PEKING IMA DIRIGENTSKU PALICU: Berlin poručio kineskom rukovodstvu

Ćin je istkao da će Kina održavati komunikaciju sa svim stranama u ukrajinskoj krizi kao deo svojih napora da se postigne prekid vatre. Kina neće "gledati požar sa druge obale niti "dolivati ulje na vatru", kazao je Ćin na zajedničkoj konferenciji za novinare.

Berbokova je navela da EU radi na načinima da spreči zaobilaženje sankcija uvedenih Rusiji dok pregovara o novom paketu mera. Upitana o predloženoj crnoj listi za nekoliko kineskih kompanija, rekla je da su pregovori u toku, ali da je generalno važno zaustaviti zaobilaženje sankcija. Zvanični Peking se, po Ćinovim rečima, čvrsto protivi tome što pojedine zemlje koriste svoje "takozvane zakone kako bi nametnule jednostrane sankcije drugim zemljama, uključujući Kinu".

"Kina će odgovoriti i odlučno će zaštititi legitimna prava i interese kineskih preduzeća", poručio je Ćin. On je potom objasnio da kineski ministar finansija Lju Kun nije mogao da se sastane sa nemačkim kolegom Kristijanom Lindnerom "iz razloga vezanih za raspored, ali je pozvao nemačkog ministra da uskoro poseti Kinu".

- Da li otkazivanje Lindnerove posete Pekingu ima bilo kakve veze sa stavom FDP da Nemačka treba da bude čvrsta u odnosu na Kinu, stvar je spekulacija - rekli su za list "Velt" u Ministarstvu finansija.

Lindnerov kineski kolega Lju Kun, sa kojim je trebalo juče da se sastane, otkazao je u poslednjem momentu, dva dana uoči susreta. I Lindner i njegova Liberalna stranka(FDP), imaju prilično distanciran odnos sa Kinom. S tim u skladu, apeluju na Berlin i EU da budu oprezni u pogledu odnosa sa "sistemskim rivalom", ali i da oprez ne znači kidanje veza.

Odnose je dodatno zategla liberalna ministarka obrazovanja Betina Štark-Vacinger, posetivši Tajvan kao prva članica nemačke vlade. Reakcija Kine bila je, očekivano, nepovoljna. Posredstvom svoje ambasade u Berlinu, Peking je poručio da izražava "značajno nezadovoljstvo".

Planirani sastanak Lindnera i Kuna trebalo je da pripremi dve zemlje za predstojeće vladine konsultacije. U međuvremenu, nemačka koaliciona vlada je već nekoliko puta odlagala predstavljanje planirane kineske strategije. Dokument opisuje budući pristup zemlje političkim i ekonomskim odnosima sa Pekingom.

Berlin, u poslednje vreme, ubrzava produbljivanje jaza unutar državnog vrha po pitanju Kine. Dok Lindner poručuje da je ideja o potpunom odvajanju od azijske supersile naivna, kancelar Olaf Šolc veruje da će EU, u nastavku nizanja paketa sankcija prema Rusiji, deo mera posvetiti Pekingu.

Lindner priznaje da bi "Nemačka trebalo da zauzme samouveren i realan pristup prema Kini" i dodaje da "niko ne razmišlja o odustajanju od liberalnih vrednosti zarad dobrog poslovanja, ali je neophodan bolji balans nego ranije". Zavisnost od Kine nije mimoišla ni najjaču evropsku ekonomiju i to je upravo kamen spoticanja unutar nemačkih vlasti.

Kineski suficit

U APRILU, Kina zabeležila trgovinski suficit od 82 milijarde evra, saopštila je Glavna carinska administracija Kine. Trgovinski bilans Kine je značajno bolji od od istog meseca lane, kada je zabeležen niži suficit od 45 milijardi evra. Izvoz je u aprilu porastao za 8,5 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, dok je uvoz opao za 7,9 odsto. Kina je ostvarila suficit spoljnotrgovinske razmene i sa SAD u iznosu od 27 milijardi evra, što je porast u odnosu na mart, kad je suficit bio 25.

Kina i Kanada

KINA je proterala kanadskog diplomatu iz konzulata u Šangaju. Prethodno je Otava naredila kineskom diplomati iz Toronta Džau Veiju da napusti zemlju, posle izveštaja kanadske službe koji ga je optužio da je maltretirao kanadskog poslanika, zbog kritikovanja Pekinga zbog tretmana prema Ujgurima. Kina je odgovorila da, kao odgovor na "nerazumne akcije Kanade", proteruje konzula Lin Lalond iz kanadskog konzulata u Šangaju, koja će morati da napusti zemlju do 13. maja. Kina zadržava pravo za dalje akcije. Kanadska špijunska agencija (CSIS) objavila je izveštaj iz 2021. o kineskom uticaju u Kanadi, u kom je bilo reči o mogućim pretnjama članu parlamenta Majklu Čongu i njegovoj porodici u Hongkongu.

Detalji izveštaja CSIS pojavili su se 1. maja, kada je kanadski list "Gloub and mejl" objavio da je Kina tražila informacije o Čongu i njegovoj porodici, u verovanoj nameri da od njega "napravi primer" i da odvrati ostale poslanike da zauzimaju anti-kineske stavove. Čong je rekao novinarima da je period od dve godine predugačak da se donese odluka o proterivanju, dok je Peking poručio da se nikad niije mešao u unutrašnja pitanja Otave.