KRAJA RATA NE ZNAČI I KRAJ PUTINA: Šta Zapad najviše plaši po okončanju sukoba?

Mnogo je teže predviđeti kako će Rusija izgledati nakon završetka sukoba. Osim radikalne promene razmišljanja u Kremlju, možda najneverovatnijeg scenarija od svih, dugogodišnji promatrači Rusije i bivši službenici američke vlade iznose sumornu sliku zemlje koja će iz rata verojatno izaći siromašnija, oštećenija i nestabilnija.

Rusija će ostati najveća zemlja na svetu

Po svoj prilici, Rusija će ostati najveća zemlja na svetu, velika nuklearna sila čija će se zajednička granica s NATO-om više nego udvostručiti kada Finska bude primljena u savez. Rusija koja izađe iz rata imaće duboke posledice za Evropu, Sjedinjene Američke Države i celi svet.

- Ono što bi se moglo dogoditi Rusiji nakon toga, naravno, nešto je o čemu moramo pažljivo razmisliti. Ne mislim da je ikome u interesu videti propalu državu u Rusiji - rekao je britanski ministar spoljnih poslova Džejms Kleverlu tokom posete Vašingtonu prošlog meseca.

Osim predaje Rusije ili Ukrajine, što je malo verovatno, rat će skoro zasigurno završiti nekom vrstom mirovnog sporazuma. Priroda tog dogovora mogla bi igrati značajnu ulogu u oblikovanju Rusije i dugovečnosti ruskog predsednika Vladimira Putina. Kao što je nedavno primetila estonska obaveštajna služba, Putinov režim je i najjači i najranjiviji nego što je ikada bio.

- U određenom smislu rizici od Putinovog gubitka položaja sada su verojatno veći nego što su bili. Glavno postignuće njegovih 20 i više godina na vlasti bilo je postizanje stabilnosti u Rusiji - rekao je Timoti Frye, profesor političkih nauka na Univerzitetu Kolumbija.

Rat je Putinovu poziciju učinio neizvesnom

Rat je Putinovu poziciju učinio neizvesnijom, a ruski čelnik svoje osvajanje Ukrajine očigledno vidi kao egzistencijalnu stvar. Spektakularan poraz, kažu stručnjaci, mogao bi predstavljati ozbiljan izazov njegovoj vladavini, ali Putinov odlazak s dužnosti nakon što se rat završi nipošto nije gotov zaključak.

- Mislim da moramo pronaći put napred na temelju premise da bi Putin još neko vreme mogao biti predsednik Rusije - rekla je Fiona Hil, koja je bila Trampova glavna savetnica za Rusiju u Veću za nacionalnu sigurnost SAD-a.

Čak i ako Putin napusti dužnost, postoji velika šansa da će onaj ko ga nasledi biti izabran po njegovom uzoru.

- Naglasio bih da je takozvani "putinizam" raširen u Rusiji u mnogim krugovima - rekao je Mik Maran, koji je do oktobra prošle godine bio šef estonske spoljne obaveštajne službe.

Ratovi retko svrgavaju moćnike poput Putina

Drugi mogući scenario je da rat umesto toga okošta u nerešiv zastoj. Vojni analitičari ne vide znakove da Putin odustaje od svog krajnjeg cilja zauzimanja Ukrajine u celosti iako su ruske snage imale zapanjujuću stopu gubitaka - prema nedavnoj proceni američkih analitičara, blizu 200.000 mrtvih u godinu dana rata. Takvi zapanjujući gubici brzo bi opteretili mnoge vođe, ali s Putinove tačke gledišta, cena odustajanja od rata bila bi gubitak same Rusije.

- U Putinovim očima alternativa bi bila izgubiti 145 miliona Rusa. To je pitanje opstanka Rusije - rekla je Tatjana Stanovaja, viša saradnica u Karnegijevoj zadužbini za međunarodni mir.

