HILJADU I TRISTA KILOMETARA NOVIH TENZIJA: Šta se menja na svetskoj geopolitičkoj sceni ulaskom Finske u NATO?

Ekspresnim ulaskom Finske u NATO, za toliko se povećala zajednička granica između Rusije i Severnoatlantske alijanse, a to u današnja vremena znači i za toliko uvećanu opasnost od mogućih direktnih sukoba, u svetlu izmenjenih geopolitičkih odnosa.

Zemlja koja je od Rusije stekla nezavisnost tek 1917. godine, i koja je baš zbog toga, i osetljivih veza s Moskvom, dugo predstavljala tampon-zonu u Hladnom ratu, odlučila je, u kontekstu rata u Ukrajini, da potraži "zaštitu" u okrilju NATO, pribojavajući se da bi istorija mogla, možda, ponovo da se prekraja, iako odavno više ne postoje nikakvi teritorijalni sporovi. Naročito su se uplašili reči "denacifikacija". Isto to učinila je i Švedska, koja, za sada, zbog blokade Turske, sedi u čekaonici Alijanse.

Odnosi Helsinkija i Moskve su u poslednja dva veka uvek bili pod lupom, još od kada je car Aleksandar Prvi u kontekstu Napoleonovih ratova,  u ratu sa Švedskom kraljevinom 1809. pripojio Finsku. Autonomno finsko vojvodstvo je kasnije, na razmeđi 19. i 20. veka prošlo kroz period rusifikacije, što je dovelo do značajnog zahlađenja između dva naroda. Zakratko, došlo je do otopljavanja, čak su i žene dobile pravo glasa, ali je novi period zategnutosti nastupio 1908. Carska Rusija nije bila zadovoljna time što mnogi komunisti tu nalaze utočište. U Finskoj su se, između ostalog, prvi put sreli Staljin i Lenjin.

Konačno, Finska je proglasila nezavisnost 1917, ali je tu odluku platila građanskim ratom koji je trajao više meseci i u kome su "Beli", uz pomoć Nemačke, pobedili "Crvene" koji su imali podršku Sovjeta. SSSR je priznao Finsku 1920. u kojoj je komunistička partija bila zabranjena deset godina kasnije.

Čim je izbio Drugi svetski rat, Rusi su od Finske zatražili da im ustupi poluostrvo Hanko, zbog izgradnje mornaričke baze, a kada je Helsinki to odbio, Rusija je napala Finsku u tzv. Zimskom ratu koji je trajao tri meseca. Posle Drugog svetskog rata, Finska je bila primorana da Sovjetskom savezu ustupi pojas Petsamo, posle čega je izgubila izlazak na Artičko more, a Norveška dobila dirketnu granicu s Rusijom. Finska i Rusija su 1948. potpisale sporazum o prijateljstvu, saradnji i asistiranju koji je ostao na snazi sve do 1990. godine i koji je uređivao specifične odnose između dve zemlje.       

Kao neutralna zemlja i svojevrsna tampon zona, Finska je i odabrana da se u njoj održi prva međunarodna konferencija za bezbednost i saradnju 1975. godine, okončana Završnim aktom iz Helsinkija, koji i danas služi kao referenca.  

Sada se, ulaskom u NATO, odnosi Finske s Rusijom iz osnova menjaju. Helsinki, čak, namerava da deset do dvadeset odsto granice s Ruskom federacijom odvoji metalnom ogradom.  Svako razmeštanje oružja ili eventualni incidenti duž te nove granice između NATO i Rusije prete da dodatno podgreju ionako zapaljivu situaciju u Evropi i svetu.