POLJACI ISPOSTAVILI RAČUN BERLINU: Vlada poručuje da 1,35 biliona evra neće "pojesti istorijski mrak"
IZVINjENjE nemačkog predsednika Frank-Valtera Štajnmajera poljskim Jevrejima na komemoraciji povodom godišnjice ustanka u Varšavskom getu i njegova molba za oproštaj, nisu pali na plodno tle. Ni činjenica da je on prvi šef nemačke države koji se odvažio na takav korak nije ubedila Poljake da odustanu od pitanja ratne odštete koje je mesecima uzrok varničenja između dve zemlje.
Foto: EPA
Berlin i Varšava odavno su, iz višedecenijskih odličnih veza, počeli da muče muku sa zategnutim odnosima, ali situacija se sada dodatno zategla. Samo nekoliko sati pre Štajnmajerovog dolaska u Varšavu, poljska vlada opet je istakla svoje pravo na ratnu odštetu od Berlina. Varšava je ponovo, jasno i glasno, demonstrirala da reparacije u iznosu od 1,35 biliona evra neće "pojesti istorijski mrak", pa je izveštaj o poljskim ratnim gubicima, otkucan na engleskom, Štajnmajeru lično, tokom posete, uručio poljski ministar kulture Pjotr Glinski.
Uzalud je socijaldemokrata Štajnmajer, inače poznat po dobrim vezama sa Poljskom u koju je, od 2017. godine, otkako je predsednik Nemačke, dolazio već sedam puta, održao ne samo upečatljiv govor nego, kako piše Dojče vele, "prezentovao svojevrsnu ofanzivu šarma prema Poljacima". Njegove izjave o prijateljstvu sa ciljem da smire antinemačko raspoloženje u desno konzervativnoj poljskoj vladajućoj koaliciji, jednako su se, ističu mediji, "odnosile na budućnost bilateralnih odnosa, kao i nemački ratni zločini i herojstvo jevrejskih boraca, aprila i maja 1943. godine".
Pomirenje s Poljskom, ali i Izraelom, Štajnmajer je nazvao "beskonačno dragocenim poklonom koji Nemci nisu mogli, ni smeli, da očekuju". Govorio je o "dubokom prijateljstvu" i naglasio "da je ono zaista čudesno delo".
Kabinet premijera Mateuša Moravjeckog pozvao je na "potrebu da se reše pitanja reparacija i kompenzacija". Zamenik šefa diplomatije Arkadijuš Mularčik dodatno je objasnio da ta odluka služi za pripremu još jedne note koja će biti upućena nemačkoj vladi. Prva je poslata na Dan ujedinjenja Nemačke 3. oktobra 2022, uoči posete šefice diplomatije Analene Berbok Varšavi.
Po veštačenju eksperata poljske parlamentarne komisije, suma koju Poljaci traže proističe, između ostalog, iz smrti 5,2 miliona poljskih građana, a u obzir je uzet i prinudni rad dva miliona Poljaka, deportovanih u Nemačku. Taksativno su navedene firme kao što su "BMV", "Opel", "Porše", "Hugo Bos". Samo šteta na zgradama i sakralnim, industrijskim objektima i u poljoprivredi iznosi 169 milijardi evra.
Šolc: Pitanje odavno rešeno
PRE više od pola godine, nemački kancelar Olaf Šolc odbacio je poljske reparacione zahteve, "jer je to pitanje međunarodnopravno finalno rešeno". On se poziva na dogovor "Dva plus četiri" iz 1990. godine, čije su potpisnice tada dve Nemačke i sile pobednice u Drugom svetskom ratu, SSSR, SAD, Velika Britanija i Francuska. Tim ugovorom regulisane su spoljnopolitičke posledice ponovnog nemačkog ujedinjenja, a Nemačka je odbacila moguće reparacione zahteve. Šolc podseća i da se Poljska 1953. godine odrekla daljih ratnih odšteta, što je, kasnije, više puta potvrdila.