UKRAJINSKA KONTRAOFANZIVA OSUĐENA NA NEUSPEH: Bez intervencije NATO trupa Kijev nema šanse na uspeh
UKRAJINA već ima kritično malo raspoloživog ljudstva i ima poteškoća sa mobilizacijom dodatnih trupa.
Foto Tanjug/AP
Čini se malo verovatnim da bi, nakon gubitaka koje bi pretrpeli u prolećnoj ili letnjoj ofanzivi, bili u stanju da sakupe još jednu ogromnu snagu kojom bi isterali Rusiju sa ostatka svoje zemlje, smatra američki potpukovnik Danijel L. Dejvis.
U izjavama prošlog vikenda, ukrajinski ministar odbrane Oleskij Reznikov je nagovestio da bi ukrajinska prolećna ofanziva mogla biti neizbežna. Zelenski je rekao da su oružje, municija i obuka koju su njegovim trupama pružene sa Zapada od ključne važnosti za omogućavanje njegovoj zemlji da nastavi da pruža otpor, ali je takođe upozorio da bi bez više takve pomoći Ukrajina mogla da izgubi rat. Bitnije pitanje je: da li bi uspešna prolećna ofanziva mogla da postavi teren za ukrajinski poraz?
U ovom trenutku se navodi da ukrajinske oružane snage (VSU) imaju do 700.000 vojnika. Ruska vojska u Ukrajini mogla bi da bude i do 300.000. Ali ta brojčana prednost Ukrajine vara. Od danas, VSU mora da postavi značajan broj vojnika da brani severozapadni kvadrant svoje zemlje nasuprot beloruske granice. Put spasa za celokupno ukrajinsko društvo i vojsku zavisi od toga da zapadni koridor ostane otvoren od Poljske kroz koji NATO snabdeva zalihe i oružje.
Ako se taj put preseče, rat za Ukrajinu je gotovo završen. S obzirom da bi ruske trupe stacionirane u Belorusiji mogle da pokrenu iznenadni napad na jug, Kijev mora da zadrži jaku odbranu tamo. Isto tako, Zelenski mora da zadrži snažnu odbrambenu granicu protiv novog ruskog upada u pogranične oblasti Sumi i Harkov. Veliki broj vojnika takođe dobija dužnost da brani Kijev. Foto Tanjug/AP
U međuvremenu, postoji linija fronta duga oko 1.000 km koja apsorbuje lavovski deo svih ukrajinskih trupa i zaliha. Postoje tri glavna pravca koja su u odbrambenim borbama sa ruskim trupama danonoćno: Svatovo-Kremena na severoistoku, Bahmut/Donbas na centralnom istoku i Avdejevka na jugu. U bezbednoj zoni u centralnoj Ukrajini nalazi se oko 80.000 vojnika VSU koji su, kako se izveštava, opremljeni uglavnom opremom koju je isporučio NATO, prošli su određenu obuku iz zemalja NATO-a i dobro su odmorni.
Putinove snage su imale samo mali broj vojnika na severu i nisu izgradile odbrambene položaje u slučaju kontranapada. Izgleda da je ta lekcija naučena. Napad na otvorenom terenu, na dobro izgrađene odbrambene pozicije, je veoma skupa stvar za svakog napadača. Rusija je na teži način saznala koliko su takve operacije skupe (kao Vagner u Bahmutu), a Ukrajina bi se takođe suočila sa istim izazovima ako napadne ruske odbrambene linije.
Kako je Vašington post istakao u nedavnoj analizi, većina ukrajinskoih vojnika koje je Zapad obučavao od 2014-2022 je ubijena ili ranjena, ostavljajući uglavnom regrutnu vojsku da vodi borbe. Ukrajinci su se do sada borili žestoko i hrabro, zbog čega Vagner tek treba da potpuno zauzme Bahmut. Ali odbrana linija rovova i bunkera zahteva mnogo manje veštine nego ofanziva. Ne treba da nas čudi ako se Ukrajina pokaže da je manje efikasna u ofanzivi i da pretrpi više žrtava nego što ima u odbrani.
ŠTA MOŽE BITI SLEDEĆE
Rusija je u procesu nastoji da proširi svoju aktivnu snagu za 400.000 do kraja godine. Nasuprot tome, kako je objavio Vol strit Džurnal, Ukrajina je skoro iscrpila svoj efektivni fond vojne snage. Jednostavno nema stotine hiljada sposobnijih boraca za mobilizaciju. Bolna realnost je jasna: čak i ako Ukrajina sprovede uspešnu ofanzivu ovog proleća ili leta, verovatno je iskoristila poslednju veliku ofanzivu. Čini se da je češki predsednik Petr Pavel došao do istog zaključka.
Pavel je 19. marta rekao da će Ukrajina imati „samo jedan pokušaj da izvede veliku kontraofanzivu... (i) ako (Ukrajina) odluči da pokrene kontraofanzivu i ne uspe“, upozorio je češki predsednik, „biće izuzetno teško dobiti sredstva za sledeću.” Činilo se da je neimenovani zvaničnik NATO-a ponovio tu zabrinutost, dodajući da će „sledećih šest meseci biti ključni period u ratu“. Foto Tanjug/AP
Zelenski je od samog početka bio uporan da neće pregovarati ni o jednoj ukrajinskoj zemlji za mirovni sporazum. Ukrajinski predsednik je još prošlog ponedeljka izjavio „oslobodićemo svaki grad, svako selo naše države“ i prkosno obećao da će isterati i Rusiju sa Krima. Ako Ukrajina nastavi da gura svoje ljude na ofanzivne udare i odbija da razmotri bilo kakvo sporazumno rešenje koje bi dovelo do toga da neka teritorija ostane pod ruskom kontrolom, postoji mogućnost da bi ukrajinska armija, kao institucija, mogla da propadne, dovodeći Kijev ponovo u opasnost od ruskog napada.
