VAŠINGTON GURA HAG U LOV NA PUTINA: Ulogu proksi ratnika protiv Moskve preuzeo zlosrećni Međunarodni sud
ZARAD sopstvenih geopolitičkih interesa američka administracija podržava pravnu bahanaliju bez presedana, saopštila je juče ruska ambasada u Vašingtonu reagujući na izjave američke administracije o navodnoj opravdanosti odluke Međunarodnog krivičnog suda da izda naloge za hapšenje predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina i komesarke za prava dece Marije Ljvove Belove.
Foto: AP
- Zarad sopstvenih geopolitičkih interesa Vašington podržava pravnu bahanaliju bez presedana koju je pokrenuo MKS, znajući dobro da Rusija, kao i SAD, ne priznaje jurisdikciju MKS - naglasile su ruske diplomate, prenosi TASS.
U saopštenju ruske ambasade u Vašingtonu se kaže da neprihvatljivim opaskama o ruskom lideru, američke vlasti namerno prećutkuju sopstvene zločine u Iraku, Jugoslaviji, Libiji i Vijetnamu.
Posle "otvaranja optužnice MKS" predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džozef Bajden izjavio je da je jasno da je ruski predsednik Vladimir Putin odgovoran za ratne zločine i ocenio da je odluka Međunarodnog krivičnog suda (MKS) u Hagu da se izda nalog za hapšenje predsednika Rusije bila opravdana.Govoreći o kolegi iz Moskve Bajden je kazao da je "očigledno da je počinio ratne zločine" i da odgovorni moraju biti privedeni pred lice pravde. Ni američki predsednik ni Stejt department nisu našli za shodno da objasne zašto je Kongres Sjedinjenih Američkih Država je u junu 2002. godine usvojio Zakon o zaštiti pripadnika vojnih snaga, kolokvijalno poznat kao "Zakon o invaziji Haga", koji eksplicitno zabranjuje da se američkim vojnicima, ali i političarima i drugim zvaničnicima, sudi u međunarodnim tribunalima - kada su istrage tamošnjih tužilaca toliko u korist međunarodne pravde i međunarodnog morala. Kongres u Vašingtonu je ovaj zakon doneo nešto manje od godinu dana nakon početka invazije na Avganistan i oko devet meseci pre početka invazije na Irak, i ne samo to. Trampova administracija (Majk Pompeo) potpisao je američke sankcije protiv bivšeg tužioca u Hagu, pravnice Fatou Besunde, kada je objavila nameru da istražuje američke zločine u Avganistanu i izraelske u Pojasu Gaze.
POLjAK PREDSEDAVA, VELIKI NE PRIZNAJU
AKTUELNI predsednik tribunala za ratne zločine u Hagu je sudija Pjotr Hofmanski, koji je na tu funkciju takođe izabran 2021. godine.Tribunal je osnovan je 1998. godine usvajanjem Rimskog statuta, koji je stupio na snagu 2002. godine nakon što je ispunjen uslov od 60 ratifikacija. Do sada, Statut su popisale 123 države. Među potpisnicima se ne nalaze zemlje poput Sjedinjenih Američkih Država, Rusije, Kine, Indije, Turske i Saudijske Arabije.
Sud je tokom nešto više od 20 godina rada naišao na velike kritike, uključujući one za evrocentrizam i rasizam, s obzirom na to da se među optuženima prevashodno nalaze pojedinci iz Afrike i islamskog sveta.
A sam predsednik Rusije Vladimir Putin juče se "posredno" izjasnio koliko se plaši optužnice. On je stigao u Sevastopolj na Krimu automobilom, i to vozeći sam, rekao je guverner regiona Mihail Razvožajev na svom "Telegram" kanalu. Krim i Sevastopolj proslavljali su juče devetu godišnjicu ujedinjenja sa Rusijom. Bilo je planirano da se Vladimir Vladimirovič iz Moskve uključi u program iz Sevastopolja preko video-linka, ali je on odlučio da prisustvuje lično.
Kada su u pitanju medijske reakcije, globalni "šok" od petka po podne, kada je sud u Hagu objavio nalog za hapšenje Putina juče je smenila "globalna neverica". Ukratko, već površnom "obdukcijom" optužnice protiv ruskih funkcionera jasno je da je u pitanju nastavak vašingtonskog proksi ratovanja protiv Moskve, s tim što je ulogu proksi ratnika preuzeo zlosrećni Međunarodni sud.
Foto: AP
Portal "Akios" iz Arlingtona u Virdžiniji prvi je izvestio da su presudnu ulogu u "međunarodnom" istraživanju "Putinove krivice" odnosno "greha" Marije Aleksejeve Ljvove Belove, imala opsukrna NVO, Conflict Observatoru koju "podržavaju" Stejt department i Univerzitetska laboratorija za humanitarna istraživanja fakulteta Jejl iz Nju Hejvena na čije rezultate se poziva tužilac Međunarodnog suda za ratne zločine u Hagu.