Ratovi, dobijeni ili izgubljeni, retko svrgavaju moćnike poput Putina. Studija iz 2016. koju su provele naučnice Sara Kroko i Džesika Vis otkrila je da su od 1919. autoritarni vođe u visoko personalizovanim režimima uglavnom izdržali ratove koji su se vodili - bez obzira na to koliko bili loši. Ratovi čak mogu ponuditi zaštitu od državnih udara, rekla je Andrea Kendal-Tejlor, koja je proučavala političku dinamiku autoritarnih režima kao viša analitičarka u CIA-i.

Ipak postoji nada za Rusiju?

- Slika o budućnosti Rusije kompleksnija je od jednostavnog stava da će sve biti u redu ako se rešimo Putina ili da je Rusija težinom istorije osuđena na autokratski režim - rekao je Frye.

Gledajući iznad zidova Kremlja, ekonomski oblaci izgledaju mračno - bez obzira na to kako se rat odvija. Sjedinjene Američke Države i njihovi saveznici nametnuli su talase neviđenih finansijskih kazni Rusiji, koja je nadmašila Iran i postala zemlja s najviše sankcija na svetu. Ali dosadašnji učinak bio je daleko od scenarija spaljene zemlje predviđenih pre invazije.

Međunarodni monetarni fond predvideo je da će rusko gospodarstvo ove godine ostvariti malen rast od 0.3 posto, dok ekonomisti koje je anketirala Ruska središnja banka predviđaju manje ružičasto - ali daleko od katastrofalnog - smanjenje od 1.5 posto.

- Sve dok Rusija nastavlja negde prodavati naftu, plin i robu, država će ostvarivati prihode - rekla je Hil.

Stručnjaci za sankcije primećuju da kazne nikada nisu imale za cilj urušiti rusku ekonomiju, već su trebale razbiti moskovsku ratnu mašineriju - nešto za što američki analitičari veruju da se događa.

Autoritarni režimi mogu biti iznenađujuće otporni

Rusija je godinama pokušavala zaštititi svoju ekonomiju od sankcija, a autoritarni režimi mogu se pokazati iznenađujuće otpornima: Iran je još uvek pretnja Bliskom istoku, uprkos godinama međunarodnih napora da se režim izolira i prekine njegovo finansiranje.

- Postoje zemlje širom sveta koje se nekako uspevaju održati na okupu i nastavljaju pokazivati snagu, poput Irana, ali ne pridonose većem prosperitetu čovečanstva - rekla je Hil.

- Ako razmišljate o zemlji koja se raspada, a raspolaže sa 6000 nuklearnih bojevih glava, to je prilično zastrašujuća perspektiva - rekla je Angela Stent, stručnjak za rusku spoljnu politiku.

Odnosi Rusije i Zapada će se teško popraviti

S Putinom, ili barem putinizmom, koji će se zadržati u doglednoj budućnosti, malo je verojatno da će se odnosi Rusije i Zapada poboljšati nakon rata. Ukrajina će ostati pod pretnjom. Neophodni napori da se Moskva pozove na odgovornost za zločine počinjene u Ukrajini dodatno će zakomplikovati stvari.

- Uprkos svim pozitivnim učincima koje bi ruski poraz mogao imati, ne očekuje nas zlatno doba stabilnosti. Trebamo se pripremiti za poraz Rusije jednako kao što se trebamo pripremiti za povratak Rusije - rekla je Fix. Sva razmišljanja o tome da bi se Rusija mogla rekonstruisati kao Nemačka nakon Drugog svetskog rata zanemaruju način na koji se to dogodilo.

- Jedna stvar koju smo naučili u 30 godina od raspada Sovjetskog Saveza je da Zapad ima vrlo malo uticaja na ono što se događa unutar Rusije - rekao je Stent.

BONUS VIDEO: VATRA SA "ADMIRALA GORŠKOVA" - Ruska fregata ispaljuje projektile tokom vežbi u Indijskom okeanu

(Index.hr)