MOHAMED TERT, IZ LATAKIJE, ZA "NOVOSTI": Najpotrebniji su nam šatori i hrana za bebe
TIH 40 sekundi koliko je zemljotres trajao, zauvek su promenile život naroda Sirije. Širom zemlje hiljade poginulih, povređenih i hiljade nestalih, uništeni domovi, infrastruktura... Ovakvo nešto nikada nisam video. Ako apokalipsa postoji, moje zemlja ju je u tom potresu, nažalost, doživela.
Foto: Privatna arhiva
Ovo je juče za "Novosti" rekao, Mohamed Tert, doktor poljoprivrednih nauka i sudski tumač za srpski jezik, iz Latakije, u Siriji. U telefonskom razgovoru, ovaj nekadašnji stipendista SFRJ, student Univerziteta u Sarajevu, potresnim rečima opisao nam je stanje u njegovom rodnom gradu, osmi dan posle razornog zemljotresa:
- Samo u Latakiji ima više od 1.500 poginulih i 5.000 povređenih, a nestalih je više od 5.000. U samom centru grada srušilo se 40-50 zgrada, a naročito je stradao severoistočni deo, na putu prema granici sa Turskom, gde se čak 70 odsto višespratnica u naselju "Deseti projekat", građenih pre desetak godina potpuno srušilo. U njemu je i Univerzitet "El Manara" koji je gotovo potpuno porušen. Ljudi tamo sada spavaju i ispod drveća, jer ne smeju da se vrate u svoje kuće ili njihove ostatke s obzirom na to da su stručnjaci većinu takvih objekata proglasili nesigurnim, naročito dok tlo još povremeno podrhtava.
Doktor Tert nam je potvrdio i ono štu su za "Novosti" prethodnih dana govorili njegovi sunarodnici: da u zemljotresu razorenoj i sankcijama okovanoj Siriji sada nedostaje - sve!
- Najpotrebniji su nam šatori za smeštaj onih kojima su porušeni domovi - kaže naš sagovornik. - Oni su trenutno u kolektivnom smeštaju organizovanom na stadionima, u svim bogomoljama, školama, studentskim domovima. No, budući da se život mora nastaviti i da je država odlučila da od 18. februara otpočne nastava u školama i na univerzitetima, oni se moraju premestiti u šatore, a mi ih nemamo dovoljno. zato su nam mnogo potrebni. Veliki je problem i oko mehanizacije za raščišćavanje: ono što imamo koristi se, ali ima mnogo takvih teških mašina koje ne mogu da se upotrebe jer su pokvarene i nedostaju delovi za njihovu opravku jer smo pod sankcijama.
Najteže je, ipak, kako kaže Tert, gledati gladne najmlađe, pa je mleko za bebe, uz konzerviranu hranu, trenutno najpotrebnije, ali i ćebad, lekovi, medicinska oprema...
- Kada je reč o humanitarnoj pomoći, dva aviona, iz Italije i sa Kipra stigli su u Alepo, a dva iz Libije u Latakiju. Ali kako je aerodrom u našem gradu deo velike ruske baze, za sletanje na njega potrebne su posebne dozvole. U Latakiju je stiglo i mnogo volontera iz Alžira, Emirata i Libana. Mnogo nam pomažu da se bar malo vratimo u život.