KREMLJ BELEŽI ZLOČINE KIJEVA: Zaporožje prepuno ukrajinske vojske, stanovnici uzeti za taoce
DOK je predsednik Rusije Vladimir Putin bio u radnoj poseti Marijupolju u Donbaskoj oblasti, gde je obišao brojne gradske lokacije i razgovarao sa lokalnim stanovništvom, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je poručio da će buduće akcije Moskve, kao odgovor na stav određenih zemalja u vezi sa nalogom Međunarodnog krivičnog suda (MKS) za hapšenje šefa države biti u skladu sa njenim interesima. Naglasio je, pritom, da su svi zločini kijevskog režima pažljivo evidentirani.
Foto: EPA
Ranije je šef Istražnog komiteta najavio ideju o stvaranju tribunala u vezi sa zločinima kijevskog režima.
- Znamo da Istražni komitet radi, svi zločini kijevskog režima se pažljivo beleže, obavlja se veoma intenzivan, ozbiljan, mukotrpan rad, čiji materijali, naravno, mogu biti osnova tribunala - rekao je Peskov.
Peskov nije hteo da komentariše reči nemačkog ministra pravde Marka Bušmana koji je ranije rekao za "Bild am zontag" da će nalog za hapšenje ruskog predsednika važiti u Nemačkoj posle zahteva MKS. Upitan da li bi to moglo da dovede do kršenja odnosa između dve zemlje, Peskov je rekao da je Rusija činila, i nastaviće da čini, ono što najviše odgovara njenim interesima.
- Odluke Međunarodnog krivičnog suda u Hagu su beznačajne, Rusija ne priznaje nijednu njihovu odluku - rekao je Peskov.
Za to vreme, Putin je u Marijupolj otputovao helikopterom, vozio se automobilom po gradskim ulicama zaustavljajući se na nekoliko lokacija. Peskov kaže da poseta nije bila planirana, a da je njegovo kretanje po gradu bilo delimično spontano.
JUŽNA AFRIKA UZDRŽANA
Portparol predsednika Južne Afrike Sirila Ramafose izjavio je, povodom eventualne posete predsednika Rusije Vladimira Putina samitu zemalja BRIKS, koji se u avgustu održava u ovoj afričkoj zemlji, da je vlada Južne Afrike "svesna svojih pravnih obaveza" prema Međunarodnom krivičnom sudu, ali da će do samita Pretorija biti u kontaktu sa svim relevantnim akterima.
Južna Afrika spada u zemlje koje priznaju nadležnost MKS i imaju pravnu obavezu da uhapse lica za koje je ovaj sud izdao nalog za hapšenje. Pretorija je 2015. godine odbila da sudu u Hagu isporuči tadašnjeg predsednika Sudana Omara al Bašira, za kojim je MKS izdao nalog za hapšenje.
- U početku je bio plan da poseti samo stambeni kompleks, a, naravno, ni komunikacija sa građanima, ni odlazak u posetu, to nije bilo planirano. Sve je to bilo apsolutno spontano - rekao je Peskov, dodavši da Putin često i rado vozi automobil.
Putin je nenajavljeno posetio i Komandno-kontrolni centar na jugu Rusije, zadužen za vojne operacije u Ukrajini. Tokom putovanja na odavanje pošte u Rostovu na Donu, Putin je "čuo izveštaje od načelnika ruskog generalštaba Valerija Gerasimova i vojnih lidera".
Odgovarajući na pitanje da li je "specijalnu operaciju za zaštitu stanovništva Donbasa" trebalo početi već 2014. godine, Putin je rekao da se to tiče spremnosti Rusije za ozbiljnije akcije nego što je bio Krim.
- Tada nismo imali hipersonično oružje, a sada ga imamo. Da, mi ga faktički ne koristimo, ali ga imamo. Postoje i drugi savremeni sistemi, a 2014. nije bilo ništa sličnog - rekao je.
