ZAROBLJENIMA U RUŠEVINAMA OTKUCAVA VREME: Srpski vatrogasci-spasioci u ekstremnim uslovima tragaju za preživelima u Turskoj

Б. СУБАШИЋ 09. 02. 2023. u 10:24

SUROVA statistika kaže da ljudi zarobljeni u ruševinama zgrada u proseku preživljavaju 48 sati. Taj rok ističe za nesrećnike koji čekaju pomoć u kršu zgrada turskih i sirijskih gradova stradalih u prvom udaru zemljotresa.

Foto AP

Spasioci, uključujući ekipu iz Srbije, i dalje tragaju za preživelima u nestabilnim brdima izlomljenog betona po snažnom vetru, hladnoći i snegu.

 - Vreme preživljavanja u ruševinam se skraćuje ako je reč o povređenim osobama i bolesnicima. Spasioci se u slučaju ove neverovatne katastrofe suočavaju i sa nedostatkom vremena i sa velikim rizicima zbog takozvanih krtih lomova betona, koji i dalje puca i ruši se zbog naknadnih potresa i sleganja. Oni mogu da dođu samo do zarobljenih u najplićem sloju ruševina, dok je za dolazak do dubljih nivoa neophodna mehanizacija koja još ne može da se angažuje - objašnjava profesor dr Vladimir Jakovljević (na slici) sa Fakulteta bezbednosti u Beogradu.

On smatra da se tim spasilaca iz Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije suočava sa ekstremno teškim zimskim uslovima u Turskoj, na prostoru čitavih gradova pretvorenih u građevinski šut, na terenu bez elektro i vodovodne mreže.

 - Naši vatrogasci specijalizovani za spasavanje iz ruševina, sa visina i iz dubina i posle završetka osnovnih kurseva tokom cele godine idu na obuke i treninge upravo da bi se osposobili za rad na svim terenima i u svim vremenskim uslovima - kaže Milorad Spasojević iz Uprave za vatrogasno-spasilačke jedinice Sektora za vanredne situacije. 

Ipak, katastrofa ovakvih razmera je više nego što je iko na svetu mogao da zamisli. Na teren su krenuli opremljeni elektronskim uređajima za osluškivanje kojima otkrivaju zvuke koje preživeli proizvode u ruševinama, termovizijskim i endoskopskim kamerama pomoću kojih utvrđuju njihov položaj, a tu je i naš pas dresiran za otkrivanje.

Kada se ustanovi pozicija preživelih, tada se delovi obrušenog betona podižu pneumatskim jastucima i hidrauličnim dizalicama i podupiru, a zatim se alatima za probijanje pravi otvor za dolazak do unesrećnih i njihovo izvlačenje.

 - Sve to mora da se radi veoma oprezno i promišljeno, jer su ruševine labilne i opasne i za zarobljene i za spasioce, ali oni su vrsta ljudi koji nikada ne odustaje - kaže Spasojević.

- Da, surova statistika kaže da se bliži kraj roka za preživljavanje zatrpanih, ali spasiocima je ljudski život svetinja i oni i dalje tragaju.
 

BONUS VIDEO - SPASENA POSLE 40 SATI U RUŠEVINAMA: Spasioci u Salkinu u Siriji izvlače iscrpljenu devojčicu

Pogledajte više