SUKOB KOJI JE PROMENIO SVET: Godinu dana borbi na istoku Evrope nagoveštava najkrupnije promene u savremenoj istoriji čovečanstva

Konvoji ruske armije koji su sa severa, istoka i juga ušli u dubinu ukrajinske teritorije uveli su planetu u atmosferu napetosti kakva nije viđena od vrhunca Hladnog rata. Stari poredak ispraćen je u istoriju. Ništa više nije isto, a povratka na staro, po svemu sudeći, neće ni biti. Ukrajinski rat uveo je civilizaciju u opasnu i nepredvidivu spiralu borbe za novu podelu moći u kojoj se ne isključuje ni apokalipsa novog veka - nuklearni rat. Za nama je godina koja je doslovno promenila svet.

Na današnji dan oko 150.000 ruskih vojnika, pre toga nedeljama stacioniranih na krajnjem Zapadu države dobilo je naređenje za pokret. Na tenkovima i kamionima belom farbom iscrtano je latinično "Z", koje je bez obzira na značenje dobilo ulogu simbola prvog i istinskog rata u 21. veku. Moskva je postavila ciljeve "specijalne vojne operacije" - denacifikacija i demilitarizacija Ukrajine i oslobađanje Donbasa od okupacije ukrajinskih ekstremista.

Pozadina sukoba, međutim, neuporedivo je šira i složenija. Pravi razlozi ruske invazije vide se u nameri da se NATO zaustavi u agresivnom širenju na istok. Stupanjem na teren Ukrajine još pre 2014. napravljen je korak, prema tumačenjima iz Moskve, na koji je odgovor bio neminovan. Ulazak zapadnih vrednosti u ovu zemlju, delatnosti reformatora i kreatora tranzicije, priključenje EU, kao i ulazak ove zemlje u NATO, proces je koji Moskva nije ni htela niti smela da dozvoli. Ona na Ukrajinu polaže istorijsko pravo, kao na svoju postojbinu i smatra je svojim bezbednosnim dvorištem. Planirano instaliranje NATO raketnih sistema u Ukrajini drastično bi dovelo u opasnost rusku borbenu moć. A to bi, kako kažu, bio - kraj Rusije.

Svoje ciljeve u prvoj fazi rata ruska vojska pokušala je da ostvari brzim prodorima u dubini ukrajinske teritorije, desantima i zauzimanjem ključnih tačaka, kao i raketnim napadima. "Na Kijev" pisalo je na ruskim tenkovima, otkrivajući neformalni cilj Moskve sa početka rata - brzo zauzimanje ukrajinske prestonice, smenu režima oličenog u predsedniku Vladimiru Zelenskom i uspostavljanju nove vlasti.

Ratni put ruske vojske, međutim, pokazao se dužim, strmijim i opasnijim nego što su to procenili kremaljski stratezi. Ofanziva je zapela. Slika beskrajnih konvoja tenkova, kamiona i logističkih vozila, zaglavljenih u ukrajinskim bespućima i bez zaštite od ukrajinskih dronova i protivoklopnih raketa postala je amblem neuspeha prve faze ukrajinskog rata i naznaka brojnih problema ruske vojske. Do danas primenjeno je nekoliko ratnih doktrina, promenjeno je više komandanata, a redukovani su i ciljevi operacija. Težište je ubrzo pomereno na istok i jugoistok Ukrajine - poprište sukoba još od 2014. i "Evromajdana". U ovom "ratu pre rata" do početka ruske invazije poginulo je oko 14.000 ljudi, mahom Rusa. U Donbasu, koji od septembra prošle godine Moskva smatra delom Rusije, i danas se vode borbe.

I dok je sofisticirani "proksi" sukob 21. veka sve više klizio ka sporoj rovovskoj borbi nalik onima iz Prvog svetskog rata, Rusija je postala svet za sebe. Uvedene su joj sve moguće ekonomske sankcije (osim u delu energetike i isporuke nafte i gasa), Rusija je izbačena iz svih međunarodnih institucija osim UN, a Rusi su proglašeni nižom vrstom i neretko - proskribovani. Tu se krije možda i najveći, istorijski, efekat ovog rata - Moskva se definitivno i trajno odrekla Evrope, Zapada i njegovih tekovina. Sa današnje tačke, to deluje kao najveća promena u toku evropske istorije poslednjih vekova. Kremlj je našao odgovor i izabrao okretanje Istoku, starim tradicijama konzervativizma, pravoslavnog hrišćanstva i partnerstvu sa svetom koji je dovoljno spreman da vodi politiku i donosi odluke mimo uticaja Vašingtona, Londona i Brisela. Kina, Indija, Iran, Brazil i većina zemalja Latinske Amerike, Južna Afrika kao i deo arapskog sveta, zajedno sa državama bivšeg SSSR, okosnica su novog poretka skrojenog po viđenju Kremlja.

