PILOT F-35: Moj avion nije identifikovao ruski S-300PMU-1 kao PVO cilj
RAT u Ukrajini i dalje nam donosi zanimljive priče ljudi koji su na ovaj ili onaj način uključeni u njega.
Iako Ukrajina ne dobija najsavremenije tehnologije, one su same zasijale u ratu. Posebno u oblasti vojnog obaveštajnog rada i prikupljanja podataka. Podaci koje koriste obe strane.
Ako se Rusija oslanja isključivo na svoje obaveštajne sposobnosti izvan vizuelnog dometa u velikom opsegu, Ukrajina se oslanja na podršku zemalja članica NATO-a, a pre svega na sposobnosti Sjedinjenih Država.
Zanimljivu priču ima pukovnik američkog vazduhoplovstva stacioniran u Nemačkoj. Kreg Andrle je komandant 388. borbenog krila i govorio je za medije skoro godinu dana nakon ruske invazije na Ukrajinu. On objašnjava da su sa njegovim F-35 vršili izviđačke misije. Prikupljanje podataka je ključna uloga u ratu, kaže pukovnik, podsećajući da nikada nije „prešao granicu“ (ušao u vazdušni prostor iznad Ukrajine).
Pukovnik Andrle kaže da su se on i njegova prikrivenost odlično pokazali u zadatku prikupljanja podataka. Ovo je jedna od glavnih funkcija aviona. Mnogi laici veruju da je F-35 dizajniran za borbu. Međutim, dizajniran je da dobija bitke bez ulaska u njih.
-Ali mlaznjak uvek prikuplja informacije. I to je radilo veoma, veoma dobro, rekao je američki pukovnik.
F-35 PROTIV S-300PMU-1
„Leteći superkompjuter“ obezbeđuje percepciju o informacijama koje daje prednost delu koji sa njim radi u vazduhu. Rat se menja, a brojnost vojske na terenu više nije toliko važna kao ispravna geolokacija neprijatelja, ili njegovih platformi pratilaca.
Prema ekspertskom mišljenju pukovnika, njegov F-35 nije identifikovao S-300PMU-1 kao takav jer je ruska PVO delovala u „režimu ratne rezerve“ (tišine).
-Ovo je režim kakav ranije nismo videli, rekao je pukovnik. Razni mediji su ovaj incident nazvali „kako je S-300 prevario F-35”. U stvari, to ne bi trebalo da nas čudi, jer to je ono što je rat - koristite svoju tehnologiju na način koji bi vam trebao dati prednost.
Zapadni eksperti komentarišu i obrnutu stranu priče. Prema njihovim rečima, ruski PVO sistemi nisu igrali tako veliku ulogu u ratu protiv Ukrajine kao što se prvobitno pretpostavljalo. Oni su igrali veću ulogu kao alat za obezbeđivanje svesti o situaciji u vazdušnom prostoru.
S-400 PROTIV SU-27
Možda najupečatljivija borba zemlja-vazduh od početka rata bila je upravo na početku rata. Izveštaji su tada potvrdili da je ruska raketa ispaljena iz S-400 (nadograđena verzija S-300) oborila ukrajinski Su-27 iznad Kijeva. Ono što je bilo izvanredno u slučaju je radarski uticaj sistema. Ovaj S-400 je bio stacioniran u Belorusiji i zahvaljujući svojim radarima identifikovao je avion iznad Kijeva i oborio ga na impresivnoj udaljenosti od 150 km. Ovaj momenat rata otkriva neke od mogućnosti ruskog S-400 i zašto je ovaj sistem tako često bio „jabuka razdora“ poslednjih godina.
SAD se u velikoj meri oslanjaju na svoje F-35. Postoje dobri borbeni avioni sposobni da otkriju „tajne“ neprijatelja, Vašington čak namerava da izgradi svoju vazdušnu kičmu samo od takvih lovaca, zamenjujući čak i legendarni F-16. Rusija, sa svoje strane, nema toliki obim lovaca pete generacije. Su-57 se proizvodi serijski, ali ne možemo da uporedimo američku serijsku proizvodnju F-35 sa onom ruskog Su-57.
S-300PMU-1 U SIRIJI
Stoga se Moskva oslanja na svoje kopnene sisteme protivvazdušne odbrane da bi obezbedila svest o situaciji na nebu. Upotreba S-300PMU-1 za skrivanje od očiju F-35 nije slučajna. Ovo je poslednja modernizovana verzija S-300 od početka novog milenijuma. Odmah za njim dolazi S-400.
S-300PMU-1 je dobio rakete ne samo većeg dometa, već i veće veličine – 48N6. Domet radara i sistema je znatno povećan. Performanse i brzina su višestruko povećane u poređenju sa starijom verzijom S-300PM. Sistem je dobio bolje TVM ciljanje i ABM sposobnost. U ovoj verziji je takođe predstavljen novi i moćniji radar 30N6E TOMB STONE.
Međutim, nije prvi put, i ne samo u Ukrajini, da se ruska i američka vazdušna tehnologija susreću. Sirija je, na primer, bila jedno od mesta gde su ruski PVO sistemi dobio prilično dobre informacije o operacijama F-22 Raptor sredinom 2010. godine. Možda zato F-35 nije bio deo američke kampanje u Siriji?