VOJSKE "GUTAJU" DVA BILIONA EVRA: Stokholmski institut SIPRI o rekordnoj potrošnji
PLANETA troši rekordne sume za naoružanje i vojnu opremu, zaključak je najnovijeg izveštaja stokholmskog instituta SIPRI. Glavni razlozi za to su, kako se navodi, inflacija, rat u Ukrajini i američka trka u naoružavanju sa Kinom.
Foto Shutterstock
Rečju, što više problema i sukoba, više i para. Lane su izdaci za odbranu porasli 3,7 odsto, što je rekord otkako se ova statistika vodi. Ukupna suma data na armije širom sveta premašila je dva biliona evra, ali je njen udeo u BDP za 0,1 odst manji.
To znači da ekonomski rast nadjačava rast troškova vojske. Veliki deo povećanih izdataka otpada na inflaciju. Recimo, vlada Nemačke je prošle godine najavila istorijski paket dodatnih sto milijardi evra za vojsku. Ta suma, međutim, nije uključena u ovaj izveštaj, jer još ništa od te sume nije potrošeno. Zbog inflacije i ekonomskog rasta, čak i sa tom sumom, Berlin bi mogao da ostane ispod cilja NATO da troši dva odsto BDP na odbranu, kažu analitičari Nemačkog instituta za privredu. Ilustracija
Istraživač SIPRI Nan Tijan, jedan od autora izveštaja, ističe da "vojska dobija više sredstava nego ikad u istoriji, pri čemu činjenica da ekonomije stoje bolje ili lošije od očekivanog, nema značaja".
Članice NATO su u vrhu liste vojnih trošadžija, a svake godine za ovu namenu izdvajaju sve više novca, još od 2014. kada je Krim ponovo pripojen Rusiji.
- Čini se da brojne evropske zemlje sada pokušavaju da utegnu sve aspekte odbrane - dodaje Tijan za Dojče vele. - Veći izdaci za vojsku, signal su da se odvrati Rusija.
Ukrajina bez premca
VOJNA potrošnja Ukrajine dostigla je 44 milijarde dolara. Sa 640 odsto, ovo je najveći jednogodišnji porast vojnih rashoda jedne zemlje ikada zabeležen u podacima SIPRI. Kao rezultat povećanja i ratne štete po ukrajinsku ekonomiju, vojni teret (vojna potrošnja kao udeo u BDP) skočio je sa 3,2 procenta u 2021. na 34 procenta BDP u 2022. godini.
Na vrhu su, kao i uvek, SAD koje su prošle godine dale 877 milijardi dolara na vojsku, što znači, bezmalo 40 odsto svetske potrošnje za odbranu. Kad se uporedi sa ukupnom ekonomijom SAD, to je manji udeo nego pre 10 godina i skromniji nego u vreme Hladnog rata kad je oko deset odsto BDP trošeno na odbranu. Ipak, kako kaže Tijan, ta ogromna ulaganja u vojsku omogućavaju SAD da demonstriraju moć i "šire uticaj na ostatak sveta".
Na drugom mestu je Kina sa potrošene 292 milijarde dolara. Mnogi američki analitičari upozoravaju da je Peking ozbiljan takmac kad je reč o vojnoj sili, pa zato SAD moraju još više para da troše.
Brojne zemlje su u proteklih desetak godina počele da troše bitno više na vojsku, recimo Kina (63 odsto više), Indija (47 odsto), Izrael (26 odsto). I kod ovih država beleži se neznatni pad udela ratnog budžeta u BDP, što znači da je tas na vagi trenutno na strani ekonomije.
Australija cilja Kinu
Australija bi trebalo da izdvoji više novca na odbranu, kako bi proizvodila sopstvenu municiju i razvijala sposobnost za gađanje ciljeva na velikoj udaljenosti, s obzirom na to da kineska vojna sila predstavlja izazov po regionalnu bezbednost, navodi se u analizi koju je naručila vlada u Kamberi. Australijskoj vladi se preporučuje da troši više na odbranu od trenutnih izdvajanja od dva odsto bruto domaćeg proizvoda, kao i da deluju iz australijskih baza na severu i produbljivanje odbrambenih partnerstava sa ključnim partnerima u Indopacifičkom regionu, uključujući Indiju i Japan.
- Kinesko vojno jačanje "trenutno je najintenzivnije i najambicioznije na svetu" od kraja Drugog svetskog rata - navedeno je u analizi.