Uvidom u portfolio "moćne" Konflikt opservatorije saznaje se da je istraživanje ratnih zločina u Ukrajini njihov "novi zajednički poduhvat sa kompanijama Esri, Alcis i Quiet Professionals LLC. Inače, Quiet Professionals LLC. je kompanija koja regrutuje i iznajmljuje vojne plaćenike. Kompanija Alcis prodaje sportsku opremu dok se Esri bavi Gugl mapiranjem! I, prema rezultima istrage ovog protivprirodnog konglomerata svega i svačega, "deca iz Ukrajine uzrasta od četiri meseca do 17 godina odvođena su u kampove ili druge objekte, gde je većina bila podvrgnuta prevaspitavanju u proruskom smeru, a nekima su čak pružali i vojnu obuku", kaže izveštaj.
U moskvi odluka suda dočekana sa podsmehom
RUSKI predsednik Putin ni najmanje se nije uzbudio što je Međunarodni krivični sud dao nalog za njegovo "hapšenje". Ali ne samo u Moskvi, mnogi pravnici su sa podsmehom komentarisali vest da se "hapsi" predsednik Rusije. Bivši predsednik i premijer Rusije Dmitrij Medvedev, koji je sada potpredsednik Saveta bezbednosti RF, kaže da bi se odluka spomenutog suda mogla iskoristiti umesto toaletnog papira.
Najblaže rečeno, sud je požurio bez konkretnih dokaza da Putina proglasi krivcem.
Putinu je naravno najvažnije kako njegov rad ocenjuje narod Rusije. Najnovije istraživanje Insituta za izučavanje javnog mnjenja pokazuje da čak 86 posto Rusa podržava to što se Krim vratio matici Rusiji. Oko 71 posto ispitanika smatra da Rusija ima više koristi nego štete od pripajanja Krimskog poluostrva.
Sud je pre bilo kakvog suđenja već okrivio i Mariju Ljvovu Belovu, opunomoćenu za prava dece u Rusiji, da je "nezakonito odvozila decu iz Ukrajine". I ona je kazala da se ne plaši da nastavlja rad na zbrinjavanju dece iz ratnih područja.
Na izjavu Vladimira Zelenskog da je sud u Hagu doneo istorijsku odluku u Moskvi se niko ne obazire, jer ko bi to trebalo da uhapsi Putina. Druga je stvar što će podrška odluci suda u Hagu, koju su joj dali Bajden, nemački kancelar Šolc i još neki drugi, samo da oteža njihovu komunikaciju sa Putinom. Do direktnih kontakata do završetka njihovih mandanta sigurno neće doći. Odnosi Zapada sa Rusijom postaće još komplikovaniji i teži.
"Istraživači" su identifikovali 43 ustanove uključene u držanje dece u, kako su opisali, "sistematskoj mreži velikih razmera".
Deca su odvođena ili u rekreativne kampove ili u objekte koji se koriste za hraniteljstvo ili usvajanje u Rusiji i na Krimu. Neki od kampova su odlučili da ne omoguće povratak dece roditeljima u Ukrajinu, a neka deca su usvojena ili smeštena u hraniteljske porodice u Rusiji.
U nekim slučajevima, roditelji su davali saglasnost da njihovo dete prisustvuje kampu, što je uključivalo potpisivanje punomoćja, ponekad "neimenovanom agentu". Drugi roditelji su tvrdili da su prekršeni specifični elementi saglasnosti koju su dali.
Neki roditelji su navodno odbili da dozvole svojoj deci da idu u kampove, ali su ih "organizatori kampa ignorisali bez obzira na to", navodi se u izveštaju.
Raša tudej bavila se likom i delom britanskog advokata Karima Ahmad Kana, glavnog tužioca Međunarodnog krivičnog tribunala u Hagu ne propuštajući da podseti da je jedan od njegove starije braće Imran Ahmad Kan (bivši poslanik u britanskom parlamentu iz redova Konzervativne partije), 2008. godine osuđen za seksualno napastvovanje petnaestogodišnjeg dečaka.
Tužilac Karim Ahmad Kan na mesto glavnog tužioca suda u Hagu došao je 2021.kada je sa ovog mesta "odstupila" Fatou Bensudu, tužiteljka iz Gambije koja je istraživala američke ratne zločine u Avganistanu i koja je "protivzakonito pokušala da stavi Amerikance pod svoju jurisdikciju". Foto: AP
Karim Ahmad Kan je skoro celu svoju pravničku praksu proveo u međunarodnim sudovima u Hagu, a 1997. godine postao je saradnik tužiteljke Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju Karle del Ponte, gde je ostao godinu dana. Nakon toga je prešao u Sud za Ruandu, a 2008. savetovao je Florans Artman, protiv koje je vođen krivični postupak zbog odavanja poverljivih informacija koje je Tribunalu dostavila država Srbija.
Bio je i glavni pravni savetnik nekadašnjeg komandanta tzv. OVK Fatmira Ljimaja pred Euleksovim sudom, na Kosovu i Metohiji između 2014. i 2017. godine. Pored Ljimaja, Ahmad Kan je slične usluge pružao nekadašnjem liberijskom predsedniku Čarlsu Tejloru, aktuelnom predsedniku Kenije Vilijamu Rutou i vođi pobunjenika iz Sudana Bar Idrisu Abu Gardi...
BONUS VIDEO:
BORBE U BLIZINI SVATOVA I KREMENAJE: Ruski vojnici koriste sisteme "Grad" i haubice "Msta-S"