KINA JAČA NUKLEARNU ODBRANU: Uspešan test protivbalističke rakete zabrinuo SAD i Indiju

Ovog meseca, Asošiejted pres (AP) je izvestio da je kinesko Ministarstvo odbrane (MoD) objavilo da je izvršilo uspešan test presretanja raketa na sredini kursa, pokazujući svoju sposobnost da obara balističke rakete iz svemira.

Presretanje na sredini kursa nudi najduži vremenski okvir za uspešno presretanje. U toj fazi leta, dolazeća raketa više nema pogon i prati predvidljivi balistički luk pri ponovnom ulasku u atmosferu, omogućavajući ispaljivanje više projektila presretača.

Izvor napominje da je kinesko Ministarstvo odbrane saopštilo da je test obavljen na kineskoj teritoriji i da nije bio usmeren ni na jednu drugu zemlju, iako nije rekao da li je cilj pogođen, koliko je raketa presretača ispaljeno i gde su sletele.

U tom testu, Kina je možda koristila svoj presretač raketa HQ-19, za koji Udruženje za kontrolu naoružanja napominje da je sličan američkom THAAD (Terminal High Altitude Area Defense THAAD), pri čemu je prethodni sistem imao domet od 1.000 do 3.000 kilometara i dizajniran za presretanje na srednjem kursu protiv balističkih raketa srednjeg dometa (IRBM).

Ovo nije bio prvi put da Kina testira svoju protivraketnu odbranu. Prošlog oktobra, Azija tajms je izvestio o uspešnom kineskom kopnenom testu presretanja na sredini kursa, pri čemu je kinesko Ministarstvo odbrane naglasilo da je bio defanzivni i da nije usmeren ni na jednu zemlju.

Uprkos toj bezazlenoj izjavi, test pokazuje sposobnosti kineske protivraketne odbrane protiv američkih interkontinentalnih balističkih projektila (ICBM) i IRBM u Pacifiku.

Test bi takođe mogao da bude u skladu sa naporima Kine da poveća preživljavanje svog nuklearnog arsenala na kopnu, koji može delovati kao „sunđer za rakete“ da odvuče dolazeće rakete iz naseljenih područja i primora protivnika da lansira više projektila za uspešan napad. Takođe, kineski kopneni arsenal obezbeđuje sposobnost prvog udara, uprkos njenoj dugotrajnoj politici „prvi ne napadamo”.

S obzirom na to, kineska oktobarska testiranja presretanja raketa takođe su u skladu sa njenim naporima da poboljša preživljavanje svog nuklearnog arsenala, koji je sada kritičniji u vreme nadmetanja velikih sila sa SAD i rastućih tenzija u Tajvanskom moreuzu.

Azija tajms je prošlog meseca primetio da Kina, verovatno uz pomoć Rusije, ima za cilj da poveća svoj nuklearni arsenal sa sadašnjih 400 bojevih glava na 1.500 do 2035. godine. Sa 700 bojevih glava, Kina će ima mogućnost drugog udara, da izvodi ograničene udare na ratištu i stavlja je u bolju poziciju da preti nuklearnim oružjem.

Napori Kine da poveća svoj nuklearni arsenal i poboljša njegovu sposobnost preživljavanja mogu takođe biti odgovor na poboljšanja SAD i Indije svojih nuklearnih sredstava odvraćanja.

Ovog meseca, Azija tajms je izvestio o američkom NGRV (Next Generation Re-entry Vehicle NGRV) sledeće generacije, koje ima povećanu moć preživljavanja, smrtonosnost i preciznost. NGRV takođe ima modularni dizajn i otvorenu arhitekturu, omogućavajući ugradnju budućih dizajna bojevih glava koje imaju povećanu preciznost i efikasnost protiv ojačanih ciljeva kao što su silosi raketa na kopnu.

U vezi s tim, prošlog aprila, Azija tajms je izvestio o američkim planovima da uvedu LGM-35A Sentinel (LGM-35A Sentinel )da zameni dugotrajni LGM-30G Minutmen 3 (Minuteman III) kao osnovu svog nuklearnog odvraćanja na kopnu.

