STOP ZA STRANE KOMPANIJE: Berlin selektivan, odbija firme iz Amerike
DOK Vašington šakom i kapom nudi subvencije nemačkim firmama koje odluče da presele svoju proizvodnju na teritoriju SAD, američke kompanije sve kritičnije gledaju na uslove svog eventualnog rada u Nemačkoj. Skupa energija, spora digitalizacija, nedostatak kvalifikovanih radnika, sve to odbija potencijalne investitore s onu stranu Atlantika. Najnovija anketa pokazuje da tek svaka treća američka kompanija daje Berlinu prelaznu ocenu, a još su ređe one koje ga vide u svojoj budućnosti, dok je još lane čak dve trećine firmi iz SAD razmišljalo o mogućoj selidbi u Nemačku.
Foto PKS
Ova najjača evropska ekonomija zaostaje i na obrazovnom planu i da bi postala konkurentnija, mora da unapredi obuku u školi, na fakultetu i na radnom mestu. U konkurenciji sa SAD, Nemačka bukvalno gubi tlo pod nogama, pogotovo što se SAD, kako to formulišu ekonomski stratezi sa zapada, bukvalno dodvoravaju kompanijama. Vašington to čini subvencijama koje se iskazuju u milijardama. Ovo je zaključak zajedničke studije koju su sproveli i ovih dana objavili Američka privredna komora u Nemačkoj i konsultantska kuća Roland Berger. Predsednica Američke komore, Simon Mene, unekoliko se ograđuje od rezultata, ocenjujući da su "upozorenja o širokom egzodusu nemačkih kompanija u inostranstvo preterana".
- Američke kompanije godinama kritikuju visoke troškove energije i sporu digitalizaciju u Nemačkoj, a sada raste zabrinutost zbog nedostatka kvalifikovanih radnika - rekao je Mene za nemačku novinsku agenciju DPA. - Uočene su, međutim, i prednosti ove zemlje, kao što su pravna sigurnost, kvalitet kvalifikovanih radnika i snažno istraživanje.
Dakle, nije sve tako crno u Nemačkoj, ali su uslovi za nadmetanje trenutno takvi da se tas na vagi kreće u korist Sjedinjenih Država. Po najnovijem istraživanju, skoro tri četvrtine nemačkih kompanija koje već posluju u SAD (74 odsto), želi da tamo proširi svoju delatnost i u ovoj zemlji vidi svoju budućnost. Ovakvo mišljenje, međutim, zastupa tek svaka druga američka kompanija koja ima pogone u Nemačkoj (53 odsto).
Po pisanju minhenskog Merkura, Mene za sada ne vidi opasnost od deindustrijalizacije u Nemačkoj, a gledano na internacionalnom nivou ova zemlja je još uvek atraktivna lokacija. Uprkos energetskom problemu, skoro dve trećine ispitanih kompanija ne želi da preseli proizvodnju u SAD, pokazalo je istraživanje. Ni IRA ne bi imala razloga za paniku.
S druge strane, 38 odsto anketiranih američkih kompanija očekuje bolje uslove lokacije u Nemačkoj u narednih nekoliko godina. Svetlo na kraju tunela mogla bi da bude odlučnost vlade kancelara Olafa Šolca na putu smanjenja energentske zavisnosti od Rusije. Sada firme iz SAD čekaju da vide da li će se ta odlučnost pretvoriti i u efikasnost.
- Američke kompanije pozitivno ocenjuju činjenicu da je savezna vlada brzo smanjila energetsku zavisnost od Rusije i da se, više puta najavljivani, sumorni ekonomski scenariji nisu ostvarili - veli Mene. - Mnoge američke kompanije, osim toga, veruju da će visoki troškovi energije u ovoj zemlji pasti sledećih godina. U Evropi, takođe, postoje i visoke subvencije, poput Evropskog zakona o čipovima za industriju poluprovodnika i paketa mera za zaštitu klime "Fit for 55", što takođe Nemačku čini privlačnom u kreiranju dugoročne strategije - poručuje Simon Mene.
Hubertus Bardt, generalni direktor Nemačkog ekonomskog instituta u Kelnu, veruje da jeftina zelena električna energija i zeleni vodonik postaju odlučujući faktor lokacije za industriju. Ako Nemačka želi da zadrži kompanije ovde, mora to da obezbedi brzo i jeftino. Da bi to uradila, prethodno mora da završi projekte koji su u zastoju, kao što su dalekovodi sever-jug.
Ima pozitivnih koraka, u koje spadaju planovi Šolcove vlade da spusti cene industrijske struje i postavi terminale na Severnom i Baltičkom moru, koji takođe mogu da dovode vodonik u nemačku mrežu. Zelena energija za proizvodnju u zemlji dolaziće uskoro i iz fabrika u Africi, koje grade nemačke kompanije.
HANOVER CENTAR EVROPE U APRILU
DA Berlin čini sve što može ne bi li Nemačku i čitavu Evropu učinio konkurentnijim za investitore na globalnom planu, potvrđuje i činjenica da se u ovoj zemlji organizuju poslovni onlajn susreti. Kao poligon za to poslužiće najveći sajam industrije i tehnologije "Hanover mese", a sastanci u okviru ovog novog formata odvijaće se tokom čitavog aprila. Kompanije će moći da predstave svoje najvažnije projekte, proizvode i tehnologije, unapred ugovore sastanke sa kompanijama iz celog sveta i pronađu nove partnere za saradnju i razvoj tehnologija, poručuju iz Evropske mreže preduzetništva. Fokus ovogodišnjih susreta su održivi način tehnološke proizvodnje, pametna rešenja u tehnologiji proizvodnje, održiva energija i mobilnost i alati za merenje.
KISELO GROŽĐE
NASTAVLjA se pravi egzodus nemačke industrije. Tako BASF podiže fabriku vrednu deset milijardi evra u Zhanjiangu u Kini, "Volksvagen" pokreće proizvodnju električnih automobila u Tenesiju, SAD, a Audi, takođe, gradi proizvodne pogone u Americi. Nemački privredni stratezi se teše da preteruje onaj ko govori o nemačkoj deindustrijalizaciji zbog svake nove fabrike nemačkih kompanija u Kini ili SAD. Mnoga otvaranja fabrika u inostranstvu više su dobra nego loša vest za Nemačku, smatraju oni, ali se neki drugi analitičari pitaju nije li to uteha po onoj "grožđe koje ne mogu da dohvatim je kiselo".