Šef ruske države je obišao grad u pratnji potpredsednika vlade Marata Husnulina i izvršio inspekciju novih stambenih naselja. Husnulin je rekao predsedniku da je posle oslobođenja grada, po njegovom nalogu, posetio bolnicu, gde su se u to vreme nalazili ranjenici i izbeglice. Vicepremijer je rekao da su ukrajinske trupe minirale čak i leševe kako ih ne bi mogli ukloniti, pa i medicinske aparate.
VUČIĆ: ODLUKA MKS NIJE MUDRA - LOŠE POSLEDICE
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da odluka MKS o podizanju optužnice protiv Putina nije mudra i dobro politički sračunata, da će imati loše posledice.
- Optužili ste ga za ratne zločine, s kim ćete sada da razgovarate? Ili možda nećete da razgovarate i pravite mir, svi čekate poraz. Koliko još da čekamo, da li stvarno mislite da je moguće poraziti Rusiju za tri meseca, šest meseci ili godinu dana. Verujete li u to? - rekao je Vučić na konferenciji za novinare u Palati "Srbija".
Vučić je podsetio da je 2001. Srbija prihvatila Rimski statut, a 2009. potpisala i postala jedna od 123 države koje prihvataju delokrug rada Međunarodnog krivičnog suda.
- Ne bih da kritikujem, osim što mi se čini "videla žaba da se konj potkiva, pa hoće i ona". U svakom slučaju, danas jesmo neko ko ima te obaveze - rekao je Vučić, ali je dodao da je ideja o hapšenju Putina u Srbiji smešna.
Dok traju ratni sukobi, naglasio je, Putin nema ni gde da dođe u Srbiju, a kamoli šta drugo.
- To je smešno pitanje. Ja nisam hapsio ni one koje je tražio ad hok tribunal, a to nije MKS. Imate ove Srbe što viču po ulicama da će, tobož, da štite srpske interese što su sve Srbe u vreće trpali i slali u Hag. Mi imamo pametnije posla u ovom trenutku - zaključio je Vučić.
- Sva medicinska sredstva i oprema, sve je bilo minirano - naglasio je on.
Tokom svoje prve posete Donbasu, ruski predsednik je razgovarao sa stanovnicima Nevskog okruga. Posetio je i jednu porodicu koja ga je pozvala u goste.
Oružane snage Rusije sprečile su, u međuvremenu, dva pokušaja ukrajinskih snaga da obave izviđanje i prebace rezerve u područje Kupjanska, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije. Istovremeno, Vladimir Rogov, član glavnog saveta regionalne administracije rekao je da je grad Zaporožje prepun ukrajinske vojske, a da su lokalni stanovnici zapravo uzeti za taoce.
- Danas grad Zaporožje bukvalno vrvi od ukrajinskih militanata i stranih plaćenika. Režim Zelenskog je pretvorio Zaporožje u jedan od najmilitarizovanijih gradova. Nekoliko desetina civilnih infrastrukturnih objekata koriste se kao vojna postrojenja - rekao je Rogov.
Šef Pentagona Lojd Ostin, koji predsedava kontakt-grupom za vojnu pomoć Ukrajini, rekao je, istovremeno, da su predstavnici 51 zemlje potvrdili spremnost da podržavaju Ukrajinu u sukobu "koliko god bude potrebno".
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, posle sastanka u formatu "Ramštajn", izjavio je da se Nemačka, Danska, Kanada, Francuska i Estonija spremaju da objave nove pakete vojne pomoći Ukrajini. Reč je o municiji, tenkovima i artiljeriji. On je posebno naglasio da je Švedska donela "veoma važnu odluku" o samohodnim artiljerijskim postrojenjima "Arčer" od 155 milimetara. Zahvalio je i Slovačkoj na odluci da Ukrajini pošalje borbene avione "mig 29".
BONUS VIDEO:
BORBE U BLIZINI SVATOVA I KREMENAJE: Ruski vojnici koriste sisteme "Grad" i haubice "Msta-S