ULICA PROTIV MAKRONA: Francuzi juče ponovo protestovali

Po običaju, tokom manifestacija došlo je i do sukoba pristalica pokreta "Crni blokovi" sa policijom. Na putu demonstracija u Parizu, već sat posle zakazanog početka skupa koji je krenuo oko 14 sati, bulevarima od Trga Republike do Trga Nacije, u blizini Bastilje, situacija je postala napeta. Nekoliko desetina radikalnih elemenata, obučeni u crno i maskirani, počeli su da gađaju snage reda, lome izloge i pale korpe za otpatke. Došlo je do sporadičnih sukoba, policajci su pokušali da razbiju "Crne blokove" koji bi se formirali. Istovremeno, miris suzavca, dimnih bombi i paljevine ispunio je vazduh. Protesna povorka je zbog toga u jednom trenutku morala da se zaustavi, dok su specijalci pokušavali da drže na oku izgrednike. Ostali, miroljubivi, za to vreme su čekali da se situacija raščisti.

Posebnu ljutnju organizatora demonstracija izazvalo je pismo predsednika Emanuela Makrona koji je u petak odbio da primi predstavnike sindikata.

- Ako je tako siguran u sebe, neka konsultuje narod, pa da vidimo – poručio je sa uličnih protesta u subotu lider moćnog sindikata "Se-Že-Te" Filip Martinez predsedniku.

Martinez je predsednikovo pismo kojim odbija da ih primi oceno kao provokaciju vlasti i "pokazan lakat sindikalnom i socijalnom pokretu".

Ljut je bio i Loran Berže ispred sindikata "Se-Ef-De-Te", najavivši nastavak protesta.

- Ako želi nasilje, dobiće nasilje, blokiranjem privrede, kružnih tokova, tržnih centara – bio je direktan na račun šefa države Frederik Sujo, generalni skeretar "Radničke borbe" koji je takođe sa svojim pristalicama izašao na ulicu.

I on je poručio da će protest biti nastavljen, čak iako zakon o penzijskoj reformi bude usvojen.

- Ima puno ljudi na  ulicama i štrajkova. Postavlja se samo pitanje šta sada još treba da se uradi da bi nas bolje čuli – najavio je zaoštravanje Martinez.

Predsednika ne razume ni vođa krajnjih levičara Žan Lik Melanšon.

- Gospodin Makron ne ostavlja drugu nadu, nego da budemo u frontalnom odnosu. Nadamo se da će za nekoliko dana shvatiti da ovo ovako ne može da se nastavi – poručio je Melanšon sa velikih manifestacija u Marselju.

Istakao je da je reč o veoma čudnoj situaciji:

- U demokratskim zemalja vlast na kraju pokuša da sa socijalnim pokretom pronađe izlaz. Imamo u ovom slučaju posla s nekim ko se uopšte za to ne zanima. Pitamo se ponekad da li uopšte shvata situaciju.

Lider "Nepotčinjenih" očekuje sada potez vlasti.

- Šta očekuje gospodin Makron? Da se ljudi umore, da im bude dosta svega? To je veoma štetna inicijativa u demokratiji. Potrebno je suprotno, da se pronađe izlaz – poručio je.

Uticajni vođa krajnje levice ističe da postoji nešto što se zove "umetnost vladanja".

- To nije isto kao kada se vodi banka, kao što je nekada radio gospodin Makron. Umetnost vladanja podrazumeva da razumemo jedni druge. A ne raspravlja se o nečem malom. Radi se o dve godine rada više – kazao je Melanšon i poručio da ulica neće popustiti.

Za to vreme, u Senatu se nastavlja rasprava o predlogu zakona. Vlasti imaju problem da sakupe većinu, pa je moguće da će, čak, reformu "progurati" na osnovu posebne kaluzule u ustavu koja im to omogućuje bez glasanja.

Vlada za sada ne popušta i nada se slabljenju protesta. Nove ulične manifestacije zakazane su već za sredu. Istovremeno, traju sporadične štrajkačke akcije. Rafinerije su blokirane, a železnički saobraćaj je i za vikend proređen. Predstavnik sindikata "Se-Že-Te" Patrik Santo za region Nice najavio je dalje intervencije štrajkača u oblasti elektro-sektora i gasa. Prema poslednjem istraživanju javnog mnjenja, 63 odsto građana podržava ulične proteste, a 54 odsto pokušaj blokade zemlje.

GUBICI

OSIM zbog penzijske reforme, Francuzi ujedno protestuju i zbog pada kupovne moći i drugih zabrinutosti usred energetske i inflatorne krize. S druge strane, štrajk puno košta svakog učesnika, po dnevnicu svaki put kada izađe na ulicu. I država gubi, oko milijardu i po evra dnevno, što je dodatni namet na inače tešku situaciju u kojoj je javni dug zemlje skočio u poslednje tri godine za 700 milijardi evra, sa 2,3 hiljade na 3 hiljade milijardi.