EVROPA PRELAZI NA RATNU INDUSTRIJU? Ukrajina "guta" municiju, zapadne zemlje u problemu

- Rat u Ukrajini troši ogromne količine municije i prazni skladišta naših saveznika - rekao je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg novinarima u ponedeljak.

- Trenutna potražnja je višestruko veća od stope kojom mi proizvodimo. Ovo stavlja našu namensku industriju pod stres.

Ukrajinska vojska ispaljuje šest do sedam hiljada granata dnevno, rekao je Stoltenberg.

- Trenutno, vreme čekanja na municiju velikog kalibra kod proizvođača je u proseku 28 meseci - pre rata je bilo 12 meseci. Današnje porudžbine biće isporučene tek za dve i po godine - upozorio je Stoltenberg.

Čini se da je ova tema došla na vrh dnevnog reda pred dvodnevni sastanak NATO koji počinje danas u Briselu.

Mnogi stručnjaci očekuju prelazak na neku vrstu "ratne industrije", odnosno daleko masovniju proizvodnju municije.

Kako je rekao Stoltenberg, u toku je logistička trka da se Ukrajincima na vreme isporuči dovoljno municije, goriva i rezervnih delova.

- Brzina spašava živote - rekao je on.

Stoltenberg je naveo da je ruska prolećna ofanziva zapravo već počela.

- Zato moramo da nastavimo da dajemo Ukrajini sve što joj je potrebno da pobedi i postigne pravedan i održiv mir - dodao je on.

Prema Brunu Leteu, stručnjaku za odbranu iz Nemačkog Maršalovog fonda, evropske zemlje su poput mesečara koji idu u katastrofu kada je u pitanju snabdevanje vojske.

- Namenska industrija i dalje proizvodi kao u miru. Evropske vlade moraju da ubrzaju proizvodnju velikim narudžbama. To neće trajati nekoliko meseci, već najmanje godinu dana - rekao je on u intervjuu za nemački list "Viršaftsvohe".

Lete je dodao da sam rat nije i neće naterati namensku industriju da poveća proizvodnju – jer privatnici čekaju konkretan nalog. A to se još nije dogodilo u većim razmerama, primećuje ovaj stručnjak: "Trenutno ne vidimo strateške promene u potražnji".

S tim u vezi, tema sastanka NATO-a trebalo bi da bude i povećanje izdataka za vojsku. Trenutno postoji načelni dogovor da svaka država članica odvoji najmanje 2 odsto BDP-a za odbranu, a šuška se da bi novi cilj mogao da bude 2,5 ili 3 odsto. Ovo neće proći bez otpora jer ni današnju "normu" ne ispunjava veliki broj članova NATO.

Pored toga, na sastanku će se razgovarati i o mogućoj isporuci vojnih aviona Ukrajini.

U kuloarima će se razgovarati i o nasledniku Norvežanina Jensa Stoltenberga na čelu NATO.

Mandat mu ističe krajem godine. Pominju se imena britanskog ministra odbrane Bena Volasa i estonske premijerke Kaje Kalas.

BONUS VIDEO: VEŽBE U RATNIM USLOVIMA - Posade ruskih tenkova T-80BVM vežbaju gađanje