KADA ON POLETI SVI IDU U SKLONIŠTA: Zvaničnik NATO objašnjava zašto je uništenje A-50 vitalno za Kijev

Beloruska grupa je u ovom napadu koristila dve bespilotne letelice i tvrdila da je iskoristila njenu veliku veličinu i oštetila letelicu na nekoliko mesta, uključujući prednji i centralni deo aviona, avioniku i radarsku antenu.
Takođe poznat po svom NATO kodnom nazivu Mainstay, A-50U AWACS ruskih Vazdušno-kosmičkih snaga (VKS) Beriev A-50U obavlja slične uloge u ruskoj vojsci kao Boing E-3 Sentry AWACS kojim upravljaju američko vazduhoplovstvo (USAF) i nekoliko savezničkih zemalja.

Oba aviona služe za rano upozorenje (AEV) i upravljanje borbom.

Međutim, u tekućem sukobu između Rusije i Ukrajine, primarna misija A-50U nije mnogo vezana za upravljanje borbom, koliko u pomaganju najmoćnijem oružju u ruskom arsenalu: hipersoničnoj balističkoj raketi H-47M2 Kinžal!

Rečeno je da raketa H-47 Kinžal ima domet od najmanje 2.000 kilometara. Može da nosi ili fragmentacionu bojevu glavu od približno 499 kilograma ili nuklearnu bojevu glavu od 500 kilotona, koja je 33 puta snažnija od atomske bombe korišćene za napad na Hirošimu.

Raketa može da putuje 5-12 puta većom brzinom od zvuka i prati ravniju putanju od standardne balističke rakete, ostavljajući protivvazdušnoj odbrani kraće vreme reakcije. Takođe, raketu je teško presresti zbog njene sposobnosti manevrisanja u svim fazama putanje leta.

H-47M2 Kinžal dospeo je na naslovne strane prošle godine nakon što je Rusija 19. marta objavila da je uništila skladište oružja u selu Deljatin u Ivano-Frankivskoj oblasti u zapadnoj Ukrajini koristeći svoje hipersonične rakete Kinžal, čime je bila prva upotreba hipersonično oružje u borbi.

Američki predsednik Džo Bajden, govoreći o raketi na konferenciji sa poslovnim liderima, rekao je da je „gotovo nemoguće zaustaviti ga“.

Raketa Kinžal se obično postavlja iz specijalne varijante dvoseda MiG-31 nadzvučnog presretača Mikojan, koji je označen kao MiG-31K.

MiG-31K je modifikovan, a svi njegovi sistemi zamenjeni su novim kompletom hardvera za pretvaranje iz odbrambenog presretača vazduh-vazduh za rusku teritoriju u platformu za lansiranje Kinžala.

KAKO A-50U POMAŽE DA MIG-31K PRECIZNO ISPALI RAKETE KINŽAL?

Kinžal se uglavnom koristi za precizne udare na ciljeve visoke vrednosti, za koje mu je potreban operativni set koordinata. A-50U dolazi sa SATCOM pretraživačem, koji traži primarne ciljeve za MiG-31K.

Zajedno, kaže se da MiG-31K i A-50U predstavljaju najneodbranjivi sistem naoružanja sa kojim se suočavaju ukrajinske oružane snage.

-Kad god se A-50 otkrije da je u vazduhu, sirene za vazdušni napad se oglašavaju u gradu. Bez obzira gde se nalazite, idete u sklonište za vazdušne napade — a to može biti četiri ili više puta dnevno, rekao je za Breaking Defense ranije ove godine ataše za odbranu NATO-a na privremenom zadatku u Kijevu.

Razlog za to je, kako je objasnio ataše, taj što su ukrajinske obaveštajne službe procenile da kada god se A-50 podigne u nebo, prate ga dva ili više MiG-a 31K. Nije bilo načina da se utvrdi kada bi ovi avioni mogli da lansiraju projektile Kinžal ili da li su obavljali trenažne letove.

Stoga je to što je A-50 u vazduhu od posebne zabrinutosti za ukrajinske snage, jer je specijalnost projektila Kinžal da gađaju ciljeve visoke vrednosti „kao što su komandni centri ili velika vojna postrojenja“, istakao je on.

