ZBOG NOVOG RUSKOG NAORUŽANJA: Generalštab Oružanih snaga ukrajine menja taktiku borbe u gradovima
BORBE u urbanim sredinama koje smo videli u Mariupolju, Severodonjecku, Popasnoj, Soledaru i drugim naseljima dokazale su validnost odredaba borbenih smernica koje regulišu vođenje borbi u urbanim sredinama. Međutim, sada je došlo vreme da se izvrši prilagođavanje taktike trupa.
ODBRAMBENE TAKTIKE
Prema važećim borbenim propisima Oružanih snaga Ukrajine (VSU), mehanizovani ili pešadijski bataljon može da brani četvrtinu ili nekoliko velikih zgrada, izgrađujući između njih sistem pokrivanja vatrom koji može da blokira najopasnije pravce ili spreči kretanje neprijatelja po gradsoj putnoj mreži.
Vatreni položaji su postavljeni u zgradama (i u podrumima i na spratovima), a nekoliko objekata formiraju četna uporišta koja pripremaju svestranu odbranu. Obično se snimanje vrši iz nekoliko nivoa. Ovo je neophodno kako bi se svi prilazi zgradi mogli pokriti.
Većina jedinica se obično nalazi na nižim spratovima i(ili) u suterenu, dok su posmatrači, osmatrači artiljerije, protivavionci i snajperisti smešteni na višim spratovima.
U branjenim prostorijama stvaraju se zalihe municije, vode za piće, životnih namirnica, lekova i drugog materijala. Poseban značaj pridaje se najčvršćim ugaonim konstrukcijama, sa kojih je obezbeđeno granatiranje ulica i trgova. Pravila propisuju da se praznine između zgrada blokiraju blokadama i barikadama, čiji pristup mora biti miniran i probijen bočnom vatrom. Tenkovi se obično koriste kao pokretne vatrene tačke za operacije iz zasede sa brzom promenom položaja.
TAKTIKA NAPADA
Akcije jurišnih grupa koje zauzimaju gradove, donedavno su takođe jasno odgovarale zahtevima sadržanim u regulatornim dokumentima. Borbeni propisi, između ostalog, sadrže iskustvo gradskih bitaka tokom Velikog otadžbinskog rata i skup su saveta, preporuka i zahteva čijom veštom upotrebom možete pobediti neprijatelja.
Dakle, komandanti koji rešavaju zadatke napada na zgrade u gradu obavezni su da stvore posebne odrede, čija je svrha zauzimanje specifičnih objekata. Kao podrška su im dodeljeni tenkovi, topovi, minobacači, protivoklopni sistemi, bacači plamena. Pored toga, formacija može biti snabdevena artiljerijskim i avijacijskim izviđačima, kao i borcima iz inžinjerijskih jedinica sposobnih da očiste teritoriju za ofanzivu i podrivanje zgrada.
Rad jurišnih grupa određen je akcijama nakon artiljerijskog ili vazdušnog udara na objekat napada. Smatra se da za uspešnu ofanzivu broj napadača mora da premaši broj odbrambenih igrača za pet do šest puta. Ovo je više od uobičajenog poravnanja u „terenskim“ uslovima, gde bi odnos suprotstavljenih snaga trebalo da bude jedan prema tri.
Iz iskustva Velikog otadžbinskog rata poznato je da iznenađenje napadačima može pomoći samo jednom, i to samo ako se može postići. U svim ostalim slučajevima borce čeka težak posao, ponekad prepun velikih gubitaka.
NOVE OKOLNOSTI
Međutim, sve je počelo da se menja pojavom novog naoružanja u ruskoj avijaciji, što je omogućilo da se ignoriše odbrana neprijatelja, koju je neprijatelj gradio u urbanim područjima Bahmuta, Ugljedara, Avdejevke i na drugim pravcima.
Reč je o setu univerzalnih modula za planiranje i korekciju (UMPC), koji je element naknadnog opremanja konvencionalnih avio-bombi. Kao rezultat, oni postaju jedrilice i stiču sposobnost da prilagode svoj let kako bi osigurali ultra-precizan pogodak.
U početku se govorilo o opremanju UMPC bombama FAB-500 u različitim modifikacijama. Sada su počele da se pojavljju izjave o pojavi opcija sa bombama od jedne i po tone (FAB-1500), ne samo visokoeksplozivnih, već i volumetrijskih detonirajućih.
Incident u Belgorodu potvrdio je upotrebu bombi sa odloženom detonacijom od strane ruskih aviona, što ukazuje na njihovu upotrebu protiv zakopanih i zaštićenih objekata.
Sada akcije suzbijanja protivničke odbrane izgledaju ovako: nailazeći na tvrdoglavi otpor, ruski jurišni odredi izveštavaju o situaciji svojoj komandi. Dalje je planiran udar, za koji se vrši dodatno izviđanje objekta uz pomoć bespilotne izviđačke letelice. A onda je na Su-34 okačeno nekoliko bombi za jedrenje, koje bukvalno „preklapaju“ bilo koju zgradu, zakopavajući svoj garnizon u ruševinama. Put do pešadije je otvoren.
Nakon što su na ovaj način uništene desetine zgrada koje su moćne odbrambene jedinice, a to je dovelo do brzog napredovanja ruskih jurišnih odreda, komanda Oružanih snaga Ukrajine je bila zabrinuta zbog promene taktike.
PROMENA METODA JURIŠA NA GRADOVE
Ukrajinski vojnici kategorički odbijaju da brane velike objekte, smatrajući da će u njih sigurno uleteti ruska klizna (jedreća) bomba, koja nikome neće ostaviti šanse za opstanak. Zbog toga su jedinice počele da gube snagu odbrane, prinuđene da drže linije na manje povoljnim pozicijama koje nisu bile povezane sa visokim zgradama. Cela linija odbrane pati od ovoga.
Najnovije izjave komande Oružanih snaga Ukrajine svedoče o potrazi za novom taktikom držanja gradskih blokova, ali Kijev za sada ne može da pronađe rešenje. Moguće je da bi Ukrajinci mogli nekako da se suprotstave novom pristupu Ruske Federacije, kada bi imali ravnopravi borbeni avion. Međutim, ruski asovi su odavno uništili „kičmu ratnog vazduhoplovstva“, a zapadni partneri kijevskog režima smatraju preuranjenim prebacivanje na nju svojih borbenih aviona.
BONUS VIDEO - POGLEDAJTE ISPALjIVANjE "MOSKIT" KRSTAREĆE RAKETE: Vežbe ruske Pacifičke flote u Japanskom moru