ŽENSKO LICE RATA: Feministički militarizam
APSURD nad apsurdima je da su u ovom trenutku upravo žene „zapalile“ ratni požar na Starom kontinentu i to „uz rame s mužjacima“. Da li se nazire kraj doba „utezanja“ krvavih sukoba u midere i haltere koje je počelo erom Madlen Olbrajt 1993. godine na Balkanu, napisala je Kristina Lalić-Spirković u autorskom tekstu za "Pečat".
Američki agresivni, feministički, militarizam „Made in USA“ poginuo je kukavički duž Bulevara Unter den Linden pre svega pod nogama nemačkih žena, ali i muškaraca 25. februara u Berlinu. Nemice Sara Vagenkneht i feministička spisateljica Alis Švarcer, pre velikog mitinga kod Branderburške kapije, prikupile su 700.000 potpisa (uglavnom nemačkih majki, sestara, žena) u kojima su artikulisale bes nemačkog društva zbog vojne podrške njihove vlade Ukrajini.
Ispred „berlinske kapije nemačke države“ demonstranti su oštro pozvali Olafa Šolca da „zaustavi isporuke oružja Ukrajini“ i „napravi savez za pregovore“. Vagenknehtova je isporuku nemačkih tenkova Ukrajini označila kao ponavljanje prošlosti dve zemlje: „Ne želimo da nemački tenkovi pucaju na praunuke ruskih žena i muškaraca. Ovo je istorijska amnezija! Jeste li zaboravili nemačku istoriju?“
Međutim, sem ovog „februarskog čuda u Berlinu“ desilo se i više…
Kongresmenka Tulsi Gabard na antiratnom mitingu u Vašingtonu, takođe poslednjeg februarskog vikenda, nedvosmisleno je optužila ukrajinskog lidera da je „palikuća Evrope“, dok je republikanka Mardžori Tejlor Grin na martovskoj godišnjoj konferenciji konzervativne političke akcije (CPAC) Vladimiru „Čerčil“ Zelenskom poručila: „Dalje ruke od američkih sinova i ćerki!“
Referišući se na izlaganje ukrajinskog predsednika u američkom kongresu, kako će Vladimir Putin u „zanosu minhenskog momenta“ nasrnuti na baltičke zemlje, Poljsku… a onda će SAD morati da šalju svoje sinove i ćerke u rat, uticajna republikanka je kazala: „I dok gledam u kameru i direktno kažem Zelenskom, bolje je da skloni ruke sa naših sinova i ćerki jer oni tamo neće umirati!“
ŽENSKE RUKE
I zaista, u apsurdnom 21. veku, apsurd nad apsurdima je da su u ovom trenutku upravo žene „zapalile“ ratni požar na Starom kontinentu i to „uz rame s mužjacima“. O toj sramoti uostalom pisale su baš žene.
Međutim, da bismo razumeli „dinamiku“ ratova posle 2020. (kovid i Ukrajina), moramo se vratiti u 2019. godinu. Američka vlada je pred kovid epidemiju objavila „Strategiju o ženama, miru i bezbednosti“ u četiri tačke, u kojoj je za „slabiji pol“ projektovala „još jaču ulogu“. Ranije je, naime, postojalo uverenje da ako bi žene vodile svet, ne bi bilo ratova, što je bila i mantra feminističke zajednice od druge polovine 20. veka. U pomenutoj strategiji u tački jedan „traži se podrška (da se izvrše pripreme) za značajno učešće žena širom sveta u procesima donošenja odluka u vezi sa sukobima i krizama!“.
Kada je počela korona kriza, žene su postale „ravnopravne jahačice apokalipse“. „Hrabre odluke“ koje su donele u „teškim vremenima“ Ursula fon der Lajen, Kristin Lagard, Džasinda Ardern upravo su na sudovima (i bukvalno). A kada je februara 2022. kovid „obukao“ maskirnu uniformu, „uniformisale“ su stavove i žene iz sveta zapadne politike.
Ursula fon der Lajen: „Moramo učiniti sve što je u našoj moći da počinioce zločina u Ukrajini (Vladimira Putina) privedemo pravdi“ (Saopštenje o osnivanju Međunarodnog centra za krivično gonjenje zločina agresije protiv Ukrajine, stranica Delegacije EU u Ukrajini od 4. marta).
Liz Tras: (Nuklearno dugme) „je važna dužnost premijera i spremna sam da to uradim“ (kazala u Birmingemu pre nego što je „osvojila“ premijersko mesto gde je ostala 44 dana).
Analena Berbok: „Mi vodimo rat protiv Rusije, a ne jedni protiv drugih“ (na sednici Parlamentarne skupštine Saveta Evrope u Strazburu).
