BIVŠI AMERIČKI OBAVEŠTAJAC: Podaci iz procurelih “Pentagonovih dokumenata” kažu da Ukrajina ne može da pobedi
SVAKO ko prati tekuću rusku vojnu operaciju (SMO) u Ukrajini svestan je da se već neko vreme priča o ukrajinskoj „prolećnoj ofanzivi“.
Vlada Ukrajine se od rane jeseni prošle godine agresivno zalaže za povećanje snabdevanja specifičnim vrstama vojne opreme — tenkova, artiljerije, borbenih vozila pešadije i savremenih mlaznih aviona na vrhu liste — što bi omogućilo oružanim snagama Ukrajine da izvrši veliku vojnu ofanzivu osmišljenu da prodre kroz takozvani „kopneni most“ koji povezuje poluostrvo Krim sa ruskom Rostovskom oblasti, piše major Skot Riter, penzionisani američki obaveštajac.
Posebno, čini se da ukrajinska vojska planira zajednički napad kako bi zauzela grad Mariupolj i ponovo se uspostavila na obalama Azovskog mora. Odavde bi ukrajinska vojska mogla da podvrgne celokupno poluostrvo Krim kažnjavajućim napadima, čiji bi cilj bio da slome borbeni duh Rusije i na kraju proteraju rusku vojsku sa svih nekadašnjih teritorija Ukrajine koje su inkorporirane u Rusiju posle referenduma 2022, kao i na Krim.
Dok su američki vojni lideri postavljali pitanje da li će Ukrajina biti u stanju da postigne tako ambiciozne ciljeve u predloženom vremenskom okviru (tj. do jeseni 2023.), i SAD i NATO su verovali da je neophodna velika ukrajinska kontraofanziva, samo da bi se preokrenuo ruski zamah i dalje nastavila Rusija da krvari.
U tom cilju, ukrajinskim naporima su obećane značajne količine vojne opreme, uključujući stotine tenkova, borbenih vozila pešadije i artiljerijske sisteme, kao i hiljade borbenih vozila za podršku na točkovima, zajedno sa obukom i logističkom podrškom koja je potrebna za transformaciju obećane podrške u stvarnost. Kada je sav obećani materijal usklađen sa najavljenom podrškom za obuku, bilo je jasno da SAD, NATO i Ukrajina planiraju da velika ofanzivna sposobnost bude spremna za upotrebu negde krajem aprila - početkom maja 2023.
Sve gore navedene informacije bile su dostupne preko javno dostupnih izvora i kao takve nisu bile nepoznate ruskim vojnim planerima. Štaviše, ruska vojna obaveštajna služba je nesumnjivo iskoristila obimni potencijal Rusije za prikupljanje obaveštajnih podataka kako bi proizvela sopstvene procene o sposobnostima i namerama SAD, NATO-a i Ukrajine u pogledu potencijalne ukrajinske prolećne kontraofanzive. Kao takvi, kada su dokumenti dobijeni od Ministarstva odbrane SAD-a počeli da se pojavljuju na platformama društvenih medija koji su navodno pokazali osetljive procene američkih obaveštajnih službi u vezi sa različitim aspektima vojnih priprema koje su u toku za ukrajinsku prolećnu kontraofanzivu, postojanje takvih planova nikoga nije iznenadilo.
Ono što je, međutim, bilo važno jeste uvid koji su ovi dokumenti pružili u detalje podrške koja se pruža Ukrajini, uključujući podatke i analize koje sugerišu da Ukrajina možda nije dorasla zadatku da izvede napad ograničenog obima, a kamoli jedan osmišljen da baci Rusiju na kolena.
Jedna od glavnih stvari koja iskače iz dokumenata koji su procureli jeste činjenica da je rok za organizovanje, opremanje i obuku ukrajinskih vojnih formacija predviđenih za prolećnu kontraofanzivu previše agresivan — ukratko, malo je verovatno da bi te snage mogle da se postigne 100 odsto spremnosti, ili bilo šta slično tome, na vreme da se ispuni očekivani datum lansiranja krajem aprila 2023. Štaviše, dokumenti sugerišu da su teške borbe usred grada Artjomovsk (Bahmut) glavni odliv ukrajinskih vojnih resursa, što snažno sugeriše da će sve snage koje su bile obučene i opremljene sa očekivanjem da će učestvovati u prolećnoj kontraofanzivi više od verovatno biti preusmereni na “mlin za mlevenje mesa” u Artemovsku (Bahmut) ili na druge vruće tačke duž produžene linije kontakta između ukrajinskih i ruskih snaga.
