EVROPA OPET POD OPSADOM MIGRANATA: Najviše izbeglica i Sirije, Avganistana i Turske (FOTO/VIDEO)

Najviše azilanata je iz Sirije, Avganistana i Turske, ali su apsolutni brojčani maksimum dostigle i prijave pristigle iz Indije, Bangladeša, Gruzije i Severne Afrike. U alarmantnu statistiku nisu uključeni Ukrajinci, koji ne moraju da podnose zahtev za azil, pa u zemlje EU ulaze bez te vrste dokumentacije i tako se i ne registruju kao izbeglice.

Glavni fokus je na zapadnobalkanskoj ruti, koju koristi tri puta više izbeglica nego prethodne godine. - Ovo je ogroman izazov za EU - upozorava Ilva Johanson, komesarka EU za unutrašnje poslove.

- Migracije su evropski izazov na koji je potreban evropski odgovor - ocenjuje šefica Evropske komisije Ursula Fon der Lajen i najavljuje dva pilot-projekta koji će testirati granične kontrole i registraciju tražilaca političke zaštite.

Agencija EU za azil, kako kažu zvaničnici, veoma pažljivo prati i situaciju u Iranu, ali kao što još nedostaju povratne informacije iz ove zemlje, nema ih ni iz mnogih drugih država. Broj ljudi koji traže azil u EU je posle blagog zatišja ponovo visok kao pre šest godina, pa neke zemlje ne mogu ni tehnički da odgovore na izazov, blagovremeno obrade pristigle zahteve, a kamoli da reše sve slučajeve. Ukrajinci su dobili privremenu zaštitu čim je izbio rat, a u Evropu ih se doselilo 4,7 miliona.

Sa prestankom pandemije značajno je više onih koji ponovo traže zaštitu i na Islandu, u Lihtenštajnu, Norveškoj i Švajcarskoj. Endrju Mekinli, portparol za medije Evropske agencije za azil, upozorava na trend naglog uvećavanja:

- Broj zahteva za azil u septembru je dostigao 98.000. To je 15 odsto više nego u avgustu i najviše za poslednjih šest godina. Ovo je jasan trend, ali su cifre, ipak, znatno ispod 173.000 prijava, beleženih mesečno tokom jeseni 2015.

Brisel očekuje dalji porast molbi za azil. Porast se pripisuje brojnim sukobima u svetu i problemima sa snabdevanjem hranom. Samo je Nemačka lane registrovala 244.132 zahteva za azil, kako je u januaru objavio federalni MIP, pozivajući se na Saveznu kancelariju za migracije i izbeglice (BAMF). To je bilo povećanje od oko 28 odsto u odnosu na 2021. Većina aplikanata došla je iz Sirije i Avganistana. Osim toga, u Nemačkoj je registrovano više od milion izbeglica iz Ukrajine.

Kada je reč o obradi zahteva, usled povećanja prijava broj nerešenih postupaka ponovo je značajno porastao, na oko 548.000.

- Naši kapaciteti su na ivici - žali se Karoline Etštadler, austrijska ministarka za Evropu. - Beč mora da obradi 2,5 puta više zahteva nego lane, jer sistem azila u EU ne funkcioniše na zadovoljavajući način. Neprihvatljivo je da se ljudi kreću kroz dve ili tri zemlje u EU, a da nisu registrovani, te da prvi put traže azil u Austriji. Problem broja zahteva postoji širom Evrope. I zato apelujem da pokušamo da zaista uspostavimo efikasan, a ne samo sistem na papiru.

EU najmanje šest godina pokušava da u zakon pretvori cilj o smanjenju broja migranata. Evropska komisija je u više navrata stavljala na sto niz zakonskih rešenja, ali do sada države-članice nisu uspele da se dogovore o novim propisima. Zemlje na spoljnim granicama EU, u koje spadaju Grčka, Italija, Hrvatska, Bugarska, Malta i Kipar godinama se žale na priliv migranata i preveliko opterećenje, dok zemlje krajnjeg odredišta za migrante poput Nemačke, Austrije i Francuske godinama insistiraju da zemlje EU, preko čijih spoljnih granica migranti ulaze na tlo Unije, budu odgovorne za njih i za proceduru izdavanja azila.

Dogovor o raspodeli migranata prema kvotama ili dobrovoljno, više puta je propadao, podseća "Dojče vele". Premeštanje procedure u centre za azil u južnoj Evropi, ili čak u Severnoj Africi, nije uznapredovalo dalje od faze planiranja. Zemlje poput Švedske, Danske, Poljske i Mađarske godinama imaju restriktivnu politiku prema migrantima sa Bliskog istoka i Afrike. Međutim, Danska je upravo odustala od svog plana da prenese procedure azila u Ruandu, zbog previše praktičnih i zakonskih prepreka.

EK je po ko zna koji put pokušala da pokrene to pitanje i predložila bolju zaštitu spoljnih granica EU. To bi značilo sprečavanje prelaska granice duž "zelene linije", odnosno van graničnih prelaza. Osim toga, sa zemljama porekla i tranzitnim zemljama trebalo bi da se pregovara o sklapanju sporazuma za vraćanje migranata. Ni to nije nov pristup, ali EK prvi put izričito preporučuje korišćenje razvojne pomoći, trgovinskih sporazuma i viznih propisa kao poluga da se zaključe sporazumi o vraćanju migranata. Nemačka vlada se do sada opirala takvom pristupu. Kancelar Olaf Šolc ponavlja da repatrijacija može da uspe samo ako se postignu "fer sporazumi" sa zemljama porekla. Šolc se zalaže za omogućavanje legalnog, umesto neregularnog useljavanja, jer su demografski ostarelim društvima u EU potrebni kvalifikovani radnici na tržištu rada.

Ograde i zidovi već godinama niču na spoljnim granicama EU, posebno u Grčkoj, Bugarskoj, Mađarskoj, Hrvatskoj, Poljskoj, Litvaniji i Španiji. U međuvremenu, međe se protežu na oko 2.000 kilometara. Do pre deset godina njima je bilo pokriveno samo 300 kilometara granice. I Italija želi da svoje luke učini što nepropusnijim za imigrante i da nametne stroža pravila privatnim spasilačkim brodovima na moru.

BONUS VIDEO - ZAPLENjENO I ORUŽJE: Uhapšeno više od 600 migranata na području Subotice i Horgoša