PEKING „ULAZI“ U NATO: Kineski lovac J-10C je kandidat za zamenu američkog F-16
SKRIVENA od očiju šire javnosti, predstojeća odluka mogla bi da ispiše istoriju. Možda će prvi put biti izabran kineski lovac umesto američkog. Takva odluka, međutim, neće biti zbog performansi dva lovca, već zbog političkih, uključujući i budžetskih razlika.
Foto vikipedija / Alert5
Reč je o Turskoj. Od početka prošle nedelje Ankara šalje oprečne signale. Američki lovac F-16, koji Turska želi, ponovo je došao u fokus. Ali Ankara sada kaže da je „moguće povući zahtev za akviziciju“ upućen Lokid Martinu i Vašingtonu. G. Čagri Erhan, direktno politički povezan sa turskom spoljnom politikom i bezbednosnom politikom, izrazio je sličnu mogućnost.
Turska ima najveću inostranu flotu američkih borbenih aviona F-16. U vojsci balkansko-azijske države služi 250 F-16. Jedan deo će biti modernizovan, ali Ankari nije potrebna samo modernizacija već i moderna flota. Pošto je izgubila bitku za nabavku F-35, Tursku trenutno odbija Vašington da kupi 40 lovaca F-16. Ostaje mogućnost sopstvene proizvodnje ili kupovine od drugog dobavljača.
MOGUĆI IZBORI
Sopstvena proizvodnja je moguća, ali teško izvodljiva sada i u trenutku kada je Ankari potrebna savremena borbena avijacija. Posle užasnog zemljotresa u Turskoj u februaru, trošenje 20 milijardi dolara na nove američke lovce izgleda kao bezobzirno bacanje novca. Istovremeno, Ankara godinama pokušava da se otrgne od duboke zavisnosti od američkog naoružanja, posebno u oblasti raketa vazduh-vazduh. Foto: Profimedia/Ilustracija
Turska već ima odgovor na prvu jednačinu ove političke mešavine. Peregrin i Merlin, turske rakete vazduh-vazduh koje su već napravljene i testirane, su odgovor. Treba doneti konačnu odluku. Odgovor je „zakopan” je između evropskog Eurofighter Typhoon-a, ruskog Su-35 ili Su-57, francuskog Dassault Rafale i kineskog Čengdu J-10 Vigorous Dragon.
Nije bez razloga što Ankara koristi ove borbene avione u svojoj političkoj retorici usmerenoj ka SAD. Turska pokušava da pokaže Americi da to nije jedina moguća opcija. „Sada imamo druge opcije kao što su ruski borbeni avioni Su-35 i Su-57, kineski borbeni avioni J-10C koji su prodati Pakistanu iEurofighter Typhoon“, rekao je Erhan u saopštenju.
TEŠKE ODLUKE
Dva zapadnoevropska lovca teško da će biti kupljena. U turskim političkim krugovima shvataju da ih britanski ili francuski lovci neće učiniti nezavisnim koliko žele. Može se ispostaviti da su oni „ulazna vrata“ za novi američki uticaj. Ako Vašington može da pritisne i zapreti Nemačkoj ekonomskom izolacijom ako ne dozvoli ponovni izvoz tenkova leopard u Ukrajinu, šta ga sprečava da to čini i ubuduće, kontrolišući neke procese snabdevanja prema Ankari.
Su-35 i Su-57 iz ruskog kompleksa Suhoj se ne pominju prvi put u turskim komentarima. Da li bi Turska mogla da kupi jedan od dva ruska borbena aviona? Da, možda, ali pokazalo se da se odluke donose u interesu turske odbrane, a ne političkim stavovima partnera i „neprijatelja“. Kompleks PVO S-400 je najnoviji dokaz. Ali da li će učiniti takav potez? Mišljenja su da neće biti jer Rusija trenutno zrači neizvesnošću. Turska nema garancije da će u budućnosti dobiti neophodnu uslugu i pristup tehnologiji ili rezervnim delovima jer rat u Ukrajini i dalje neizvestan. Najgore za Ankaru je što ne zna, a niko ne zna, kako će ovaj rat uticati na ruski proizvodni kompleks nakon što se završi.
ZAŠTO J-10C?