Nemoguće je pobrojati sve srčanosti „za odsudni rat“ Finkinje Sane Marin ili njenih koleginica premijerki Švedske i Estonije Magdalene Anderson i Kaje Kalas, predsednice vlade Litvanije Ingride Šimonite, ludovanja Moldavke Maje Sandu i najnovije amazonke Đorđe NATO Meloni…
TRAMPOVE NAORUŽANE ŽENE
Iako mnogi Donalda Trampa smatraju simbolom muževnosti, mačizma i konzervativne politike, rodna ravnoteža koju je postigao u redovima američke namenske industrije od januara 2019. godine potvrđuje i da se ovaj „konzervativac“ bavio feminizacijom smrtonosnog oružja i to predano i na najvišem nivou. Izvršni direktori četiri od pet vodećih američkih firmi za proizvodnju oružja u Trampovo vreme postale su žene.
Merilin Hjuson je izvršni direktor kompanije „Lokid Martin“. Fib Novaković vodi „Dženeral dajnamiks“. Keti Vorden je izvršni direktor firme „Nortrop Gruman“ (proizvode pre svega vojne i bespilotne letelice, vojne laserske sisteme i raketnu tehnologiju). Od jula 2018. „Boingovo“ Odeljenje za odbranu, svemir i bezbednost takođe vodi žena – Lin Karet.
Inače, i četiri potpredsednika drugog američkog vojnoindustrijskog giganta „Rejteona“ takođe su žene. Mnoge su na vodećim položajima u brojnim posebnim agencijama. En Nojberger je, na primer, šef Direktorata za kibernetičku sigurnost Agencije za nacionalnu bezbednost.
ŽENSKO LICE RATA
Kako je to 2019. u eseju „Feministički militarizam – lice zapadne politike“ prvi primetio ruski politikolog Leonid Savin, vreme „žena kao lepog lica rata“ počelo je s erom Madlen Olbrajt 1993. na Balkanu dok se danas (recimo) sa strahom piše o Samanti Pauer „amazonki iz Srebrenice“, koja je pre nekoliko godina pokušala u Mađarskoj da sprovede obojenu revoluciju. Mađari i sada strahuju od moćne šefice USAID-a a imaju i razloga. Pauersova je posle Srebrenice (odakle je izveštavala sa 22 godine) „završila“ kurseve Harvarda i Jejla, a odande se vinula u vašingtonsku administraciju.
„Rajt to protekt“, ili Strategija R2P koja je podrazumevala bezumna bombardovanja Srbije, Libije, Sirije, Iraka, legat je Samante Pauers s početka veka a njen USAID je samo CIA ispostava.
Poslednji Samantin nastup na panelu Si-En-Ena prošle nedelje bio je ratnički i „bez rukavica“. Sedeći pred kamerama pored Džejka Salivena, savetnika za nacionalnu bezbednost, svedeno našminkana s jedva uočljivim ružičastim karminom na usnama, priznala je da su SAD u ratu s Rusijom, ali da „Ukrajinci vode borbu“. Na pitanje iz publike: „Kakav vitalni interes SAD imaju u Ukrajini?“, odgovorila je „holivudski“: „Amerika se suprotstavlja ‚nasilnicima‘. Mislim da Amerikanci razumeju nasilnike i važnost suprotstavljanja nasilnicima“!?
VIJETNAM ALI FEMINO
U eseju „Žene ratnici: 3.000 godina u borbi“, koji se bavi vojničkim arhetipovima i umešanosti žena u sukobe, feministički se ističe da su žene ratovale i vodile bitke od kada je sveta i veka. U najnovijem izdanju časopisa „Džoint fors kvorterli“ američkog Univerziteta za nacionalnu odbranu sabiraju se istorijski primeri uloga koje su žene imale u narodnooslobodilačkim pokretima širom sveta i, neposredno, kao vođe.
Na početku eseja nalazi se priča o vijetnamskim sestrama Trung koje su četiri decenije nakon Hristovog rođenja podigle svoj narod i uspešno osujetile kineski pokušaj osvajanja Vijetnama.
Da li su Nemice Vagenknehtova i Švarcerova uz Gabardovu i Mardžori Tejlor Grin i druge žene koje su protiv besmislenog ubijanja u Ukrajini zaista zaratile s feminističkim krilom, koje je dozvolilo sebi da čak ne primeti kako se ženski pol besramno zloupotrebljava u krvavim krstaškim pohodima američkog vojnoindustrijskog sektora. To tek treba da se vidi.
Tačno je da su moderni sistem moći napravili muškarci koji inherentno misle kao vojnici a tačno je i da su žene, majke, sestre, komšinice kroz istoriju dočekivale kovčege najmilijih iz rata.
