi očekivali zapadni zvaničnici odbrane, primetio je britanski ministar odbrane Ben Volas tokom posete Vašingtonu sredinom aprila. On je rekao da je Velika Britanija pratila puteve ruskih podvodnih brodova u severnom Atlantiku, Irskom moru i Severnom moru "što inače ne bi radili".

Ruske podmornice na nuklearni pogon takođe su primećene "kod obala Sjedinjenih Država i na Mediteranu i drugde duž evropske periferije", rekao je za "Njuzvik" Majkl Petersen, direktor Ruskog instituta za pomorske studije na Američkom vojnom fakultetu.

Asimetrično ratovanje i podvodni kablovi

Ali ruske podmornice nisu samo strateško nuklearno sredstvo odvraćanja. Pojavljuje se novi podmornički rat, kažu stručnjaci, stvarajući zabrinutost od "ratovanja na morskom dnu".

Toni Radakin, šef oružanih snaga Velike Britanije, sugerisao je početkom godine da bi Moskva mogla da "izloži riziku i potencijalno iskoristi svetski informacioni sistem, a to su podmorski kablovi u okeanima i morima širom sveta". Govoreći za londonski "Tajms" u januaru, on je rekao da je došlo do "povećanja ruskih podmorskih i podvodnih aktivnosti" i da je Rusija "pojačala sposobnost da ugrozi te podmorske kablove i potencijalno ih iskoristi".

Ova nova taktika je ukorenjena u promenama u ruskom vojnom razmišljanju početkom 21. veka.

- Shvatili su da jednostavno ne mogu da se takmiče sa Zapadom po obimu, pa su razvili ideju integrisanog ratovanja - rekao je za "Njuzvik" britanski političar i stručnjak za rusku vojnu strategiju Bob Sili.

Rusija je želela da ublaži vojnu asimetriju, pa je razvijala nove sposobnosti gde bi mogla da potkopa zapadnu vojnu dominaciju, zbog čega je počela da cilja internet kablove i cevovode, dodao je Sili. Čini se da ruske podmornice sve više nadgledaju oblasti u Severnom moru, uključujući operacije vađenja nafte, rekao je za "Njuzvik" Pol van Hoft, viši strateški analitičar u Haškom centru za strateške studije.

Ratovanje na morskom dnu je oblast u koju je Rusija „uložila znatne količine novca“, rekao je Čajlds, fokusirajući se na tehnologiju kao što su podmornice za specijalne misije. To je takođe oblast u kojoj NATO liderima "tek sada postaje jasno da moraju da se pomuče da bi se suprotstavili takvim pretnjama“, rekao je Čajlds.

Savremeni svet zavisi od podvodnih kablova, koji su van vidokruga, ali su od ogromnog značaja, rekao je Gruv. Uz rastuću zabrinutost oko podmorskih optičkih veza i energetskih cevovoda nakon prošlogodišnje eksplozije Severnog toka, stručnjaci kažu da su lideri konačno shvatili da je pretnja stvarna i prisutna.

U februaru je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg najavio stvaranje ćelije za koordinaciju kritične podmorske infrastrukture.

- Kao odgovor, NATO saveznici su značajno povećali svoje vojno prisustvo oko ključne infrastrukture, uključujući brodove i patrolne avione - navodi se u saopštenju za javnost.

Mogućnost podvodne bitke, sa podmornicama, sve većom upotrebom podvodne tehnologije bez posade i asimetričnim ratovanjem, apsolutno bi trebalo da zabrine NATO, kažu stručnjaci. Sve u svemu, mornarice NATO-a su "kolektivno značajno jače od ruske", ali je protivpodmornički rat, u svim njegovim oblicima, "izazovan posao", rekao je Čajlds.

NATO ulazi u podvodnu trku

Poslednjih godina dogodila se usaglašena promena u svesti o NATO-u, kažu eksperti. Za vreme odnosa iz doba Hladnog rata, "najtoplije je bilo pod vodom", rekao je strateški analitičar Frederik Mertins. Ipak, nakon tenzija iz 20. veka, zemlje NATO-a skrenule su pogled sa rata ispod talasa, kažu stručnjaci. Moskva, međutim, nije.

Tokom proteklih 30 godina, zemlje NATO-a "nisu posebno razmišljale o tome", dodao je njegov kolega Van Huft, dok nisu uspevale da prouče potencijalne protivnike.

Iako Rusija u to vreme nije mogla da proizvede značajan broj naprednih podmornica, Moskva je investirala u nove dizajne. Uprkos relativno malom broju podmornica u Rusiji, one su ono što je poznato kao "multiplikator snaga", dodao je Gruv, što znači da moskovska flota može da ima "strateški efekat nesrazmeran tom malom broju".

Poslednjih godina, "NATO mornarice su potrošile mnogo vremena i truda na oživljavanje svojih veština podmorničkog ratovanja“, rekao je Čajlds. Ovo uključuje inicijative poput novih pomorskih patrolnih aviona koji imaju dobru sposobnost praćenja podmornica.

Ipak, NATO možda i dalje ima problem da prati čak i mali broj podmornica tokom dužeg vremenskog perioda, tvrde stručnjaci, iako su mišljenja podeljena o tome koliko je NATO sada spreman da se suprotstavi jednom od najjačih ruskih vojnih oružja.

Nakon sporijeg početka, neki stručnjaci kažu da je NATO sada jednak ili prevazilazi ruske podmorničke sposobnosti. Ali Moskva je shvatila "da nismo dovoljno ulagali u ovu oblast, tako da možda vrše pritisak na te slabe tačke", dodao je Van Huft.

Slanje podmornica u svetske okeane podseća Zapad na posledice direktne konfrontacije sa Rusijom zbog Ukrajine i podseća da Moskva može direktno da ugrozi gradove širom Amerike, rekao je.

BONUS VIDEO: BUGARI NE ŽELE NATO - Na protestima u Sofiji traži se vojna neutralnost i mir u Ukrajini