To ostavlja kineski J-10C. Peking trenutno ima vojnu proizvodnju uporedivu po obimu sa onom u Sjedinjenim Državama i Rusiji. Posebno u oblasti vojne brodogradnje i borbene avijacije. Peking se jasno protivi odlukama donetim u Vašingtonu. Međutim, Peking ne preti, ne gradi vojne baze širom sveta i koristi isto oružje kao i Amerikanci – svoju ekonomsku moć. Ovo se dopada na mnogim geografskim širinama širom sveta, uključujući Tursku.
Sedanje za pregovarački sto između Saudijske Arabije i Irana i okončanje svađe je najnovija lekcija Kine iz diplomatije. Ovo nije prijalo Vašingtonu. U SAD čak i neki mediji uopšte nisu preneli tu vest, što se može definisati kao najznačajniji diplomatski potez tekuće decenije. Ukoliko postigne smanjenje tenzija u Srednjem istoku, dočekaće ga Ankara.
Turska nije pogoršala saradnju sa Kinom. Naprotiv, promet se godinama ne samo čuva već i povećava. J-10C je opcija koju bi Ankara smatrala ne samo mogućom već i najrealnijom za postizanje. Turska već ima partnera koji upravlja J-10 – Pakistan. A Islamabad dobija ne samo najnovije turske bespilotne letelice već i priliku da učestvuje u projektu lovca pete generacije turskog vazduhoplovstva – TF-Ks.
POREĐENjE
Foto: Boris Roessler/dpa via AP, file
Oba lovca su jednomotorna. Ali Kinezi imaju mnogo lakše, jeftinije i brže održavanje u poređenju sa svojim konkurentom na međunarodnim tržištima. Pristup rezervnim delovima će biti mnogo lakši za J-10C nego za F-16. tj. zahtevi za održavanjem i njegovom realizacijom u kraćim rokovima su niži od američkih.
Postojeći turski F-16 mogu se pokazati lakše kompatibilnim sa novom flotom J-10C, posebno u oblastima režima obuke i naoružanja. Ali prisutan je i obrnuti proces. Kina je pre mnogo godina modifikovala svoje borbene avione u ime svojih stranih partnera.
Na primer, lovci treće generacije J-7 [duboka nadogradnja sovjetskog lovca MiG-21] prodati Pakistanu mogu da koriste američke rakete AIM-9 Sajdvinder (Sidewinder).
Pored toga, sama Turska planira da postepeno izbaci američko oružje vazduh-vazduh iz svoje flote F-16, stvarajući sopstvene alternative, rakete o kojima smo već govorili, koje bi mogle da postanu oruđe za standardizaciju oružja poput J-10, i tako i F-16.
BLIŽI POGLED
Ako bolje pogledamo karakteristike J-10C, otkrićemo da je ovaj lovac razvijen i prilagođen za protivbrodske i udarne misije. Ali ne samo to – kineski lovac može da potisne protivvazdušnu odbranu neprijatelja. Pored toga, mnogi od ovih sistema nemaju analoge u arsenalu naoružanja F-16. Još jedna ključna prednost J-10C je njegova cena.
Kina trenutno proizvodi više aviona nego SAD. 200 J-10 je napravljeno od 2018. Koliko je F-16 napravljeno i koliko su SAD i partneri kupili tokom ovog perioda? Daleko manje. J-10 postaje jeftina verzija F-16 sa sličnim, u mnogim slučajevima i boljim karakteristikama. Na kraju, ali ne i najmanje važno, Kina je uložila mnogo više u modernizaciju dizajna i sistema J-10 nego što su SAD učinile za F-16.
Mislim da će Kina više voleti J-10C ako povuče zahtev za nabavku F-16. Razloga su uglavnom dva – niži troškovi u kontekstu ekonomske situacije u Turskoj, kao i mnogo blaži odgovor Zapada Turskoj nego da je Ankara kupila ruske lovce. Iako trenutno postoje izveštaji o pregovorima između Turske i Rusije o borbenim avionima, Ankara bi mogla da izabere dobavljača koji je najbezbolniji za nju, za nacionalnu bezbednost i za „kroćenje zapada“.
BONUS VIDEO - RUSKI LOVCI-BOMBARDERI PONOVO NA ZADACIMA: Snimci borbenih aktivnosti posada u avionima Su-25