KO JE ČIJA MARIONETA U SVETU? Ko­me bi slu­ži­li evrop­ski rat­ni bro­do­vi u Taj­van­skom mo­re­u­zu

- Vi­še pu­ta se is­po­sta­vi­lo da ples po tak­to­vi­ma ame­rič­ke me­lo­di­je ni­je u du­go­roč­nom in­te­re­su evrop­skih ze­ma­lja, ali oči­gled­no Bo­relj ni­je na­u­čio tu lek­ci­ju - ka­že se u ko­men­ta­ru dnev­ni­ka na en­gle­skom je­zi­ku, či­ji je osni­vač Ko­mu­ni­stič­ka par­ti­ja Ki­ne.

Iako zva­nič­ni Pe­king još ni­je ko­men­ta­ri­sao Bo­re­ljo­vu ide­ju da se na­o­ru­ža­ni bro­do­vi čla­ni­ca EU upu­te u „ki­ne­sko dvo­ri­šte”, po­je­di­ni struč­nja­ci za spolj­nu po­li­ti­ku iz dru­ge eko­no­mi­je sve­ta sma­tra­ju da je reč o opa­snoj pro­vo­ka­ci­ji, jer za­di­re u unu­tra­šnje pi­ta­nje Ki­ne, što bi mo­glo da iza­zo­ve opa­sne po­sle­di­ce.

Po nji­ma vi­so­ki pred­stav­nik EU za spolj­nu po­li­ti­ku tre­ba­lo bi da bu­de opre­zan u svo­jim iz­ja­va­ma, jer je po­li­ti­ka jed­ne Ki­ne po­li­tič­ki te­melj Pe­kin­ga i Bri­se­la.

- Ako Evro­pa po­ša­lje tru­pe da pa­tro­li­ra­ju Taj­van­skim mo­re­u­zom, to će zna­či­ti da je EU sprem­na da bu­de slu­ga SAD, stva­ra­ju­ći kri­ze i po­de­le u Azij­sko-­pa­ci­fič­kom re­gi­o­nu. U tom slu­ča­ju Evro­pa bi bi­la re­me­ti­lač­ki fak­tor i na­i­šla bi na ši­rok ot­por - ka­že Li Haj­dong, pro­fe­sor na In­sti­tu­tu za me­đu­na­rod­ne od­no­se Ki­ne­skog uni­ver­zi­te­ta za spolj­ne po­slo­ve.

Bo­relj je u autor­skom tek­stu za fran­cu­ski ne­delj­nik „Žur­nal di di­manš” po­ziv evrop­skoj mor­na­ri­ci da pa­tro­li­ra Taj­van­skim mo­re­u­zom prav­dao po­sve­će­no­šću Evro­pe slo­bo­di plo­vid­be u ovom ne­u­ral­gič­nom re­gi­o­nu.

Ovaj kon­tro­verz­ni pred­log je lo­gi­čan na­sta­vak Bo­re­ljo­vog istu­pa u Evrop­skom par­la­men­tu po­čet­kom pro­šle ne­de­lje, ka­da je po­ru­čio da je Taj­van oči­gled­no deo evrop­ske ge­o­stra­te­ške in­te­re­sne sfe­re, ko­ji ga­ran­tu­je mir.

- Ne sa­mo iz mo­ral­nog raz­lo­ga, ak­ci­ja pro­tiv Taj­va­na mo­ra nu­žno bi­ti od­ba­če­na. I za­to što bi to u eko­nom­skom smi­slu bi­lo iz­u­zet­no ozbilj­no za nas, jer Taj­van ima stra­te­šku ulo­gu u pro­iz­vod­nji naj­na­pred­ni­jih po­lu­pro­vod­ni­ka - is­ta­kao je Bo­relj, ko­ji se za­la­že da EU ima je­din­stve­ni pri­stup Ki­ni.

Bo­re­ljo­vi ko­men­ta­ri do­la­ze na­kon što je fran­cu­ski pred­sed­nik Ema­nu­el Ma­kron po­sle po­se­te Si Đin­pin­gu iza­zvao pra­vi „ze­mljo­tres” iz­ja­vom da Evro­pa tre­ba da mi­sli svo­jom gla­vom i da ne do­zvo­li da bu­de uvu­če­na u kon­fron­ta­ci­ju SAD i Ki­ne oko Taj­va­na.

