ODUZETI IM PRISTUP CRNOM MORU I SVE ISTOČNO OD DNJEPRA: Šta na Krimu očekuju od rata u Ukrajini - "A posle ćemo da vidimo"
PREDSEDNIK krimskog parlamenta Vladimir Konstantinov smatra da Ukrajini treba oduzeti pristup Crnom moru, i da to može dati bezbednosne garancije Krimu i pripojenim regionima Ruske Federacije.
Foto: Profimedia/Ilustracija
- Ne znamo konkretne planove za specijalnu operaciju. Sve što je izrečeno je denacifikacija i demilitarizacija. Sa Krima vidimo da će demilitarizacija bez preuzimanja kontrole nad Odesom i oduzimanja Ukrajini izlaza na Crno more biti nepotpuna. Nijedna druga opcija neće garantovati bezbednost nama i novim regionima Ruske Federacije - rekao je Konstantinov za RIA Novosti.
Prema njegovim rečima, druga linija razdvajanja je reka Dnjepar.
- I na levoj i na desnoj obali reke postoji nekoliko velikih gradova: Zaporožje, Dnjepropetrovsk, Kijev. Sečenje ovih aglomeracija linijama razgraničenja nije naš metod. To znači da svi ovi gradovi moraju biti zauzeti. Dakle, ocrtava se linija Kijev-Odesa, i istočno od nje nemamo pravo nikome ništa da ostavimo. A dalje ćemo videti šta ćemo - naglasio je Konstantinov.
Krim je postao ruski region u martu 2014. nakon referenduma. Na referendumu 2014, za koji zapadne zemlje kažu da nije validan, 96,77% birača na Krimu i 95,6% u Sevastopolju bilo je za priključenje Rusiji.
Ukrajina i dalje smatra Krim svojom privremeno okupiranom teritorijom, i mnoge zapadne zemlje podržavaju Kijev po ovom pitanju.
Sa druge strane, rusko rukovodstvo je više puta izjavljivalo da su stanovnici Krima glasali za demokratsko ujedinjenje sa Rusijom, uz puno poštovanje međunarodnog prava i Povelje UN. Prema rečima ruskog predsednika Vladimira Putina, pitanje Krima je "konačno zatvoreno".
BONUS VIDEO: RUSKI LOVCI-BOMBARDERI PONOVO NA ZADACIMA - Snimci borbenih aktivnosti posada u avionima Su-25