AMERIČKI EKSPERT O POBEDI KIJEVA NAD MOSKVOM: Ukrajina pred strateškom odlukom, može da ostvari pobedu nad Rusijom
UKRAJINA može da postigne stratešku pobedu, a Zapadu je važno da to uradi: Pre nekoliko dana, direktor CIA Vilijam Berns rekao je u intervjuu za CBS Njuz da će narednih šest meseci u ratu u Ukrajini biti kritično.
Prema Bernsu, ruski predsednik Vladimir Putin se kladi da će Zapad umoriti od podrške Ukrajini, a da je vreme na strani Rusije. Zaustavljanje Putina i pokazivanje da neće postići svoje ciljeve – „probijanje njegove oholosti“, kako je rekao Berns – biće ključno za razvoj ovog rata.
RAT U UKRAJINI: ŠTA SE DALjE DEŠAVA?
Rusija će verovatno uskoro pokušati da otpočne svoju očekivanu ofanzivu – pre nego što zapadni tenkovi i druga nova oprema počnu da pristižu u Ukrajinu. Neki analitičari tvrde da su žestoke borbe u gradu Bahmutu na istoku Ukrajine i oko njega već deo te ofanzive, ili u najmanju ruku njena pripremna faza.
Imajte na umu da ako Ukrajina nastavi na ovaj način, sukobljavajući se direktno sa neprijateljem u reprizi ratovanja na iscrpljivanje u Prvom svetskom ratu u 21. veku, onda će čista logika dispariteta dve zemlje u broju stanovnika i resursima definisati ishod. Nakon masovnog uništavanja infrastrukture Ukrajine i bekstva njenih građana (procenjuje se da je samo kroz Poljsku prošlo oko 9 miliona ukrajinskih izbeglica), borba sa neprijateljem koji komanduje oko četiri puta više od ukrajinskog stanovništva može da se završi samo u jednom pravcu.
Dakle, Ukrajini su potrebne snage koje bi joj omogućile da se izvuče iz trenutnog ćorsokaka, zaustavi rusko napredovanje i manevriše tako da postigne odlučujuću pobedu na bojnom polju. Treba da se bori pod sopstvenim uslovima. Da bi to uradila, potrebni su joj moderni zapadni glavni borbeni tenkovi i artiljerija/rakete velikog dometa – u većem broju nego što je do sada obećano, i, što je najvažnije, avioni.
Sjedinjene Države i njihovi saveznici su, u svakom slučaju, izašli u susret ukrajinskim zahtevima za sve sofisticiranijim sistemima naoružanja – nedavno sa odlukama nekoliko zemalja da isporuče Leopard 2 i druge glavne borbene tenkove – ali je proces bolno spor. Pregovori su se odugovlačili, odlažući obuku ukrajinskih posada o novoj opremi, i na kraju rizikujući da se promaši trenutak odluke ako se nova vojna oprema ne uvede u akciju u fazi rata kada je najpotrebnija.
Putin se sigurno nada da će predstojeća predsednička kampanja SAD zaglaviti u pesak zupčanike vojne podrške Sjedinjenih Država Ukrajini. Možda je u pravu — jer je, nažalost, pitanje pomoći Ukrajini postalo politizovano. To će verovatno postati još spornije kako se budu približavali predsednički izbori. U slučaju da SAD odseku Ukrajinu, zemlja ne bi mogla dugo da izdrži odbranu od Rusije, bez obzira na to šta bi uradile evropske članice NATO-a i druge pristalice Ukrajine. Iako su Poljska, Estonija, Finska i druge zemlje u blizini Rusije praznile svoje zalihe da bi pomogle Ukrajini, njihove preostale rezervne zalihe su premale da bi podržale Ukrajinu same.
PRELOMNA TAČKA
Ovaj rat se približava tački odluke koju će definisati dve varijable: Prvo, koliko će trajati podrška Zapada; i drugo, koliko dugo Rusi mogu da izdrže pre nego što i sami ostanu bez zaliha. Uzimajući u obzir veliku količinu zaliha opreme iz doba Hladnog rata koje Putin još uvek može da koristi, on se kladi da može naživeti Zapad u tom pogledu – a to čak ni ne uzima u obzir povećane isporuke Irana i drugih zemalja. Drugi faktor koji treba uzeti u obzir je da sposobnost Zapada da snabdeva Ukrajinu ne zavisi samo od političke volje; to je pre svega igra brojeva.