- Bo­re­ljov pred­log se mo­že po­sma­tra­ti kao pro­tiv­te­ža pri­med­ba­ma Ma­kro­na, ko­ji po­ka­zu­je da se EU na­da da će nje­na ta­ko­zva­na je­din­stve­na spolj­na po­li­ti­ka nad­ja­ča­ti po­li­ti­ku nje­nih dr­ža­va čla­ni­ca - ka­že Cuj Hong­đan, di­rek­tor Ode­lje­nja za evrop­ske stu­di­je Ki­ne­skog in­sti­tu­ta za me­đu­na­rod­ne stu­di­je.

Cuj sma­tra da ova­kve raz­li­ke u evro­blo­ku uka­zu­ju na slo­že­nu bor­bu za moć me­đu in­sti­tu­ci­ja­ma EU, po­seb­no oko to­ga ko ima sna­gu da for­mu­li­še spolj­nu po­li­ti­ku EU. Ovaj ki­ne­ski eks­pert za me­đu­na­rod­ne od­no­se ipak sma­tra da je ma­lo ve­ro­vat­no da će se Bo­re­ljo­vi pred­lo­zi pre­to­či­ti u re­al­nu po­li­ti­ku, s ob­zi­rom na raz­li­ke u sta­vo­vi­ma iz­me­đu ključ­nih evrop­skih in­sti­tu­ci­ja: Evrop­ske ko­mi­si­je, Evrop­skog sa­ve­ta i Evrop­skog par­la­men­ta.

Po­ku­šaj Bri­se­la da za­o­štri svoj stav pre­ma Pe­kin­gu po­sle ne­dav­nih tro­dnev­nih voj­nih ve­žbi u ko­ji­ma je Ki­na si­mu­li­ra­la pot­pu­nu blo­ka­du Taj­va­na, do­la­zi na na­go­vor Va­šing­to­na. Na mi­ni­star­skom sa­stan­ku ze­ma­lja G7, odr­ža­nom od 16. do 18. apri­la u ja­pan­skom gra­du Ka­ru­i­za­vi, še­fo­vi di­plo­ma­ti­ja su pod pri­ti­skom SAD za­u­ze­li oštri­ji stav pre­ma pret­nja­ma Pe­kin­ga Taj­pe­ju.

Za­bri­nu­tost vi­so­kog pred­stav­ni­ka EU za slo­bo­du plov­nih pu­te­va u Taj­van­skog mo­re­u­zu, zbog če­ga bi evrop­ska mor­na­ri­ca mo­ra­la da pa­tro­li­ra u ovom da­le­ko­i­stoč­nom re­gi­o­nu, po oce­ni Li Haj­don­ga ni­je osno­va­na. Ka­ko ka­že, Evro­pa ne tre­ba da bri­ne, jer je Ki­na naj­ve­ći ga­rant ko­ji obez­be­đu­je ne­sme­ta­nu i sta­bil­nu plo­vid­bu tr­go­vač­kih bro­do­va kroz Taj­van­ski mo­re­uz.

Za raz­li­ku od bro­do­va ame­rič­ke mor­na­ri­ce, ko­ji stal­no pa­tro­li­ra­ju Ju­žnim ki­ne­skim mo­rem i pro­la­ze kroz Taj­van­ski mo­re­uz, voj­na plo­vi­la čla­ni­ca EU ret­ko za­la­ze u ovaj deo sve­ta. Ka­ko sa­op­šta­va taj­van­ska vla­da, po­čet­kom apri­la fran­cu­ska osma­trač­ka fre­ga­ta „Pra­i­ri­jal” je pro­šla kroz mo­re­uz. Me­đu­tim, kad je ne­mač­ka fre­ga­ta „Ba­jern” 2021. pr­vi put po­sle dve de­ce­ni­je plo­vi­la In­do­pa­ci­fi­kom za­o­bi­šla je Taj­van­ski mo­re­uz.

Ne ra­ču­na­ju­ći Ve­li­ku Bri­ta­ni­ju, ko­ja je na­pu­sti­la evro­blok, od 27 čla­ni­ca EU sa­mo Fran­cu­ska, Ne­mač­ka i Ho­lan­di­ja ima­ju ade­kvat­ne bro­do­ve spo­sob­ne da pa­tro­li­ra­ju ta­ko da­le­ko od Evro­pe.

BONUS VIDEO: UPOZORAVAJUĆI MANEVRI - Avioni i brodovi kineske vojske učestvuju u vežbama u blizini Tajvana

(Politika)