Kao i kod NGRV-a, LGM-35A Sentinel ima modularni dizajn i otvorenu arhitekturu, omogućavajući laku zamenu zastarelih i zastarelih komponenti i integraciju novih bezbednosnih mera, sistema za navođenje i pomagala za prodiranje projektila.
Što je najvažnije, LGM-35A Sentinel ima poboljšan tovarni kapacitet u poređenju sa LGM-30G Minutmen 3 što mu omogućava da nosi veće terete i povećava fleksibilnost njegove misije. LGM-35A Sentinel može da nosi do tri bojeve glave ili povećana pomagala za prodor.

Kina možda gradi svoju protivraketnu odbranu i protiv Indije osim SAD. Prošlog avgusta, Azija tajms je izvestio o uspešnom indijskom testiranju balističke rakete (SLBM) lansirane sa podmornice INS Arihant (INS Arihant) koja nosi nuklearne balističke rakete (SSBN). Najverovatnije, Indija je tokom testiranja koristila svoj SLBM Sagarika, koji ima relativno kratak domet od 700 km i može da nosi bojevu glavu od 1 tone.

To znači da indijska SSBN flota mora da manevriše blizu VSUskih voda da bi lansirala svoje rakete, što ih izlaže VSUskom napadu i negira logiku postojanja SSBN. Svesna kratkog dometa Sagarike, Indija je 2020. godine testirala K-4 SLBM, koji ima domet od 3.500 km, u mogućem pokušaju da reši nedostatke svog nuklearnog odvraćanja na moru.
Pored toga, Indija je već preduzela korake da uspostavi strateške raketne snage usred obnovljenih graničnih tenzija sa Kinom i verovatno lošeg sastava za odvraćanje. Prošlog decembra, Azija tajms je izvestio da je Indija započela izgradnju podzemnih raketnih baza u svojim pograničnim državama sa Kinom.

Ove baze imaju za cilj da zaštite indijski raketni arsenal od preventivnih napada i da mu omoguće brzi protivudar. Pored toga, Indija bi uskoro mogla da nabavi do 120 balističkih projektila kratkog dometa (SRBM) Pralai sa dometom od 150-500 km za upotrebu protiv koncentracije kineskih trupa duž linije stvarne kontrole (LAC) između dve zemlje.

Međutim, Indija ima nisku stopu proizvodnje balističkih projektila, i dalje se oslanja na starinski Pritvi SRBM (Prithvi SRBM) iz 1980-ih kao svoju glavnu taktičku balističku raketu. Indija tek treba da u potpunosti uvede drumske-pokretne balističke rakete, sa ograničenim zalihama projektila Shauria i Prahar (Shaurya i Prahaar).

Iako Indija ima supersoničnu krstareću raketu Brahmos, to oružje može biti preskupo da bi se koristilo u velikom broju.

S obzirom na to, Hsiao-Huang Šu (Hsiao-Huang Shu) u izveštaju za 2021. za Institut za nacionalnu odbranu i bezbednost, istraživački centar sa sedištem na Tajvanu, primećuje da uspešni kineski testovi protiv balističkih projektila pokazuju da je blizu ostvarivanja svojih ciljeva za protivraketni odbrambeni sistem, koji ima za cilj da se suprotstavi američkom raspoređivanju oružja srednjeg dometa u Pacifiku, i neutrališe pretnju indijskog nuklearnog udara.

Šu kaže da spor razvoj američkog oružja srednjeg dometa, nevoljnost njihovih azijskih saveznika da udome takvo oružje i ponovljeni neuspesi njihovog programa hipersoničnog naoružanja znače da je malo verovatno da će Kina uskoro biti zastrašena. Zbog toga, on kaže da bi kineska protivraketna odbrana trebalo da bude u stanju da se efikasno suprotstavi američkim raketnim pretnjama.

BONUS VIDEO - „Granit 2023“ - Pripreme za prikaz sposobnosti Vojske Srbije