Osim ako Sjedinjene Države i njihovi evropski saveznici ne donesu hitno potrebne odluke da investiraju u svoju odbrambenu industriju, možda će postati nemoguće snabdevanje Ukrajine na duge staze — čak i ako ostane politička volja. Jednostavno rečeno, gledajući stope po kojima se oružje i municija troše u ovom ratu, Zapad treba da promeni svoju vojnu industriju i da se udalji od paradigme „baš na vreme“, malog obima u proteklih trideset godina na pristup „za svaki slučaj“, pri čemu prikuplja količine oružja i municije potrebne za održavanje dugotrajne borbe sa bliskim protivnikom.
To znači da većina evropskih NATO saveznika treba da dramatično preispita svoj sistem nabavki. Iznad svega, oni moraju da potroše novac na ponovno naoružavanje. Nema indikacija, nažalost, da je bilo koja od ovih odluka doneta — ili čak ozbiljno diskutovana u Evropi, osim za zemlje duž istočnog krila, posebno za Poljsku, Finsku, Švedsku i baltičke države. U isto vreme, SAD su prešle na povećanje proizvodnje municije za haubice kalibra 155 mm pet puta, kao i na povećanje proizvodnje raketa i sistema HIMARS-a. U međuvremenu, Rusija polako ali neumoljivo pomera svoju industriju na ratnu osnovu.
Analitičari i naučnici spekulišu da bi rat u Ukrajini mogao da se oduži godinama. Čak i ako bi se Zapad umorio od snabdevanja Ukrajine i ako bi Rusi probili ukrajinsku odbranu, nema šanse da bi ukrajinski narod prihvatio poraz. Gerilski rat bi zamenio konvencionalna vojna angažovanja.
Ali Zapad bi trebalo da razmotri još jednu mogućnost: uz odgovarajuću opremu, ukrajinska vojska bi mogla da porazi rusku vojsku u narednih šest meseci, pokrenuvši snage u Rusiji koje bi mogle da slome Putinov režim. U ruskoj istoriji, vojni porazi su obično bili praćeni unutrašnjim lomovima — uključujući revoluciju iz 1905. koja je usledila nakon poraza Rusije od Japana, februarsku i boljševičku revoluciju 1917. nakon poraza Rusije od Nemačke, i imploziju Sovjetskog Saveza 1991. njegov poraz u Avganistanu.
Ali čak i ako poraz Rusije u Ukrajini ne uspe da oslobodi centrifugalne sile potrebne za razbijanje Putinove imperije, Zapad mora pomoći Ukrajini da ostvari stratešku pobedu na bojnom polju. Takva pobeda bi narušila i, nadamo se, značajno odložila sposobnost Rusije da obnovi svoju vojsku i ponovo napadne – bilo u Ukrajini ili negde drugde u susedstvu. I u Vašingtonu i u evropskim prestonicama treba razumeti da bi Rusija, ako bi pobedila Ukrajinu, bila spremna za nekoliko godina da krene protiv pograničnih država NATO-a, pri čemu su baltičke države najugroženije, a možda i druge mete nakon toga.
ZAPAD TREBA DA SE POJAČA
Do sada bi trebalo da bude sasvim jasno da Ukrajinci kupuju vreme ostatka Evrope da ponište štetu koju je njihovim vojskama nanela tri decenije razoružanja. Ukrajina se bori za evropsku i transatlantsku bezbednost i teško je preceniti implikacije onoga što zavisi od ishoda rata. Ovo je rat koji menja sistem. Ako Ukrajina izgubi, ne samo da bi Rusija i Kina bile ohrabrene da iskoriste svoju prednost. Optužbe zbog neuspeha da se na adekvatan način podrži Ukrajina između zemalja na istočnom krilu NATO-a i njihovih saveznika dalje na zapadu takođe bi mogle da nanesu ozbiljan pritisak na alijansu — i da je eventualno razbiju. Posledice ovog rata tako prevazilaze pitanje ko će pobediti u Ukrajini.
Zbog sebe, a ne samo zbog Ukrajinaca, Zapad bi stoga trebalo da da Ukrajini ono što joj je potrebno da zaustavi rusku vojsku i protera je sa svoje teritorije.