BRISEL PRIZNAJE RASKOLNIKE: Ovu odluku doneli na vrhuncu krize u Kijevsko-pečerskoj lavri

O priznavanju nekanonske Prvoslavne crkve Ukrajine u Briselu se odlučivalo upravo u danima  kada su kijevske vlasti krenule u akciju proterivanja iz Kijevsko-pečerske lavre monaha kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve, koja je u liturgijskom jedinstvu sa Moskovskom patrijaršijom.

Pravoslavna crkva Ukrajine podnela je zahtev za članstvo prošlog septembra.

- Arhiepiskop černigovski i nižinski Jevstratij predstavio je aplikaciju predsedniku CIK-a prepodobnom Kristijanu Krigeru na Skupštini Svetskog saveta crkava u Karlsrueu - piše u saopštenju Konferencije evropskih crkava.

Odluke Upravnog odbora KEC o primanju nekanonske Pravoslavne crkve Ukrajine stupiće na snagu šest meseci od trenutka kada sve crkve članice budu obaveštene, ukoliko četvrtina od njih ne ospori ovo rešenje.

U tom slučaju Upravni odbor KEC može da traži da odluku o primanju donese Generalna skupština KEC za čiji je kvorum potrebna polovina članova kojaaa odlučuje prostom većinom. Takva odluka Generalne skupštine je konačna i obavezujuća za sve članice, čak i ukoliko nisu saglasne sa njom. U ovu organizaciju uključeno je oko 114 crkava, najviše protestantskih, ali i pravoslavnih, kao i 40 članica američkog Nacionalnih saveta crkava i partnerskih organizacija.

Konferencija evropskih crkava, s kancelarijama u Briselu i Strazburu, osnovana je u jeku Hladnog rata 1959. kao ekumenska organizacija sa ciljem da "promoviše pomirenje, dijalog i prijateljstvo između crkava Evrope u vreme rastućih političkih tenzija i podela". KEC navodi da je posvećena Evropi u celini i da nastoji da pomogne evropskim crkvama da obnove svoj duhovni život, da podstaknu i ojačaju njihovo "zajedničko svedočenje i bogosluženje i da promovišu jedinstvo Crkve i mir u svetu".

Ruska pravoslavna crkva učestvovala u stvaranju i radu KEC do 11. oktobra 2008. kada je suspendovala svoje učešća navodeći kao razlog „nerazumnu, suprotnu Ustavu i pravilima KEC, nespremnost da se razmatra zahtev za članstvo Estonske pravoslavne crkve, koja je samoupravna Crkva u okviru Moskovske patrijaršije“

Odbijanje rukovodstva KEC da primi Estonski pravoslavnu crekvu u članstvo Moskovska patrijaršija tada je ocenila kao politički motivisano „grubo kršenje” obećanja koje su predsednik i generalni sekretara Konferencije dali Patrijarhom moskovskom i cele Rusije Alekseju.