DVADESET GODINA OD AMERIČKE INVAZIJE NA IRAK: Razrušena zemlja daleko od demokratije kakvu je Vašington zamišljao

Rat predsednika Džordža V. Buša, pokrenut nakon napada 11. septembra, urezan je u sećanje zbog masovne američke vojne sile, rušenja goleme Sadamove statue, a potom godina krvavih sektaških previranja.

Odluka o kopnenoj invaziji pokrenutoj 20. marta 2003. kako bi se srušio irački državni, stranački i vojni aparat, produbila je haos koji je potaknuo godine krvoprolića iz čega će kasnije nastati džihadistička grupacija pod nazivom Islamska država.

Američke snage, uz podršku uglavnom britanskih vojnika, nikada nisu pronašle oružje za masovno uništenje koje je bilo opravdanje za rat i naposletku su napustile Irak – oslobođen od diktatora, ali narušen nestabilnošću i pod uticajem Irana, najvećeg američkog neprijatelja.

- Sjedinjene Države jednostavno nisu razumele narav iračkog društva, narav režima koji su svrgnuli -  rekao je Semjuel Helfont, asistent na Mornaričkoj postdiplomskoj školi u Kaliforniji.

Buš, čiji je otac otišao u rat s Irakom od 1990. do 1991. nakon Sadamovog napada na Kuvajt, kazao je da zemlji želi nametnuti “liberalnu demokratiju”, ali taj je podsticaj nestao iako je Sadam brzo svrgnut - rekao je Helfont.

- Izgradnja demokratije zahteva vreeme, a izgradnja demokratije ne stvara utopiju preko noći - rekao je Hamzeh Hadad, saradnik pri Evropskom odboru za međunarodne odnose.

Umesto pronalaska nuklearnog, biološkog ili hemijskog oružja, napad međunarodne koalicije predvođene SAD-om otvorio je Pandorinu kutiju, traumatizovao Iračane i otuđio neke tradicionalne američke saveznike.

Nasilje je ponovno buknulo u Iraku nakon smrtonosnog bombaškog napada na muslimansko šijitsko svetilište u Samari severno od Bagdada u februaru 2006., što je bio povod za građanski rat koji je trajao dve godine.

Do 2011., kad je Barak Obama povukao Amerikance iz Iraka, ubijeno je više od 100.000 iračkih civila, navela je grupa Irak Bodi Kaunt. Sedinjene Države tvrdile su da je na njihovoj strani ubijeno gotovo 4500 ljudi.

Haos i korupcija

Novi užasi pogodili su Irak kada je Islamska država proglasila svoj “kalifat” i 2014. zavladala gotovo trećinom zemlje. Njihova divlja vladavina okončana je tek 2017. nakon iscrpljujuće vojne kampanje.

Danas je oko 2500 američkih snaga stacionirano u Iraku. Više nisu tamo kao okupatori, već su u savetodavnoj i neborbenoj ulozi u međunarodnoj koaliciji protiv ID-e, čije preostale ćelije povremeno bombarduju i napadaju.

Godine nasilja duboko su promenile Irak, koji je dugo bio dom raznolike mešavine etničkih i verskih grupacija. Manjinski Jezidi bili su meta kampanje koju je UN nazvao genocidnom kampanjom i proteran je veći deo nekad živahne hrišćanske zajednice.

Napetosti tinjaju između vlade u Bagdadu i autonomne kurdske vlasti u severnom Iraku, posebno oko izvoza nafte.

U oktobru 2019., mladi Iračani predvodili su protestni pokret duž zemlje frustrirani zbog lošeg upravljanja, endemske korupcije i uplitanja Irana, što je okončano krvavim gušenjem sa stotinama mrtvih.

Upkos golemim rezervama nafte i plina u Iraku, otprilike trećina od 42 miliona stanovnika živi u siromaštvu, a oko 35 posto mladih je nezaposleno, navodi UN.

U politici je i dalje haotično. Parlamentu je bila potrebna cela godina, obeležena posleizbornim unutrašnjim sukobima, da napokon potvrdi novu vladu u oktobru prošle godine.

Premijer Mohammed Shi al-Sudani obećao je da će se boriti protiv mita i korupcije u zemlji koji se nalazi pri dnu indeksa percepcije korupcije Transparency Internationala.

 - Svaki Iračanin može vam reći da je korupcija počela cvetati…1990-ih - kada je Irak bio pod međunarodnim sankcijama - rekao je Hadad i dodao da je korupcija sada više u fokusu “jer je Irak otvoren prema svetu”.

Irak se suočava s drugim izazovima, od razorene infrastrukture i svakodnevnih nestanaka struje do nestašice vode i razornih klimatskih promena.

Upkros tome, Hadad tvrdi da je današnji Irak “država koja se demokratizuje” i kojoj treba vremena da sazre jer je “demokratija neuredna”.

Iran stiče uticaj 

Neželjena posledica američke invazije bio je golem porast uticaja koji Iran sada ima u Iraku.

Iran i Irak vodili su dugotrajni rat 1980-ih, ali komšije imaju i bliske kulturne i verske veze kao većinski šijitske zemlje.

Irak je postao ključna gospodarska žila kucavica Islamskoj Republici pošto je pogođena sankcijama zbog osporavanog nuklearnog programa, dok Iran opskrbljuje Irak plinom i strujom.

Politički gledano, iračke šijitske stranke, oslobođene bremena sunitskog diktatora Sadama, postale su “najmoćniji igrači - rekao je Hamdi Malik, saradnik na Vašingtonskom institutu.

Grupacje koje podupiru Iran uspele su održati određenu “koheziju” usprkos unutrašnjim sukobima nakon posljednjih izbora, a “Iran igra ključnu ulogu” u osiguravanju da ta kohezija potraje - rekao je Malik.

Iračke manjine “Kurdi i suniti nisu snažni akteri, uglavnom jer pate od ozbiljnih unutrašnjih raskola - dodao je Malik.

Proiranske stranke dominiraju iračkim parlamentom, a više od 150.000 boraca bivših paravojnih snaga Hašed al-Šabi koje podržava Iran integrisano je u državnu vojsku.

Bagdad sada mora upravljati odnosima i s Vašingtom i s Teheranom, rekao je zapadni diplomata u Iraku pod uslovom anonimnosti.

- Pokušava uspostaviti ravnotežu u svojim odnosima s Iranom, sunitskim komšijama i sa zapadom - rekao je diplomata.

(N1)

BONUS VIDEO: "GRAD SVETLOSTI" PREKRIVEN SMEĆEM - Nastavlja se štrajk komunalnih radnika u Parizu