KINESKI STRUČNJAK TVRDI: Rusija je postigla svoje strateške ciljeve u Ukrajini; Kijev se 100% oslanja na NATO za opstanak

Lu Sjang, naučni saradnik Kineske akademije društvenih nauka, rekao je da, dok je Rusija uspela da postigne svoje strateške ciljeve u Ukrajini, kijevske snage, s druge strane, nemaju nezavisnu sposobnost da se brane, jer su stoprocentno zavisne na Zapadu.

-Istina je da su ruski strateški ciljevi postignuti, rekao je Lu za Global Times. „Rusija je uspostavila stabilan front istočno od reke Dnjepar i može da pokrene protivudar i napade manjeg obima prema zapadu.

Što se tiče ukrajinskih oružanih snaga, Lu je rekao da one „uopšte nemaju nezavisnu odbrambenu sposobnost“ i da se „100 odsto oslanjaju na pomoć SAD i NATO-a“.

Prema Luovim rečima, Zapad je previše preuveličao ruske strateške ambicije, zbog čega stalno govore da Rusija ne uspeva da ostvari svoje ciljeve u Ukrajini.

Pravo pitanje je šta je želja Rusije u Ukrajini? Od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru prošle godine, Moskva se uzdržavala od jasnog navođenja ciljeva svoje „specijalne vojne operacije“.

KOJI SU STRATEŠKI CILjEVI RUSIJE U UKRAJINI?

Dok su ruske trupe započele napad na Ukrajinu 24. februara, ruski predsednik Vladimir Putin je u televizijskom govoru rekao da je cilj specijalne vojne operacije zaštita ljudi koji su bili izloženi maltretiranju i genocidu.

Međutim, da bi zaštitio te „ljude“, ruski predsednik je rekao da će ruska vojna kampanja težiti „demilitarizaciji i denacifikaciji Ukrajine“.

Ruska vojska je pokrenula masivan višestrani napad na Ukrajinu, sa kopnenim snagama koje su ušle u nemirne oblasti Donjecka i Luganska na istoku, Hersonsku oblast na jugu sa Krima, pa čak i marširali ka Kijevu iz Belorusije na severu.

Posle višemesečnih borbi, Rusi su brzo zauzeli Herson i preuzeli kontrolu nad nekim severoistočnim delovima Harkovske oblasti.

Međutim, severna ofanziva je posustala zbog uspešnog otpora ukrajinskih snaga, koje su, uz pomoć zapadne protivtenkovske vođene municije (ATGM) i dronova Bajraktar turske proizvodnje, uništile nekoliko ruskih nekoliko oklopnih kolona i trupa koje su marširali ka glavni grad Kijev.

Zauzimanje Kijeva bi donelo brz uspeh ruskoj specijalnoj vojnoj operaciji u Ukrajini, omogućavajući Moskvi da uspostavi prijateljsku vladu u Kijevu i projektuje je kao željenu „demilitarizaciju i denacifikaciju Ukrajine“.

U međuvremenu, u lučkom gradu Mariupolju su se vodile intenzivne borbe, koji su Rusi uspeli da stave pod punu kontrolu do maja 2022. Nakon neuspeha da zauzme Kijev, Rusija je prebacila fokus na istočni Donbas region, koji je postao centar teških borbi u Aprilu.

Konkretno, Rusi su svoju vojnu kampanju fokusirali uglavnom na gradove Severodonjeck i Lisičansk u Luganskoj oblasti, što bi im omogućilo skoro potpunu kontrolu nad Luganskom regijom. Do 3. jula 2022. godine ruske snage su isterale sve ukrajinske trupe iz oba grada.

Ovde je važno napomenuti da je neposredno pre nego što su ruske snage uspostavile potpunu kontrolu nad regionom Luganska, predsednik Putin rekao 29. juna 2022. da je „ukupni cilj“ ruske vojne operacije u Ukrajini „osloboditi Donbas, zaštititi svoj narod i stvoriti uslove koji će garantovati bezbednost Rusije“.

Od tada, čini se da su ruske snage zauzmanje Donjecke oblasti proglasile svojim jedinim ciljem, što bi, ako uspe, dovelo do ruske okupacije celog regiona Donbasa, čime bi se postigao cilj Moskve da oslobodi republike Donbas.

Dakle, možda je došlo do jasnog pomeranja ruskih prioriteta u Ukrajini, jer je Rusija od septembra bila u gubitničkom nizu skoro svuda van regiona Donbasa.

Prvo, Rusi su se žurno povukli iz Harkova sredinom septembra, napustivši veliki deo svoje vojne opreme nakon uspešne ukrajinske severne kontraofanzive. Čak je proterao ruske snage iz Bilogorovke, sela u blizini Lisičanska u Luganskoj oblasti, koje su ruske trupe zauzele samo dva meseca ranije.

Od tada, ukrajinske snage su nastavile da potiskuju ruske linije dalje, dok ruske snage pokušavaju da preokrenu regionalne dobitke Ukrajine.

Nakon toga, ruske trupe su se takođe povukle sa desne (zapadne) obale reke Dnjepar u Hersonskoj oblasti na levu (istočnu) obalu. U međuvremenu, ruska vojska stabilno napreduje u Bahmutu, Avdejevki i zapadnom regionu Donjecka.

