RUSIJA PRONAŠLA NAČIN ZA UNIŠTENJE HIMARS-A:„Smrtonosni trio“ raketa S-300, Buk i vođenih bombi

Dana 5. aprila 2023., načelnik pres centra Grupe snaga Zapad je izjavio: „U odbrambenoj zoni 1. tenkovske armije, Oružane snage Ukrajine pokušale su da izvedu raketni udar koristeći HIMARS MLRS na ruske položaje u blizini Pokrovskog. Kao rezultat koordinisanog rada timova „Buk” i S-300, sve rakete su presretnute.

U svom saopštenju za javnost istog dana, Ministarstvo odbrane Rusije je navelo: „Snage PVO su tokom dana oborile 13 raketa HIMARS MLRS i jednu anti-radarsku raketu HARM.
Prvo pominjanje koordinisane upotrebe sistema Buk i S-300 za obaranje raketa HIMARS došlo je u saopštenju Vostok Press centra 2. aprila 2023. U saopštenju se navodi: „U pravcu južnog Donjecka, ruske trupe su presrele kombinovane udare dva HIMARS i tri MLRS Smerč. S-300 i SAM sistemi Buk gađali su sve mete.

Prethodne izjave ruskog Ministarstva odbrane o obaranjima raketa HIMARS i MLRS nisu se odnosile na PVO sisteme uključene u ove napade. Međutim, na osnovu izveštaja ruske štampe, pretpostavljeno je da rakete HIMARS gađaju sistemi malog dometa Pancir i Tor PVO i sistemi srednjeg dometa BUK.

U januaru 2023. TASS je izvestio da je nadogradnja softvera poboljšala sposobnost sistema Pancir-S1 da presreće rakete HIMARS.

KOORDINACIJA S-300, BUK

S-300 je integrisani sistem protivvazdušne odbrane dugog dometa koji sadrži radare i rakete koji mogu da gađaju vazdušne ciljeve (vazdušne letelice, rakete, dronove) na velikim, srednjim i kratkim daljinama i visinama. Sistem S-300 ima pokretljivost za repozicioniranje, ali je statičan kada se koristi za operaciju, piše Vijainder K. Thakur, bivši pilot IAF.

Varijanta sistema S-300PMU sadrži osmatrački radar 64N6 (BIG BIRD), sposoban da prati do 300 ciljeva sa maksimalnim dometom od 300 kilometara, i radar za navođenje projektila 30N6-1. Koristi varijante rakete presretača 48N6 sa navođenjem Track Via Missile (TVM) i maksimalnim dometom od 150 kilometara.

S-300 je raspoređen duboko iza linije fronta, daleko izvan dometa protivničke cevne i raketne artiljerije. Zaštićen je od vazdušnih napada sposobnim sistemima srednjeg i kratkog dometa kao što su Buk, Pancir i Tor.

Buk-M3 je raketni sistem srednjeg dometa koji se koristi za odbranu borbenih trupa, opreme i logističkih tačaka gušenja kao što su mostovi od napada neprijateljskih aviona, krstarećih projektila i vođene municije.

Buk je mobilniji sistem koji se brže postavlja od S-300. Najnovija varijanta, Buk-M3, ima domet od oko 45 milja i dizajnirana je za istovremeno gađanje do 36 ciljeva. Sistem Buk je uglavnom raspoređen iza linije fronta, van dometa neprijateljske artiljerije.

TAKTIKE ZA KOORDINIRANU UPOTREBU

Verovatno je da se koordinacija S-300 i Buk okreće oko mogućnosti otkrivanja većeg dometa radara S-300 i mogućnosti optičkog praćenja sistema Buk.

Buk sistem može biti opremljen rezervnim pasivnim sistemom za praćenje koji kombinuje optički sistem praćenja sa termalnom kamerom i laserskim daljinomerom.

Pasivno praćenje ciljeva bi zaštitilo sistem Buk od projektila HARM koje su lansirale ukrajinske vazduhoplovne snage sa MiG-29, u koordinaciji sa raketnom salvom HIMARS.
Činjenica da S-400 može da radi u potpuno automatizovanom režimu koji ne zahteva nikakvu interakciju ljudi smanjila bi vreme reakcije kako bi se olakšalo presretanje raketnog projektila.

Tipično, ovako bi funkcionisao koordinirani sistem. Radar dugog dometa S-300 bi detektovao HIMARS rakete i automatski bi signalizirao sistemu Buk. Sistem Buk bi na trenutak uključio svoj radar da bi postigao zaključavanje, predao metu pasivnom sistemu i odmah se isključio da spreči napad HARM.

Čak je i zamislivo da sistem Buk ne bi morao da uključi svoj radar. Redosled radnji može izgledati komplikovano, ali verovatno neće uključivati više od okretanja prekidača u sistemu Buk.

Ova vrsta koordinacije bi bila veoma isplativa jer ne bi podrazumevala korišćenje skupih raketa S-400. Takođe, to bi omogućilo HIMARS raketno angažovanje na mnogo većim dometima nego što je to moguće korišćenjem PVO sistema manjeg dometa kao što su Pancir i Tor. Povećanje dometa presretanja rakete HIMARS bi povećalo zapreminu zaštićenog omotača vazdušnog prostora.

Korišćenje S-300 i Buka za presretanje HIMARS-a i druge vođene municije kao što su HARM, JADAM-ER i GLSDB na velikom dometu i Pancir i TOR na kratkom dometu smanjilo bi broj vođene municije koja može da pogodi svoj cilj.

