BERLIN MENJA NEMAČKU? Debakl socijaldemokrata neće proći nekažnjeno

Analitičari upozoravaju da jačanje opozicionih demohrišćana u gradskom parlamentu predstavlja promenu na političkoj mapi daleko široj od same prestonice.

Ovo je prva pobeda Hrišćansko-demokratske unije (CDU) u jednoj saveznoj državi, posle ere Angele Merkel. Problem je u tome što nijedna nemačka pokrajina ne funkcioniše bez koalicije, pa će i CDU, koji se vidno pomera udesno, morati da pravi takozvane centrističke kompromise.

Dosadašnja berlinska koalicija levog centra, Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD), zeleni i levica, još ima parlamentarnu većinu. Kandidat CDU Kaj Vegner nada se da će uspeti da pridobije SPD ili zelene da mu budu mlađi partner. Politikolog Frenk Deker, sa Univerziteta u Bonu, međutim, smatra da će se sadašnja koalicija održati i da "CDU ovom fantastičnom pobedom, zapravo ne dobija mnogo".

Dojče vele, ipak, ističe da su socijaldemokrate sa gradonačelnicom Berlina Franciskom Gifaj doživele istorijski fijasko. Nedavno glasanje bilo je i odraz socijalnog jaza u Berlinu, s jedne strane su levo orijentisani mladi, zainteresovani najviše za klimatsku problematiku, a sa druge, starije generacije iz predgrađa, koje brine kriminal. Ovo će verovatno dati novi podsticaj Fridrihu Mercu, saveznom lideru CDU, koji je i sam vodio kampanju u Berlinu i pokrenuo debatu početkom januara svojim komentarom o "malim pašama" koji, kako tvrdi, "po nemačkim gradovima rade šta hoće".

U jednoj nacionalnoj TV debati, Merc je povukao direktnu vezu između incidenata u novogodišnjoj noći u Berlinu i neposlušne arapske dece u nemačkim osnovnim školama koja, kako kaže, ne poštuju svoje učitelje. "Tu sve počinje", ocenjuje Merc i dodaje da su to pretežno mladi ljudi iz arapskog sveta nespremni da se pridržavaju pravila nemačkog društva.

Anketa koju je sproveo berlinski institut za javno mnjenje "Infratest dimap" pokazala je da je CDU u izbornom programu ponudila sigurnost, red i mir, što je ovog puta bilo prelomno za 23 odsto birača u glavnom gradu, ispred stanovanja i klime. Na izborima za Predstavnički dom Berlina, prema istom Institutu, 39 odsto građana sa "prostim obrazovanjem" glasalo je za demohrišćane, 15 odsto za desničarsku Alternativu za Nemačku (AfD) i dva odsto za Liberalnu stranku (FDP). Za desničarske i ekonomski liberalne stranke glasalo je ukupno 56 odsto ljudi sa, kako formulišu nemački mediji, "jednostavnim školskim obrazovanjem".

U svom bestseleru "Mit o obrazovanju", međutim, sociolog Aladin El-Mafaalani opisuje da obrazovanje i desničarske ideje nisu automatski povezane i ne mogu da se objasne samo diplomom o završenoj školi. Prevelika zastupljenost akademika među aktivnim populistima, ekstremistima i teroristima pokazuje da izneverena očekivanja i razočaranja i doživljena unižavanja i te kako mogu da dovedu do radikalizma.

Najveća neravnoteža na izborima u Berlinu je društvena, ali zabrinjavajuće raste udeo ne-glasača, koji je dostigao blizu 900.000. Zajedno sa 1,3 miliona građana Berlina koji su premladi ili nemaju nemački pasoš, čine daleko najveći udeo u populacionoj strukturi. Ovog puta, glasalo je samo 42 odsto Berlinaca, a kao rezultat toga, CDU krunisanu epitetom najjače političke snage u prestonici najjače evropske ekonomije sa više od 83 miliona duša faktički je izabralo samo 11,6 odsto stanovnika Berlina sa 28,2 odsto glasova! Mnogi analitičari ističu da je ovo ogroman poraz demokratskih principa.

Veruje se da su pobedi demohrišćana doprinele haotične i nasilne scene tokom novogodišnje noći, za koje se navodi da su ih izazvali mladići migrantskih korena. Vagner, kandidat CDU za gradonačelnika zahtevao je od vlasti u Berlinu, podsećaju sada mediji, da objavi imena nemačkih državljana koji su izazivali nerede, da bi javnost mogla da utvrdi da li imaju tursko ili arapsko poreklo. To je izazvalo debatu, kojoj su mnogi pripisali izrazito rasistički prizvuk.

U anketi "Infratest dimapa" sada se, međutim, pokazalo da se 83 odsto novih glasača CDU složilo sa zahtevom "da se jasno navedu problemi sa imigrantima." U izjavi za Dojče vele politikolog Deker kaže da bi ovo konkretno pitanje moglo da pogodi Šolcovu vladu.

- CDU je ukazao na to da su određena pitanja tabu - ocenjuje Deker. - U Berlinu je interesantno da je ovo pitanje više pomoglo CDU, nego Alternativi za Nemačku. Glasanje iz protesta protiv migracione politike do sada je uglavnom išlo na ruku AfD. Stranke levog centra, posebno Zeleni, moraće da se zapitaju kako da reše ovo trajno pitanje. Ovo je društvo imigracije, bavićemo se izbeglicama još dugo.

Za demohrišćane je, pak, problem što je Berlin potvrdio da njihovi, inače tradicionalni partneri liberali, sve više tonu. Oni su u glavnom gradu ostali ispod cenzusa. Ako se taj trend nastavi u drugim pokrajinama ili na saveznom nivou, CDU će biti prinuđena da izlazi u susret SPD ili Zelenima, da bi vladala.

MITINZI ZA RAT I MIR

U Berlinu je juče održan skup sa koga će biti upućen poziv za organizovanje mirovnih pregovora za okončanje rata u Ukrajini.

Protest i "Manifest za mir" koji je potpisalo više od pola miliona ljudi naišao je na kritike zbog umanjivanja prava Ukrajine da brani svoju teritoriju i sugerisanja da Nemačka treba da smanji isporuku oružja Kijevu, preneo je AP.Protest su organizovale Sara Vagenkneht, poslanica bivše komunističke partije Levica, i istaknuta feministička autorka Alis Švarcer.

U vreme održavanja protesta održan je i kontramiting.

"KRUG DVOJKE"

KARAKTERISTIČNA je takozvana izborna mapa, koja pokazuje kako su koji berlinski izborni okruzi glasali. Centar grada, omeđen čuvenom kružnom prugom gradskog voza, sasvim je zelen i crven, dakle "ofarban" bojama socijaldemokrata, zelenih i levice. Sve van toga, potpuno je crno u boji Demohrišćanske unije. Ističu se dva okruga gde je najjača bila desničarska Alternativa za Nemačku (AfD).