VAŠINGTONU CURI IZ "PET OČIJU": Za Amerikance najšokantniji podatak da ginu "njihovi"

Njihovo objavljivanje postavlja brojna pitanja - ne samo u vezi sa navodnom istinitošću ratnih planova. Svetska štampa već drugi dan raspravlja kome su "iscurila" dokumenata u stvari namenjena, zatim, koliko i da li su izmenjena od originala i šta uopšte znači objašnjenje njujorškog dnevnika da je došlo do "značajnog kršenja procedura američkih obaveštajnih službi u nastojanju da se pomogne Ukrajini".

Prema pisanju lista, analitičari upućeni u razmere curenja poverljivih informacija kažu da je, po svemu sudeći, objavljeno više od 100 dokumenata, što bi, u zavisnosti od stepena tajnosti, moglo da bude veoma štetno.

Jedan visokorangirani američki obaveštajni zvaničnik nazvao je ovo curenje poverljivih dokumenata "noćnom morom za pet očiju", misleći na Sjedinjene Države, Veliku Britaniju, Australiju, Novi Zeland i Kanadu, koji su svoje obaveštajno savezništvo i zajedničko raspolaganje osetljivim obaveštajnim podacima nazvali Savez pet očiju. 

Možda najznačajnija informacija sadržana u spornim papirima odnosi se na vojni broj poginulih, pri čemu se gubici Ukrajine i Rusije procenjuju na oko 4:1. Prema jednom dokumentu, u akciji je poginulo 71.500 ukrajinskih vojnika.Tvrdi se da je Rusija pretrpela gubitke u rasponu od 16.000 do 17.500 vojnika, što je za zapadnu javnost u suprotnosti sa trijumfalističkim narativom koji je projektovao Kijev. Čini se dalje da su vojne mape i projekcije datirane na 1. mart 2023. i izgledaju kao deo brifinga za analizu planiranja ukrajinske kontraofanzive.

Broj poginulih Ukrajinaca za američku javnost je šokantno veliki, budući da sa one strane Atlantika kruže obrnute informacije. Ipak, "Tajms" zaključuje da je ova brojka žrtava na strani Kijeva blizu 100.000 ubijenih Ukrajinaca, kako je navela predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u govoru u novembru 2022. godine. Takođe podatak usko prati izjave jednog od glavnih savetnika ukrajinskog predsednika Zelenskog, Mihaila Podoljaka, koji je rekao za Bi-Bi-Si u junu prošle godine da Ukrajina gubi između 100 i 200 vojnika dnevno (200 mrtvih dnevno tokom 370 dana).

Još jedan ključni detalj u dokumentima odnosi se na veličinu linija fronta u Donjecku: Rusija navodno ima 91 bataljon u "donjeckoj osovini", sa oko 23.000 ukupno ljudstva, dok Ukrajina ima osam brigada i 40 bataljona, sa ukupno 10.000 do 20.000 ljudi.

"Papiri" navode očekivanja o isporuci oružja Ukrajini iz SAD i drugih zemalja NATO-a, zajedno sa rasporedom obuke ukrajinskih snaga kao prolećnoj kontraofanzivi. Vremenski okvir obuhvata period od januara do aprila, sa detaljima o dvanaest ukrajinskih brigada u nastajanju i naoružanju koje je isporučeno ili će biti isporučeno. Navodi se da će devet brigada biti naoružano, i obučeno od strane saveznika SAD i NATO-a, a šest brigada će biti spremno do kraja marta, dok će ostale biti u akciji do kraja aprila. Za brigade su potrebni 253 tenka, 381 mehanizovano vozilo, 480 motornih vozila i više.

"Tajms" piše: "Vojni analitičari su rekli da su dokumenti izgleda izmenjeni u određenim delovima u odnosu na prvobitni format, preuveličavajući američke procene poginulih u ukrajinskom ratu i potcenjujući procene poginulih ruskih vojnika. Ni "Njujork tajms" ni "vojni analitičari" koje je citirao ne objašnjavaju kako su dokumenti izmenjeni, niti zašto izgledaju neovlašćeno pribavljeni. Međutim, pošto su dokumenti u medije stigli u obliku fotografija štampanih dokumenata, a ne originalnih fajlova, mora se uzeti u obzir mogućnost falsifikovanja ili izmene.