MIR U SVETU ZAVISI OD KINE: Peking u fokusu NATO I EU
PROCENjUJE se da će Kina do 2035. godine imati 1.500 bojevih glava, upozorio je generalni sekretar NATO Jens Stolteberg na godišnjoj konferenciji Alijanse o razoružanju, istakavši obavezu prilagođavanja sve opasnijem i konkurentnijem svetu.
- A to podrazumeva angažovanje sa Kinom – naglasio je, ističući da Kina, koja ubrzano uvećava svoj nuklearni arsenal, kao globalna sila, ima i globalne odgovornosti, i da bi Peking takođe imao koristi od povećane transparentnosti.
Stoltenberg je upozorio da je svet na raskrsnici, i da u jednom pravcu predstoji kolaps međunarodnog poretka, a na drugom alternativni put, razvijanja poverenja u cilju bezbednosti, koji neće biti lak ni brz, ali je od vitalnog značaja. Takođe je upozorio na rizke od razvoj veštačke inteligencije i autonomnih sistema.
- Ne možemo jednostavno da brojimo i ograničavamo broj algoritama ili sistema veštačke inteligencije koje jedna zemlja ima, kao što brojimo projektile i bojeve glave. Obezbeđivanje strateške stabilnosti u ovom složenijem tehnološkom okruženju zahtevaće drugačiji pristup – kazao je Stoltenberg, što podrazumeva i izgradnju većeg poverenja s Kinom.
Odnosi s Pekingom su, očigledno, u fokusu Zapada. Pokazala je to, dan ranije, i rasprava u Evropskom parlamentu, koja je održana posle nedavne izjave francuskog predsednika Emanuela Makrona da Evropa ne treba da bude deo kriza koje nisu njene, kao i da to što je EU saveznik SAD ne znači da treba da bude i njen vazal, insistirajući na strateškoj autonomiji.
Šef evropske diplomatije Đuzep Borelj je priznao da u EU ne postoji jedinstvo kada je reč o odnosima s Kinom, istakavši da je to zasnovano na različitim stavovima među zemljama članicama i greškama usled nedovoljne koordinacije između evropskih institucija i država EU. Kinu danas na Zapadu vide kao važnog posrednika u mogućem zaustavljaju rata u Ukrajini. Takođe, smatraju da nije uputno u ovako teškoj situaciji dalje zatezati odnose sa trgovinskim saveznikom koji mnogo više izvozi u EU nego što iz nje uvozi. Borelj je naznačio važnost ekonomske bezbednosti, ističući da je ona, jednostavno, samo – bezbednost i da pridev "ekonomska" ne menja suštinu.
STOLTENBERG: RUSIJA NAJVEĆA PRETNjA
Jens Stoltenbert je naglasio da je Rusija trenutno "najdirektnija pretnja bezbednosti" i da nastoji da potkopa temljenje međunarodnog sistema igrnorisanjem, kršenjem ili napuštanjem većeg dela mreže internacionalnih sporazuma o kontroli naoružanja. Istakao je i da je Kremlj povećao provokativnu nuklearnu retoriku. "Ali, oni neće uspeti. Ozbiljno shvatamo pretnje Rusije, ali nećemo biti zaplašeni", rekao je Stoltenberg. Dodao je da Iran i Severna Koreja takođe flagrantno razvijaju sopstvene nuklearne programe.