Ukrajina je u prvim časovima ofanzive izabrala da se brani i time i definitivno prihvatila ulogu poprišta novog rata. Moskvi je to dalo osnovu za stvaranje ideološke potpore rata koja glasi: Rusija se na teritoriji Ukrajine bori za Zapadom, Amerikom, NATO. Ukrajina strada u ratu za tuđe interese, a što pre to Kijev uvidi, razaranja će pre da prestanu.

Ovakav stav nije bez utemeljenja - samo SAD su do danas Kijevu poslale pomoć u iznosu od 77 milijardi dolara, od čega 90 odsto čine naoružanje i vojna oprema. Ovim primerom povele su se ukupno 42 države na svetu, mahom one pod direktnim uticajem Vašingtona, koje su oružjem i novcem stale na stranu Kijeva. Sve deluje kao da je koalicija SAD, Velika Britanija i EU rešena da se protiv Rusije bori do poslednjeg Ukrajinca.
A ko se brani, ne bira saveznika. Pokazalo se da se ukrajinska vojska, u Moskvi maltene otpisana i proglašena za nepostojeću, žilavo i spretno bori uprkos brojnim poteškoćama. Snabdevena američkim, švedskim i britanskim protivoklopnim i PVO raketama, turskim i američkim dronovima, haubicama, višecevnim bacačima raketa i drugim naoružanjem i osokoljena zapadnim javnim mnjenjem, uprkos velikim gubicima, uspela je da liniju fronta prebaci na istok države, efikasno se brani, pa čak i da povede dve kontraofanzive. Ukrajinski vojnici u Nemačkoj i Britaniji ubrzano se obučavaju za korišćenje tenkova "leopard" i "abrams", a u nadi da će uskoro dobiti i borbene avione ukrajinski piloti uveliko uče engleski.

Rusija je, uprkos brojnim greškama, neodlučnosti i nespremnosti, kao i gubicima u tehnici i ljudskim životima, demonstrirala silu svoje ratne mašinerije. Već u februaru u stanje stroge pripravnosti Putin je stavio svoj najjači adut - nukleranu trijadu - avijaciju, mornaricu i kopnene lansere raketa. Izlazak Rusije iz programa ograničavanja nuklearnog naoružanja srednjeg i dugog dometa "Start" drastično povećava rizik i od upotrebe atomskog oružja, što savremenu civilizaciju dovodi na rub propasti.

Ruski vojni vrh sredinom prošle godine, prvi put od Hladnog rata, sproveo je mobilizaciju, stavivši pod opasač oko 300.000 vojnika. Bez obzira na reputaciju nepobedivosti, glavne uloge u borbama armija je prepustila čečenskim snagama Ramzana Kadirova, na početku ofanzive, odnosno privatnoj kompaniji "Vagner", u aktuelnoj fazi rata.

Kakav će biti epilog - pita se ceo svet, ali jasnog odgovora nema.
Ali najveći rizik i dalje lebdi u vazduhu - da li će budući svetski poredak biti skrojen pritiskom crvenog atomskog dugmeta. Iako niko ništa ne tvrdi, poslednji govori predsednika Rusije Vladimira Putina i SAD Džozefa Bajdena duboko zabrinutom čovečanstvu ne ulivaju ni nadu niti optimizam.

RAZARANjE SIMBOLA, IZGUBLjENA BLISKOST

Jednogodišnji sukobi na istoku Evrope doneli su razaranje gradova, industrije, infrastrukture, ali i - simbola. Ukrajinsko potapanje ruskog komandnog broda "Moskva" - amblema ruske Ratne mornarice, uništenje raketnog sistema S-400, kao i aerodroma i skladišta u dubini teritorije zaljuljali su mit o nepobedivosti ruske armije, koji uprkos Avganistanu i Čečeniji, nije doveden u pitanje još od pada Berlina. Rusija, sa druge strane, uspela je da sruši simboliku ukrajinske suverenosti i samobitnosti u koju uprkos snažnom borbenom moralu i bujajućem nacionalizmu ne veruju više ni sami Ukrajinci. U krvavom sukobu izgubljena je vekovna jezička, kulturološka i verska bliskost između ruskog i ukrajinskog naroda, ili makar ono što je od nje ostalo posle "Evromajdana" i rata u Donbasu.