KINA RASPOREDILA 90 AVIONA, BRODOVE I PODMORNICE: Masovne vežbe u blizini Tajvana

Na čelu grupe Narodne oslobodilačke armije (PLA), nosač aviona Šandong, koji može da primi 36 lovaca J-15, prvi put učestvuje u vežbama u Tihom okeanu. Tajvanski obalni patrolni čamac, koji tvrdi da su vode njihove, naredio je kineskoj vojsci da ostane u krugu od 24 nautičke milje od ostrva.

Međutim, Peking ne obraća pažnju na ove pozive. Za kontinentalni Tajvan, to je kineska teritorija. I da podsetimo, Peking sprovodi pomorsku blokadu ostrva. Ozbiljnost namera Kine potvrđuje i broj letelica podignuta u vazduh. U vežbu je uključeno više od 90 letelica, zamršenog naziva „Ujedinjeni oštri mač”, kao i plovila naoružana raketama.

-Ovo je ozbiljno upozorenje protiv dosluha između protajvanskih separatističkih snaga i spoljnih snaga u svrhu provokacije. Ovo je neophodna mera za zaštitu suvereniteta i teritorijalnog integriteta NR Kine, rekao je portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin.

Komanda Sedme flote američke mornarice je u saopštenju navela da slobodu plovidbe u moru Južne Kine obezbeđuje američki raketni razarač. S jedne strane, SAD kažu da ne osporavaju teritorijalnu pripadnost Tajvana i da ne podržavaju njegovu nezavisnost. S druge strane, tamo snabdevaju oružjem i razmenjuju posete zaobilazeći Peking.

Pre godinu dana predsednica Predstavničkog doma Nensi Pelosi posetila je Tajvan, a prošle nedelje njen naslednik Kevin Makarti primio je šefa administracije kineske autonomije u SAD. Ovaj događaj se poklopio sa posetom Tajvanu šefa komiteta za spoljne poslove, koji nije isključio čak i slanje američkih trupa tamo ako Kina upotrebi oružje. Međutim, stručnjaci smatraju da su takve akcije Vašingtona malo verovatne.

-Za razliku od ruske situacije, Kina je duboko prodrla u američki finansijski sistem. Zapravo, svaki vojni sukob sada, u sadašnjoj situaciji, dovešće do kolapsa čitavog trgovinskog, finansijskog, industrijskog sistema, tako da sada postoji pritisak na Kinu da odstupi, da zauzme racionalniji stav, smatraju u SAD. I američka retorika bi se na ovo smirila, kaže direktor Instituta azijskih i afričkih zemalja Moskovskog državnog univerziteta po imenu M.V. Lomonosov Aleksej Maslov.

Međutim, francuski predsednik Emanuel Makron je neočekivano postao glavni buntovnik ovde. Prethodno kritikujući SAD zbog zakona protiv inflacije, koji je rezultirao odlaskom nekih tamošnjih evropskih kompanija, posle posete Pekingu i pregovora koje je vodio sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, Makron je u intervjuu za Politiko rekao da Evropi ne treba da se prilagodi „američkom ritmu i uključi se u konfrontaciju između SAD i Kine”. Kao odgovor na ovo, kroz usta američkih senatora, Makronu lično, a i celoj Evropskoj uniji, odmah je zapretio izlaz iz priče sa snabdevanjem i podrškom Ukrajine.

-Ako Makron u stvari govori u ime cele Evrope, a njihov stav je sada da neće birati stranu između SAD i Kine povodom Tajvana, možda ni mi ne bi trebalo da biramo stranu? Možda bi trebalo da kažemo da ćemo se fokusirati na Tajvan i pretnje koje predstavlja Kina, dok se vi fokusirate na Ukrajinu i Evropu, tvitovao je republikanski senator sa Floride Marko Rubio.

U Francuskoj je još živo sećanje na neuspeh ugovora o snabdevanju Australije podmornicama. Tada su više voleli podmornice američke proizvodnje. Ovo je bila jedna od prvih odluka novoformiranog AUKUS saveza. Pored SAD i Australije, uključuje i Veliku Britaniju. Što se kineskih vežbi tiče, svi zadaci postavljeni tokom njih, kako je navedeno u Pekingu, su ispunjeni. Narodnooslobodilačka vojska je zvanično objavila kraj manevara.

BONUS VIDEO - POGLEDAJTE ISPALjIVANjE "MOSKIT" KRSTAREĆE RAKETE: Vežbe ruske Pacifičke flote u Japanskom moru