FRANCUSKA ŠALJE LOVCE KIJEVU? Ukrajina 'glasno' želi F-16, ali tajno obučava pilote za Miraž 2000

Ovo prenosi Le Figaro u svom opširnom članku. Obuka se odvija u vazdušnim bazama Mont de Marsan i Nansi.

Francuska je često kritikovana da ne pokazuje jasan stav protiv Rusije. U stvarnosti, međutim, Pariz je bio jedna od prvih evropskih prestonica koja je odgovorila na zahteve Kijeva za vojnom pomoći od početka rata. Ako se sagledaju činjenice, otkriće se da je Francuska prva odlučila da pošalje samohodne haubice – Cezar (Caesar). Zatim, opet, Francuska je prva poslala teško oklopna borbena vozila – AMKS (AMX).

Želja da Ukrajina primi lovce razmatra se ne samo u Vašingtonu. Postoje izveštaji da je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski zamolio skoro sve zemlje koje snabdevaju Ukrajinu oružjem da pošalju borbene avione. Francuska je takođe dobila sličan zahtev. Zvanično je objavljeno krajem januara ove godine. Kijev je želeo isporuku francuskih borbenih aviona Rafale.

Obuka 30 ukrajinskih pilota u Francuskoj je neka vrsta signala da je Pariz možda prihvatio zahtev gospodina Zelenskog, ali je napravio kompromis u pogledu unutrašnje politike. tj. u Ministarstvu odbrane da su odbili zahtev za Rafale, ali da su ponudili Miraž 2000.

Već početkom godine francuski ministar odbrane Sebastijen Lekornu rekao je novinarima da slanje lansera za potrebe ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva nije tabu tema, tj. Francuska ne vidi spoljnopolitički razlog da se uzdrži od takve akcije, i time još jednom pokazuje jasan stav prema Rusiji, uprkos kritikama. Da bi to uradio, rekao je tada gospodin Lekornu, Pariz bi morao da analizira tri kriterijuma koji utiču na nacionalnu bezbednost. Oni su korisnost i efikasnost oružja za oružane snage Ukrajine, nedostatak rizika od eskalacije i slabljenje odbrambenih sposobnosti francuske vojske.
O prvom kriterijumu stručnjaci već govore. Prema rečima francuskih vojnih stručnjaka, Miraž 2000 nema dovoljno raspoložive municije. Takođe, ovaj avion neće zadovoljiti francuske zahteve i pretpostavlja se da neće imati „nivo izdržljivosti“ koji se očekuje u Ukrajini.

Da li će takvu isporuku Moskva shvatiti kao iritaciju – možemo samo da nagađamo. Ali svedoci smo određenosti, bar u izjavama Kremlja. Na primer, namera Britanije da isporuči Ukrajinu projektilima sa obogaćenim uranijumom naišla je na recipročan odgovor Moskve, tj. Rusija će odgovoriti istom merom.

Što se tiče slabljenja odbrambenih sposobnosti francuske vojske, ovde je odgovor kategorički u korist Ukrajine. Miraž 2000-e više nisu u službi francuskog vazduhoplovstva, ali ih imaju na raspolaganju. To znači da Pariz može ili da obezbedi svoje ili da olakša ponovni izvoz iz zemalja koje ih još uvek koriste. To su Indija, UAE, Tajvan, Grčka, Egipat, Brazil, Katar i Peru.

Ako Francuska odigra svoje karte kako treba, može da obezbedi buduću proizvodnju svog Dasao Rafala (Dassault Rafale). Do pre samo nekoliko meseci, proizvodne linije ovog lovca bile su na ivici zaustavljanja. Međutim, narudžbina od 164 lovaca obezbeđuje budućnost u 2023. godini i dalje. Dakle, ako Pariz dozvoli da strani operateri ponovo izvezu Miraž 2000 u Ukrajinu, mogao bi započeti pregovore o prodaji Rafala kupcima koji su navikli na francuski dizajn.

O MIRAŽU 2000

Lovac Miraž 2000 je prilično zastarela tehnologija. Avion je prvi let izveo 1978. godine i do sada je proizvedeno oko 600 jedinica. Bilo bi teško parirati sposobnostima F-16 ili drugog francuskog lovca Rafal. Njegova proizvodnja je zaustavljena 2007. Ipak, velike su šanse da Miraž 2000 završi u Ukrajini. Pogotovo što zapad uglavnom isporučuje zastarelu penzionisanu opremu, a ponekad i nešto modernije.

Inače, lovac pokreće jedan SNECMA M53-P2 turboventilatorski motor sa naknadnim sagorevanjem, potiska 64,3 kN [14 500 lbf], odnosno 95,1 kN [21 400 lbf] sa naknadnim sagorevanjem. Maksimalna težina pri poletanju od 17.000 kg [37.479 lb]. Maksimalna brzina leta koju avion može da postigne je 2.336 km/h [1.452 mph, 1.261 kn] / 2,2 maha na velikoj visini i 1.110 km/h [690 mph; 600 kn] na nivou mora.

Naoružan je sa dva revolverska topa 30 mm [1,2 in] DEFA 554, 125 zrna po topu. Postoji ukupno devet podvesnih tačaka koje mogu da izdrže težinu od 6.300 kg. Može da ispaljuje rakete vazduh-vazduh i vazduh-zemlja, ali ne i anti-radarske rakete. Takođe može da baca nevođene i vođene bombe.

BONUS VIDEO - BORBE U BLIZINI SVATOVA I KREMENAJE: Ruski vojnici koriste sisteme "Grad" i haubice "Msta-S"