-To je ono što kombinaciju MiG-31K i A-50 čini egzistencijalnom pretnjom svaki put kada su u vazduhu, rekao je ataše.

-Ovo će sve A-50 – bez obzira na to gde se nalaze – učiniti metom prvog reda bilo za partizanske aktivnosti ili za povećanje sposobnosti VSU-ove flote udarnih dronova, kazao je predstavnik ukrajinske industrije, čija kompanija predvodi napore na razvoju sposobnosti za pogađanje ciljeva iza ruskih linija, navodi Breaking Defense.
-Nemamo načina da uklonimo Kinzhal jednom kada je lansiran, tako da je ovo možda najbolji način da osiguramo da su minimalno efikasni protiv nas, objasnio je predstavnik industrije.

Naime, napad BIPOL-a na A-50U bio je fokusiran na dva senzorska i radarska odeljka za praćenje aviona, kako je tvrdila beloruska partizanska grupa.

-Napominjemo da je A-50U prilično „pogodna“ meta zbog svoje velike (prečnika više od 10 metara) kupole od fiberglasa, gde se rotirajući nalazi se antena radarskog sistema Šmel, navodi se u tvitu beloruskog projekta Hajun.

Satelitski snimci koji su se pojavili ubrzo nakon incidenta takođe su, čini se, potvrdili ove tvrdnje, jer su pokazivali neke zasjenjene mrlje, koje ukazuju na neka oštećenja, na radu aviona.

Međutim, vojni komentatori su upozorili da ne verujete previše ovim “zakrpama”, jer su i one mogle biti od snega na okviru aviona.

Takođe, video snimak napada, za koji se procenjuje da je snimljen sa dve komercijalno nabavljene bespilotne letelice, čini se da prikazuje ova vozila kako se više puta postavljaju na dva radarska modula aviona, pokazujući na taj način kako se lako ova skupa platforma može sabotirati.

OŠTEĆENjE A-50 NIJE BILO TAKO OZBILjNO

Prema beloruskom Hajunu, dotični A-50 (registarski broj RF-50608) stigao je u Belorusiju 3. januara. Pre toga, poslednji put je doleteo u Belorusiju 24. februara 2022. godine, kada je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu.
Ovo je jedan od devet AWACS aviona u ruskom inventaru, što ga čini veoma cenjenim posedom ruske vojske. Zbog toga su mnogi reklamirali štetu na A-50 kao značajan udarac Rusiji.
Ministarstvo odbrane Ujedinjenog Kraljevstva (MoD) je u obaveštajnom ažuriranju od 28. februara navelo da bi „gubitak A-50 MAINSTAI bio značajan jer je ključan za ruske vazdušne operacije za pružanje slike vazdušnog bojnog prostora“.
BIPOL je, preuzimajući zasluge za napad, otišao toliko daleko da je rekao da letelica „definitivno neće nigde leteti“.

Međutim, satelitski snimak koji se pojavio nakon incidenta sugeriše da je stvarna šteta, ako je uopšte i postojala, premala da bi se videla na komercijalnim satelitskim snimcima, a letelica je uglavnom bila netaknuta, što je izazvalo pitanje ukupne težine napada.

Ozbiljnost oštećenja je možda bila manja zbog nedovoljnog nosivosti komercijalno nabavljenih dronova koji su korišćeni u napadu da nose dovoljno eksploziva potrebnog za onesposobljavanje aviona.

Kasnije istog dana, vojni transportni avion VKS Il-76 (RF-86843) i vojno-transportni avion An-26 stigli su u vazdušnu bazu Mačulišči, gde se i dogodio napad, noseći rezervne delove za popravku na licu mesta.

Avion je 2. marta odleteo iz Belorusije i stigao u VKS 325. Vazduhoplovnu remontnu fabriku u Taganrogu, verovatno radi detaljnijeg prepravljanja i zamene bilo kakvih teško oštećenih delova aviona.

BONUS VIDEO - POGLEDAJTE ISPALjIVANjE "MOSKIT" KRSTAREĆE RAKETE: Vežbe ruske Pacifičke flote u Japanskom moru