U dekonstrukciji femino militarizma naših dana posebno mesto ima „rodonačelnik trenda“ Madlen Olbrajt, koja se na mestu državnog sekretara SAD našla 1997. godine. Ostala je upamćena po oštroj javnoj polemici s tadašnjim predsednikom Zajedničkog štaba Kolinom Pauelom oko raspoređivanja snaga u Bosni kada mu je pred kamerama rekla: „Koja je svrha imati ovu vrhunsku vojsku o kojoj uvek govorite ako je ne možemo koristiti?“
U narednoj deceniji Hilari Klinton je od prve dame dospela do senatora, a potom i državnog sekretara. Iako je tokom cele karijere bila duboko zabrinuta zbog nasilja nad svim i svačim (uglavnom neživim i nebitnim), Klintonova je bila odmah uz Džona Mekejna i Dika Čejnija kada je u pitanju zagovaranje ratovanja kao prvog odgovora Amerike na bilo koje spoljnopolitičko pitanje. Od podrške ratu u Iraku i mandata državnog sekretara kada je bombama rušila libijskog predsednika, do jačanja podrške džihadističkim pobunjenicima u Siriji. Njeno vreme u Obaminoj administraciji osiguralo je da politička mantra „Nada i promena“ postane sinonim za masovno umiranje ljudi na Bliskom istoku i u Africi.
DAVOSKO MASLO
Američka „Strategija o ženama, miru i bezbednosti“ iz 2019. u stvari je recikliranje davoske mudrosti iz 2017. Svetski ekonomski forum je izneo procenu da globalni rodni paritet u ekonomiji i građanskim i zakonodavnim pravima neće nastupiti u skorije vreme. Njihova istraživanja su navodno pokazala da je za postizanje skromnog nivoa jednakosti između žena i muškaraca potrebno najmanje 170 godina. Takođe, gotovo sve današnje ratne liderke iz zemalja EU polaznice su ili svršeni đaci davoskih kurseva!
OBAMIN „GREH“
Korporativni feminizam Obamine ere priklonio se kultnom divljenju moćnim političarkama. Iako se predstavljao kao osvedočeni demokrata, imao je „medijsku ljubavnu aferu“ sa Liz Čejni, ćerkom republikanskog potpredsednika koga je nekada mrzeo, ali Čejnijeva politička zaostavština je postala Obamin izbor za uobličavanje ratova na daljinu, plus za domaću politiku masovnog nadzora. Ukratko, „Obamini dronovi“ su leteli i bombardovali Irak, Siriju… a Čejnijeva je aplaudirala u ime republikanaca.
I naravno, Viktorija Nuland, broj četiri u Bajdenovoj administraciji. Supruga Roberta Kejgana, „faustovskog lica“ iz „Američkog pakta za novi vek“, koja je bila majka ukrajinskog Majdana 2014. Snimak iz Kijeva „Ko j… Evropu“ jasno govori šta misli o „saveznicima i briselskim prijateljima“. Viktorija će ostati upamćena po priznanju o postojanju američkih biolaboratorija u Ukrajini kada je u Senatu SAD 8. marta 2022. izjavila: „Ukrajina ima (naše) … objekte za biološka istraživanja.“
Ove teške američke samooptužbe nisu jasno pobijene niti utvrđene. Sastanak koji je Rusija sazvala na ovu temu u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija 11. marta 2022. nije dao rezultate. Međutim, ni to ne znači da se neće raspravljati na ovu temu. Naime, predsednik nadzornog odbora američkog kongresa Džejms Komer, u istrazi protiv Hantera Bajdena i njegovog oca o trgovini uticajem, privoleo je bivšeg Hanterovog saradnika iz kompanije „Rozemont Seneka“, koja je američki bioinženjering „odvela“ u Ukrajinu, da javno svedoči u Kongresu. Hanteru je takođe uručen poziv, a pošto se nije odazvao, očekuje ga sudski dokument sa zahtevom da odgovori „o čemu je to govorila“ Viktorije Nuland u Senatu!
Prema ruskim tvrdnjama, biološko-vojne eksperimente u Ukrajini indirektno je naručio Nacionalni medicinski obaveštajni centar preko Agencije za smanjenje pretnji odbrane (DTRA) i američka kompanija“ Rozemont Seneka tehnolodži partners“ (RSTP). Potonju su osnovali Hanter Bajden i Kristofer Hajnc, sin predsednika Džozefa Bajdena i zet Džona Kerija. Svi rezultati ovih istraživanja poslati su u vojne biološke laboratorije u Fort Detriku koje su nekada imale vodeću ulogu u američkom programu biološkog oružja.
Ali ni ovo ne dozvoljava da se razumeju reči Nulandove (to su naše laboratorije) i ne objašnjava katastrofe poput npr. epidemije svinjskog gripa koja je u januaru 2016. ubila 20 ukrajinskih vojnika i oštetila 200 drugih.
Na osnovu dokumenata zaplenjenih tokom specijalne operacije, eksperimenti su sprovedeni na mentalno bolesnim osobama u psihijatrijskoj bolnici br. 1 (Harkovska oblast). Rusi optužuju i da je uz pomoć agensa tuberkuloze manipulisano da se zarazi stanovništvo Slavjanoserbskog okruga (Luganska Narodna Republika) a ove laboratorije sprovodile su „izuzetno opasne eksperimente u cilju jačanja patogenih svojstava kuge, antraksa, tularemije, kolere…“
BONUS VIDEO: RUSKI LOVCI-BOMBARDERI PONOVO NA ZADACIMA - Snimci borbenih aktivnosti posada u avionima Su-25