Bahmut je bio suštinska meta ruskih oružanih snaga, jer bi zauzimanje Bahmuta prekinulo ukrajinske linije snabdevanja i otvorilo rutu za ruske trupe da se kreću dalje prema Kramatorsku i Slavjansku, poslednja dva velika grada u Donjecku pod kontrolom Ukrajine.
Sve u svemu, čini se da su Rusi uspeli da preorijentišu svoju taktiku na istoku i jugoistoku Ukrajine, u cilju odbrane leve obale Dnjepra u Hersonskoj oblasti, dok nastavljaju dalje napredovanje u regionu Donjecka.

Trenutno Rusija okupira teritorije u Donjeckoj, Luganskoj, Hersonskoj i Zaporoškoj oblastima u istočnoj Ukrajini, bez potpune kontrole ni nad jednom od četiri oblasti.
Takođe, zvaničnici koje je postavila Rusija u ovim regionima održali su referendume koji su rezultirali u korist pridruživanja Ruskoj Federaciji.

Ruski predsednik Vladimir Putin je 30. septembra u obraćanju oba doma ruskog parlamenta najavio pripajanje Donjecke, Hersonske, Luganske i Zaporoške oblasti Ukrajine.

Dakle, imajući u vidu najnovije primedbe Lu Sjanga i aneksiju Donjecke, Hersonske, Luganske i Zaporoške oblasti Ukrajine od strane Ruske Federacije, čini se da su „strateški ciljevi“ Moskve ograničeni na potpunu okupaciju ove četiri oblasti.

Takođe, kako navodi Lu, Rusija je uspostavila front na istoku reke Dnjepar potpuno u Hersonskoj oblasti i delimično u Zaporoškoj oblasti. Da li je taj front „stabilan“ ili ne, diskutabilno je. Međutim, na osnovu izveštaja iz oblasti Herson, čini se da su ruske snage dobro ukopane na istočnoj obali reke Dnjepar.

Na primer, u novembru, general-major Dmitro Marčenko iz ukrajinskih oružanih snaga rekao je BBC-ju da će biti mnogo teže koncentrisati dovoljno snage da se probije ruska linija i izvrši napad preko Dnjepra pod ruskom artiljerijom.

RUSIJA SE FOKUSIRALA NA DONjECKU OBLAST

Kao što je ranije rečeno, Rusija ne zauzima u potpunosti nijednu od četiri oblasti koje su zvanično inkorporirane u septembru, a vojna neprijateljstva i dalje traju u Donjeckoj, Luganskoj, Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti.

Čini se da trenutno ruska vojska većinu svojih resursa fokusira na zauzimanje Donjecke oblasti izvodeći ofanzivne operacije u pravcu Bahmuta, Avdejevke i zapadnog regiona Donjecka.

Izveštaji zasnovani na video snimcima iz regiona Bahmut sugerišu da je ruska vojska rasporedila neke od svojih najelitnijih jedinica u ovom regionu koje deluju u manjim formacijama i pokušavaju da se uključe u bliske borbe sa ukrajinskim snagama.

Rusi ne žele da rizikuju svoju tešku opremu u trenutnim vremenskim uslovima, što bi ukrajinskim snagama moglo olakšati gađanje. Stoga su odlučili da se ne angažuju u tradicionalnijim taktikama mehanizovanog manevarskog ratovanja.

Čini se da su ruske snage napravile značajan taktički napredak u oblasti Bahmuta na osnovu svoje trenutne taktike. Ovo bi uskoro moglo da postane operativni dobitak ako Ukrajina povuče svoje snage iz Bahmuta.

Ukrajina je zabranila grupama pomoći da deluju u Bahmutu od 20. februara, što izveštaji sugerišu da bi mogao biti uvod u povlačenje iz regiona, na osnovu nagoveštaja više lokalnih ukrajinskih komandanata da je odlazak iz Bahmuta neminovan.

Šef Vagner grupe, Jevgenij Prigožin, tvrdio je da su snage Vagnerove grupe zauzele Krasnu Goru 12. februara, koja se nalazi 4 kilometra severno od Bahmuta. Prigožinov Telegram nalog objavio je slike i video snimke Vagnerovih plaćenika koji poziraju u Krasnoj Gori kako bi potkrepili svoje tvrdnje.

Takođe, ruski izvori dele video snimak kako 132. streljačka divizija 1. armijskog korpusa preuzima kontrolu nad ukrajinskim rovovima koji se nalaze 10-12 kilometara severno od Avdejevke. U zapadnom regionu Donjecka, ruske snage izvode napade na istoku Vuhledara, kako je ranije izveštavao EurAsian Times.

Osim toga, ruske snage takođe izvode kopnene napade u regionu Luganska u sklopu napora da preokrenu ukrajinske uspehe postignute u regionu od sredine septembra prošle godine i povrate punu kontrolu nad Luganskom oblasti.

BONUS VIDEO - VEŽBE U RATNIM USLOVIMA: Posade ruskih tenkova T-80BVM vežbaju gađanje