NAJBOLjI SCENARIO ZA UKRAJINSKU PROLEĆNU OFANZIVU
Prolećna ofanziva Zelenskog mogla bi da uspe da probije rupu u ruskim linijama, potencijalno zabivši dubok klin u sadašnje ruske linije u pravcu Melitopolja. Namera bi bila presecanje ruskih linija snabdevanja na pola, presecanjem kopnenog mosta prema Krimu. Postizanje tog cilja bi takođe zarobilo znatan broj ruskih trupa na jugu između Melitopolja i Hersona.
Iako to krajnje stanje zvuči impresivno i pozitivno za Kijev, malo analitičara razmatra „šta sledeće“ aspekt rata. Rusija i dalje ima najmanje 100.000 vojnika koji još nisu raspoređeni na linije, a pokušavaju da dodaju stotine hiljada vojnika svojoj vojsci pre kraja godine. U slučaju da Ukrajina uspešno prođe trenutne ruske linije da zauzme Melitopolj, VSU bi iscrpio svoju ofanzivnu snagu i imao bi malo više od male rezerve i teritorijalne granične trupe na raspolaganju za buduće operacije. Ilustracija telegram rybar
Kijev bi morao odmah da počne da se ukopava protiv očekivanog ruskog kontranapada, koji bi suprotstavio nove trupe istrošenim ukrajinskim snagama. Neizvesno je da bi Ukrajina mogla da održi linije protiv usaglašenog kontranapada. Ali veći problem: Ukrajina će potrošiti svoju poslednju ofanzivnu snagu na nivou ratišta i moraće da stvori još jednu ofanzivnu snagu da bi imala bilo kakvu nadu da će isterati Rusiju iz ostatka Luganske, Donjecke, Zaporoške i Hersonske oblasti.
Kako je Volstrit džornal izvestio krajem marta, Ukrajina već ima kritično malo raspoložive ljudstva i ima poteškoća da mobiliše dodatne trupe. Čini se malo verovatnim da bi, nakon gubitaka koje bi pretrpeli u prolećnoj ili letnjoj ofanzivi, bili u stanju da sakupe još jednu ogromnu snagu kojom bi isterali Rusiju sa ostatka svojih zemalja.
Štaviše, u slučaju da se njene snage vrate u Melitopolj, Putin bi konačno mogao da odluči da proglasi vanredno stanje i potpunu mobilizaciju kako bi ojačao svoju vojsku, ne čekajući da se prijavi 400.000 dobrovoljaca. Preostalo bi premalo ukrajinskih trupa da bi čak branile svoje dobitke, a još manje da bi mogle ofanzivno da potisnu još više ruskih trupa iz ukrajinskih zemalja. U slučaju uspešne ukrajinske vožnje do Melitopolja, nejasno je gde bi Kijev ikada našao ljudstvo da istera preostalu – i rastuću – rusku vojsku iz Kijeva u bilo kojoj narednoj fazi rata.
I to može predstavljati najbolji scenario. Ako ukrajinska ofanziva propadne ili ne dobije veliku snagu, Ukrajina možda neće moći da nanese dovoljno tešku ranu Rusiji i tada bi mogla biti u opasnosti od snažnog neprijateljskog kontranapada. Bilo kako bilo, bilo uspešno ili neuspešno, ne postoji jasan put da Ukrajina pobedi u ratu i istera Rusiju sa svoje zemlje.
NEPRIJATAN ZAKLjUČAK
Ništa u životu nikada nije zagarantovano, a barem teoretski, moguće je da bi Ukrajina, uz podršku Zapada, nekako mogla da ima veoma uspešnu prolećnu ili letnju ofanzivu i potisne ruske trupe nazad na zapad. Ipak, kako je ova analiza otkrila, osnove koje bi postojale čak i nakon ukrajinskog uspeha mogle bi ostaviti vojsku Zelenskog toliko oslabljenom da ne može da brani čak ni novu liniju fronta, a kamoli da prikupi buduću ljudsku snagu neophodnu za pokretanje ostatka ruske vojske van Ukrajine.
Buduća analiza će ispitati izglede za rusku ofanzivu 2023. godine, ali Putinove snage će se takođe suočiti sa velikim izazovima da pokušaju da ostvare vojnu pobedu. Ipak, do sada bi svima trebalo biti jasno da bez direktne intervencije kopnenih snaga NATO-a, Ukrajini gotovo sigurno nedostaju kapaciteti (posebno u ljudskim resursima) da ikada otera Rusiju sa svoje teritorije. Foto: Printskrin
S obzirom na tu verovatnoću, čini se nerazumnim nastaviti pokušavati da traži ishod koji je verovatno vojno nedostižan i umesto toga tražiti najbolji diplomatski kraj koji će okončati besmislenu smrt ukrajinskog naroda, zaustaviti bespotrebno uništavanje ukrajinskih gradova i sačuvati što je više moguće ukrajinski suverenitet. Ignorisanje ravnoteže snaga koja snažno favorizuje Rusiju dok se nada da Ukrajina može skupiti potrebnu snagu da izvoje odlučujuću pobedu na bojnom polju – dok odbija bilo kakvo razmatranje rešenja pregovorima – moglo bi na kraju da postavi osnovu za mnogo veće borbene troškove za Kijev, i to pod uslovima koji su povoljniji za Moskvu.