PREVIŠE BUNOVNI DA UKINEMO SEZONSKO RAČUNANJE VREMENA: Noćas smo opet pomerili kazaljke
CARE, care, gospodare, koliko ima sati? Na ovo pitanje u gluvoj noći negde između dva i tri sata ujutro, u subotu na nedelju, niko nije sa sigurnošću mogao bunovan da odgovori, sve da u svojoj spavaćoj sobi ima repliku čuvenog Praškog orloja. U tom preskočenom satu, po ugledu na ovu dečju igru, skrilo se pregršt progutanih konjskih minuta i nekoliko mravljih sekundi.
Ilustracija Toše Borkovića
Dečja igra za odrasle sa pomeranjem sata traje još od sedamdesetih, kada je uvedena da bi se uštedela energija, i još joj ne vidimo kraj. Izglasana joj je presuda, bar što se tiče Evropske unije, čiju politiku sledimo. Ali, nikako da dođe vreme za egzekuciju.
Ukočili su je kovid, rat u Ukrajini i razne druge krize koje su nas zadesile, pa Evropljani ne mogu konačno da nađu malo vremena na tom istom satu, da sednu za sto i pošteno se dogovore da li sunce pre sviće na severu ili kasnije zalazi na jugu, u traženju zajedničke tačke po kojoj će jedinstveno narhitati kazaljke.
Mnogo kontroverzi izaziva ova mera u poslednje vreme. Naučinici su utvrdili da remeti biološki časovnik, i ljudi, i životinja. A ni energetska ušteda nije baš primetna. Evropski parlament je naručio studiju 2017. godine u kojoj je utvrđeno da pomeranje kazaljki u najboljem slučaju doprinosi uštedi od 0,5 do 2,5 odsto, zavisno od zemlje. Ono što uštedimo popodne, potrošimo ujutro, kuvajući prvu kafu ponovo po mraku.
Da je ljudima dozlogrdrilo da dva puta godišnje pomeraju kazaljke, pokazalo je i opsežno istraživanje među građanima EU koji su 2019. godine ogromnom većinom od blizu 84 odsto zatražili da se sa ovom zamarajućom praksom konačno prekine. Samo je još ostalo da se evropski rogovi u vreći dogovore oko toga da li će na snazi biti večni letnji ili zimski časovnik. Mukama nikad kraja. Svaki put nam obećavaju da će ovo, možda, biti poslednje navijanje sata, pa ništa. Za razliku od Evropljana, Amerikanci se spremaju da konačno utvrde, jedinstveno, letnje vreme. Sunce će im, kažu, tako duže sijati svakog dana.
Prvi je na ideju o pomeranju kazaljki došao baš osnivač SAD Bendžamin Frenklin 1784. koji je u broju 117 "Pariskog žurnala" od 16. aprila te godine istakao da ritam sata ne omogućuje da se maksimano iskoristi prirodno osvetljenje. Izvesni Vernon Handson, novozelandski naučnik, zvanično je predložio prelazak na zimsko i letnje vreme 1895. da bi se imalo više vremena za igranje kriketa, baštovanstvo, vožnju bicikla i ostale spoljne aktivnosti. Tražio je da se časovnici pomere ne za jedan, već za dva sata. Ideja mu je glatko odbijena.
Prve su sat promenile Centralne sile, Nemačka i Austrougarska, usled nedostatka uglja za ratovanje, 1916. Ubrzo su Velika Britanija, Francuska i SAD eksperimentalno sledili njihov primer.
Rusi su se od stalnog navijanja sata definitivno umorili 2011, trideset godina posle uvođenja ove mere od strane Leonida Brežnjeva. Najpre su se zaustavili na letnjem vremenu, ali je zimi u Sankt Petersburgu svitalo tek u 11, pa je Vladimir Putin 2014. kazaljku učvrstio po zimskim parametrima.
Kada bi Francuska, kao što planira, odabrala stalno letnje vreme, u Parizu bi se leti smrkavalo u 23 sata, dok bi u Brestu zimi svitalo tek u 10, nešto poput Senkt Peterburga. Ipak, povečerja bi bila vedrija.
Ovde je, 2014. godine, služba za bezbednost saobraćaja uputila zvanično upozorenje pešacima i vozačima da udvostruče pažnju, da bunovni posle promene vremena ne izazovu nesreću. Jedno evropsko istraživanje pokazalo je da se u ponedeljak posle promene vremena povećava broj samoubistava. Svi koji budu stradali u sedam meseci koji slede, živeće, bar na papiru, sat duže.
Osim Rusije, s ovom ludošću odlučili su da prestanu i Brazil, Argentina, Turska... Nova energetska kriza na kontinentu nije olakšala stvar. Tako se i dalje vrtimo u krug, baš kao one kazaljke na noćas pomerenom satu.
"NEMAČKO" VREME
FRANCUZI umeju da pecnu komšije s druge strane Rajne ističući da, zbog pomeranja kazaljki, i dalje žive "po nemačkom vremenu", odnosno dva sata više leti u odnosu na Univerzalno vreme po Grinviču, i sat zimi. Nekima je još u mislima vremenska zona koju su uvele nemačke okupacione snage tokom Drugog svetskog rata. Podsećaju da su pre okupacije Francuska i Engleska bile u istoj vremenskoj zoni.