KINESKA VOJSKA NE PRETI BAŠ NIKOME: Kinezi ističu da je opravdano trošenje više novca na vojsku u 2023. godini

Brojka od 225 milijardi dolara predviđenih za vojsku u nacrtu budžeta za 2023. godinu uskomešala je brojne zapadne medije, koji ovu odluku povezuju sa prošlogodišnjom eskalacijom tenzija oko Tajvana, ali Kinezi smatraju da je ovo uvećanje sasvim opravdano, budući da im je namera da do 2035. godine modernizuju vojsku i očuvaju bezbednost i teritorijalni integritet.

Mediji kao što su "Blumberg" i "Fajnenšal tajms" takođe su notirali da trošenje na odbranu prevazilazi predviđeni ekonomski rast države, koji je planiran da bude veći za oko pet odsto u odnosu na lane. Međutim, stručnjaci i zvaničnici najmnogoljudnije zemlje sveta odbacuju te tvrdnje podatkom da je, za razliku od nekih drugih zemalja, utrošak Kine na vojsku i dalje na manje od dva odsto od ukupnog bruto društvenog proizvoda.

- Povećanje od 7,2 odsto je umereno i modernizacija kineske vojske nije pretnja nikome. - ističe Li Đe, vojni ekspert u razgovoru za lokalnu televiziju CGTN, dok je Song Džonping, vojni analitičar i nekadašnji oficir Narodne oslobodilačke vojske Kine, bio znatno žustriji u odgovoru na kritike sa Zapada. - Naša zemlja nije kao SAD i Japan, koji i dalje tragaju za vojnom nadmoći. To nije ono što želimo. Kina želi ravnotežu u ekonomskom razvoju i odbrambenim sposobnostima.

Poređenja radi, SAD će u 2023. godini za vojni budžet izdvojiti 857 milijardi dolara (oko četiri odsto od ukupnog BDP), što predstavlja uvećanje od 13,9 odsto na prethodnu godinu.

Japan je takođe najavio rekordni utrošak na vojsku u 2023. godini, 49,84 milijarde.

Izraženo u procentima, to je 26,3 odsto više nego lane. Istim putem pošla je i Indija (13 odsto), dok je Nemačka (17 odsto), kao i mnoge druge evropske države i članice NATO, takođe najavila trošenje više novca na odbranu.

Zbog svega toga, mnogi domaći analitičari u Pekingu uvećanje kineskog vojnog budžeta za 7,2 odsto ne vide kao previše opterećujuću stavku u budžetu druge najjače ekonomije sveta.
UZ najavu modernizacije i želje za očuvanjem teritorijalnog integriteta, Kinezi uveravaju da je jaka vojska neophodna i za rešavanje globalnih problema, ističući brojku od preko 50 hiljada vojnika poslatih na mirovne misije u prethodnih 30 godina. Takođe, tu su primeri pomoći brojnim drugim državama u situacijama kada su bile pogođene vremenskim nepogodama.

ŠOLC: NE ŠALjITE ORUŽJE MOSKVI

NEMAČKI kancelar Olaf Šolc poručio je Pekingu da će, ako pošalje oružje Rusiji, "biti posledica". Dodao je da je ipak optimističan i da će Kina odustati od te ideje. Šolc je to rekao dva dana pošto se sastao s američkim predsednikom Džozefom Bajdenom u Vašingtonu. On je, takođe, apelovao na kineskog lidera Si Đinpinga da upotrebi svoj uticaj na Moskvu da povuče svoje trupe iz Ukrajine. Na pitanje "Si-En-En" da li može da zamisli da sankcioniše Kinu ako bi pomogla Rusiji, Šolc je odgovorio:

"Mislim da bi to imalo posledice, ali sada smo u fazi u kojoj jasno govorimo da to ne bi trebalo da se dogodi, ali moraćemo to da razmotrimo i moramo biti vrlo, vrlo oprezni." Nemačka ima najveću privredu u Evropi, a Kina joj je poslednjih godina najveći trgovinski partner. I. S.

SI: UBRZAN RAZVOJ NAUKE

KINESKI predsednik Si Đinping pozvao je juče na ubrzan razvoj nauke i tehnologije zbog suočavanja sa određenim sankcijama i trgovinskih tenzija u svetu. On je istakao da je Kini potrebno originalno i pionirsko istraživanje da bi postigla ekonomski rast, suočena sa žestokom međunarodnom konkurencijom: "Veće samopouzdanje i snaga u oblasti nauke i tehnologije put su ka unapređenju razvoja i izgradnji Kine kao velike moderne socijalističke zemlje", poručio je Si. A. V. V.