SUKOB SA KINOM TRAJAO BI SAMO SEDAM DANA: Američka komanda traži milijarde dolara za dodatno naoružanje, municiju i opremu na Pacifiku

INDOPACOM želi preciznu i dalekometnu municiju i isporuku novog naoružanja u region. Prema komandi, napredna protivvazdušna i sajber odbrana treba da se integrišu do 2027. Zašto je baš 2027. godina? Kina bi trebalo da izabere ovu godinu da izvrši invaziju na Tajvan. Prema EurAsian Times-u, Komunistička partija je izabrala 2027. kao godinu za navodnu invaziju na ostrvo.

Stručnjaci sugerišu da Bela kuća neće odobriti zahtev INDOPACOM-a. Odbrambeni budžet SAD trenutno iznosi 840 milijardi dolara - najveći u istoriji države. Prema analitičarima, Vašington će želeti da dugoročno integriše nova oružja, sisteme, municiju i odbrambene kapacitete u regionu.

Zahtev Indo-pacifičke komande uključuje poboljšanje sposobnosti protivvazdušne odbrane Guama. To je ključna američka baza do koje kineske rakete srednjeg dometa mogu da dosegnu. Ova tvrdnja je procenjena na 1,6 milijardi dolara. Skoro pet puta veći od oko 5,3 milijarde dolara je zahtev za radarske uređaje, uključujući zemaljske infracrvene radare za praćenje projektila u arktičkom dometu.

Komanda takođe želi još milijardu dolara utrošenih na isti region za izgradnju sistema za upozoravanje na rakete iz niske orbite Zemlje. Komanda ovaj sistem naziva „svemirski sloj senzora“.

Nove morske mine, protivbrodske rakete, rakete Tomahavk, razvoj većeg dometa Tomahavk, protivpodmornička torpeda i više raketa vazduh-zemlja, vazduh-vazduh za regionalne flote F-35 stelt lovaca. Ovaj zahtev INDOPACOM-a ukupno znači oko 1,3 milijarde dolara više od predviđenih sredstava.

Zahtev za povećanje budžeta za ovaj region dolazi u trenutku kada kineski lider Si Đinping pojačava diplomatiju na Bliskom istoku i u Evropi zbog rata između Rusije i Ukrajine. Nedavno je gospodin Si čak govorio o novoj globalnoj vojsci. Ovo uključuje ne samo vojne, već i civilno-vojne kompanije specijalizovane za masovnu proizvodnju poluprovodnika, integrisanih kola i mikročipova. Vojska „svetske klase“(World Class), kako je gospodin Si naziva, trebalo bi da učini Kinu nezavisnom od stranih komponenti koje stoje u osnovi bilo kakvog preciznog projektila. Na ovaj način kineski lider će pokušati da učini Kinu otpornom na ekonomske sankcije.

INDOPACOM želi još 2 milijarde dolara za nove baze, posebno one za smeštaj američkih bombardera. Njihova geografska lokacija se trenutno spekuliše, ali se veruje da se radi o novim hangarima za bombardere i parkiralištima u Tindalu i Darvinu u Australiji. Deo novca će ići za razvoj aerodroma u Tinianu na Marijanskim ostrvima. Guam bi mogao dobiti novo pristanište za podmornice i potpuno novu trostruku bazu satelitskih komunikacija.

Vazdušna baza Anderson treba da primi više borbenih aviona. Stoga INDOPACOM povećava svoje kapacitete. Na ostrvu Tinian moguće je imati nova skladišta za municiju i oružje, kao i pristaništa za manje vojne čamce i brodove.

Sve što INDOPACOM traži postavlja pitanje da li će to pomoći u odvraćanju kineske invazije na Tajvan. Za razliku od Sjedinjenih Država, Kina nema tako složenu birokratiju koja posebno odvraća vojne projekte i odluke. Realno, Kina bi mogla da izvrši invaziju sada, a ne za četiri godine kako se sugeriše. tj. Peking ne mora da čeka da Vašington dodatno naoruža region.

Odnosno, sve zavisi od prevazilaženja birokratskih prepreka u američkoj administraciji. Sa predstojećim izborima, nije sigurno da će sadašnja administracija Bele kuće biti ista. Bez obzira, da li ostaje ista vlast, politički krugovi u Vašingtonu se retko slažu. Vreme je najmoćnije oružje koje Kina trenutno ima.

RAZLIČITE PERSPEKTIVE

Međutim, analitičari su pregledali izveštaj INDOPACOM-a i primetili nešto zabrinjavajuće. Prema njihovim rečima, čak ni komanda ne veruje u obračun sa kineskom narodnooslobodilačkom armijom. Jezik i ton izveštaja više govore o odvraćanju kineske invazije na Tajvan nego o ofanzivnoj akciji.

Odnosno u vojno-strateškom pogledu SAD veoma dobro poznaju svoje mogućnosti. Tu su stvari generalno uvek jednostavnije – pratite naređenja, jurite ciljeve i postižete pobede ili gubitke. Politički, međutim, kažu stručnjaci, Vašington je pogrešno protumačio namere Kine o Tajvanu.

U kineskoj politici Tajvan nije samo ostrvo, već je duboko povezan i ukorenjen u nacionalnom identitetu kineskog naroda. Da biste politički odvratili Kinu, morate imati adut u ruci da biste igrali protiv Pekinga. To se zove kompromis.

SAD i dalje misle da su njihove akcije ispravne, a druge pogrešne. Međutim, Kina je na drugom polu. Situacija sa Kinom je sledeća: što više naoružavate Tajvan, to više predstavljate pretnju za moju zemlju. Dok je u Vašingtonu, logika je obrnuta: što više naoružavamo Tajvan, to više odvraćamo Kinu. Današnjim američkim stratezima i analitičarima nedostaje činjenica da naoružavanje Tajvana neće odvratiti kineske namere. Naprotiv, Peking će ojačati svoju poziciju protiv obavezne invazije na ostrvo, tj. potreba za napadom na Tajvan biće hitnija.

BONUS VODEO - RUSKI LOVCI-BOMBARDERI PONOVO NA ZADACIMA: Snimci borbenih aktivnosti posada u avionima Su-25