Važno je napomenuti da uprkos nedavnoj nabavci američkih JADAM-ER & GLSDB u Ukrajinu, vođeni municija nije imala primetan uticaj na tok bitke. Takođe, nije bilo izveštaja o većim ruskim porazima zbog raketa HARM.

HIMARS PRETNjA RUSIJI

Veruje se da su SAD do sada isporučile Ukrajini 38 lansera HIMARS. Koliko od njih ostaje u funkciji je sporno. Od početka rata, Rusija je tvrdila da je pogođeno 40 lansera.

Što je još važnije, ruski ministar odbrane general Sergej Šojgu nedavno je tvrdio da su ruske snage od početka godine pogodile 14 američkih lansera HIMARS.

Zapadni mediji su ismejali ruske tvrdnje ističući da su SAD isporučile samo 38 HIMARS-a, tako da su ruske tvrdnje da su udarile 40 smešne. Ne baš. Činjenica je da je Rusija tvrdila da je udarila, a ne uništila.

POGOĐEN, A NE UNIŠTEN

Češće nego ne, artiljerijski sistemi sa cevima poput M-777 i sistemi raketne artiljerije kao što je HIMARS su pogođeni bez uništenja.

Čak i precizni pogoci ruskih dronova kamikaza Lancet-3 na haubici M-777 uglavnom dovode do oštećenja različitih razmera, a ne do uništenja. U slučaju HIMARS lansera, direktan pogodak bi bio izuzetno redak događaj.

Sistemi M-777, zbog svog ograničenog dometa, deluju relativno blizu bojišta i često su u operativnom dometu optički vođenih kamikaza dronova, olakšavajući precizne udare.
Nasuprot tome, HIMARS rakete se lansiraju sa do 50 kilometara iza linije fronta jer bespilotne letelice ograničenog dometa ne mogu da ih pogode.

HIMARS se može napasti samo satelitskim SATNAV (satelitska navigacija) raketama dugog dometa koje se lansiraju iz MLRS sistema kao što je ruski Tornado-S ili vođenim bombama koje lansiraju ruski lovci na udaljenosti do 70 kilometara. Rusija je takođe povremeno gađala lansere HIMARS raketama Buk.

Rusija je nedavno povećala upotrebu satelitskih kliznih bombi. Prema rečima portparola ukrajinskog vazduhoplovstva Jurija Ihnata, Rusija baca oko 20 vođenih “kliznih” bombi dnevno.

-Neprijatelj koristi vođene bombe koje mogu da lete desetine kilometara — do 20 bombi dnevno duž cele linije razgraničenja. Bombe se lansiraju iz aviona Su-35 i Su-34, koji nisu uključeni u zonu uništenja naše PVO. To je pretnja za nas, na koju još nema šta da se odgovori, rekao je on.

CEP (Circular Error Probability) SATNAV vođene municije na takvim dometima čini direktni pogodak neverovatnim. Najbolje čemu se možete nadati je udar u neposrednoj blizini. Međutim, udar u neposrednoj blizini bi svojom eksplozijom onesposobio lanser HIMARS.
Onesposobljenost bi bila klasifikovana kao pogodak ako je šteta od eksplozije dovoljno velika da zahteva popravku. U većini slučajeva, lanser bi bio ponovo operativan nakon popravke. Neki udari bi, međutim, rezultirali štetom izvan ekonomične popravke, što bi rezultiralo otpisom lansera.

OGRANIČENA DOSTUPNOST HIMARS RAKETA

Možda je važniji od broja operativnih lansera u Ukrajini trenutni nivo zaliha HIMARS raketa.

Praktično sa svakim paketom pomoći, SAD šalju neotkriveni broj municije navođenih raketnih sistema sa višestrukim lansiranjem (GMLRS) za upotrebu sa lanserima HIMARS, ali upotreba raketa HIMARS od strane Ukrajine nije povećana, što sugeriše da se nove zalihe samo dopunjuju iscrpljene zalihe.

Procenjuje se da SAD proizvode 10.000 HIMARS raketa godišnje, ili oko 800 mesečno. Čak i kada bi se celokupna proizvodnja preusmerila na podršku ratu, Ukrajina bi, u najboljem slučaju, bila sposobna da lansira pet salvi od šest raketa dnevno.

HIMARS PRETNjA JE VEROVATNO DOBRO SADRŽANA

Poboljšana sposobnost Rusije da obara rakete HIMARS, od modifikacije softvera do sistema Pancir i koordinisanog korišćenja sistema S-300 i Buk, rezultirala bi manjim brojem raketa koje bi došle do svojih ciljeva.

Poboljšanja ruskih ISR sposobnosti, o kojima nije raspravljano, i upotreba kliznih bombi velikog dometa primoravaju HIMARS lansere da rade sa ekstremnih dometa i suočavaju se sa većim trošenjem. Konačno, snabdevanje raketama ozbiljno ograničava upotrebu HIMARS-a.
Kao takva, razumno je misliti da je Rusija sadržala pretnju sa kojom se suočava zbog ukrajinske upotrebe HIMARS-a.

BONUS VIDEO - POGLEDAJTE ISPALjIVANjE "MOSKIT" KRSTAREĆE RAKETE: Vežbe ruske Pacifičke flote u Japanskom moru