Druga uznemirujuća vest, što se tiče američkih, NATO i ukrajinskih vojnih planera, je status dva glavna podskupa materijala koji su od suštinskog značaja ako Ukrajina želi da ima ikakve šanse da uspešno izvede veliku prolećnu kontraofanzivu – zalihe PVO i artiljerijske municije. Dokumenti koji su procureli otkrivaju loš status zaliha raketa protivvazdušne odbrane – posebno sistema iz sovjetske ere koji su glavni oslonac ukrajinske mreže protivvazdušne odbrane – i zapadnih artiljerijskih raketa i artiljerijskih granata od 155 mm. Ukratko, očekuje se da će Ukrajinci uskoro iscrpiti svoje zalihe i jednog i drugog, a malo je nade da će na vreme postići značajnu sposobnost za ponovno snabdevanje kako bi se podržao raspored od kraja aprila do početka maja za pokretanje prolećne ofanzive.
Posledice ovih nedostataka su fatalne ne samo za ukrajinsku nadu u prolećnu kontraofanzivu, već i za vojni položaj Ukrajine. Kako otkrivaju dokumenti koji su procureli, Rusija već koristi precizne vazdušne bombe koje uništavaju ukrjinske sabirne tačke trupa i materijala iza linija fronta bez ikakvog straha od ukrajinskih sistema protivvazdušne odbrane — Rusi jednostavno ispuštaju bombe van efektivnog dometa ukrajinskih raketa zemlja-vazduh. Kada se ukrajinske zalihe raketa iz sovjetske ere iscrpe, rusko vazduhoplovstvo će imati praktično slobodno nebo iznad Ukrajine, povećavajući i obim i smrtonosnu moć svoje vazdušne kampanje. Ovo će se pokazati kao razorno za bilo koju ukrajinsku kontraofanzivnu silu—bez efikasnog kišobrana protivvazdušne odbrane iznad glave, ove snage će za rusku vojsku postati samo kao “sedeće patke”. Kontraofanziva će, ukratko, umreti pre nego što uopšte počne.
Drugi problem koji proizilazi iz dokumenata koji su procureli je činjenica da Ukrajina troši municiju koju isporučuju SAD i NATO – rakete HIMARS i artiljerijske granate od 155 mm – po stopi koja je daleko veća od one koja se može ponovo snabdevati. Uspeh bilo koje potencijalne prolećne kontraofanzive je usredsređen na sposobnost Ukrajine da potisne/neutrališe ruske odbrambene položaje, ućutka rusku artiljeriju, poremeti rusku komandu i kontrolu i logistiku i razbije bilo koju rusku kontranapadnu silu. Ovo se može postići samo širokom primenom precizne artiljerijske vatre. Dok je Ukrajina pokazala da je, kada je snabdevena zapadnim artiljerijskim sistemima i zapadnim obaveštajnim podacima, sposobna da izvrši smrtonosne napade na ruske snage, ove impresivne sposobnosti ne znače ništa ako topovima koji treba da razore ciljeve koje je identifikovala zapadna obaveštajna služba nedostaje municija. Prema dokumentima koji su procureli, ovo je pravi problem, na čijem rešavanju SAD i NATO rade prekovremeno.
Prognoza kritičnog manjka artiljerijske municije koja će biti otklonjena na vreme za prolećnu protivofanzivu, međutim, nije dobra. Svi ovi nedostaci su identifikovani i o njima se otvoreno razgovaralo pre curenja dokumenata Pentagona.
Kako kaže Riter, dokumenti pružaju zvaničnu potvrdu ovih javno izraženih zabrinutosti, pomažući da se razotkriju laži i iskrivljavanja istine koje su izneli visoki zvaničnici SAD i NATO-a o efikasnosti ukrajinske kontraofanzive.
On stakođe smatra da razotkrivanjem malverzacija ovih zvaničnika, koji izgledaju više nego srećni što vide Ukrajinu kako žrtvuje živote još desetina hiljada svojih vojnika u izgubljenom ratu, umesto da podstakne pregovore i rešenje sukoba koji bi, iako politički neprijatan za SAD, NATO i Ukrajinu, u ovom trenutku predstavljalo najbolji mogući ishod – daleko bolji od položaja u kojem će se ove strane naći kada ukrajinska vojska bude uništena i ruske snage krenu još dalje na zapad u Ukrajinu.
I ovde možemo pronaći svrhu iza ovih curenja – neko ko je upoznat sa podacima koji razotkrivaju laži američke vlade i njenih saveznika u NATO-u, i ko veruje da bi, ako bi javnost bila upoznata sa ovim lažima, mogao da se izvrši pritisak da spreči bespotrebno žrtvovanje dodatnih života za podršku vojnoj misiji — prolećnoj protivofanzivi — koja je od početka osuđena na propast, kaže Riter u svojoj analizi i dodaje da ostaje da se nadamo da će ovaj gambit uspeti.
BONUS VIDEO - POGLEDAJTE ISPALjIVANjE "MOSKIT" KRSTAREĆE RAKETE: Vežbe ruske Pacifičke flote u Japanskom moru